КОРАЛНИ СПРУД – Слободан Ценц


КОРАЛНИ СПРУД

Путује лађа Кипарска,
пуни се банка Ларначка.
Под палубом седим, веслам и ја,
за труд ми награда ударац- два.
Ту поред мене весла пук,
музика души робова мук.
Ритам нам задаје бубњар, глув и слеп
док на глас пева – „Живот је леп“.
На палуби бесни пијани пир,
цео мој живот је нечији хир?
Оргија бал од јела и пића,
а танго цвили кроз гајда мех,
пуцњи,
кикот
и јарећи смех.

Окно се отвара у прави час,
Боже, има те!
Неко се, ето, сетио нас?
По главама пљушти помија киша,
угњило воће и избљувак слаткиша.
Ниоткуд, пацов стрчи низ нос
на очи отме ми оглодану кост.

Настави са читањем “КОРАЛНИ СПРУД – Слободан Ценц”

Visits: 268
Today: 4
Total: 184732

ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ – Здравка Бабић

ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ

Цркви Љевишки,
„Зеница ока мог гнездо је лепоте твоје“

 

Усних те ноћас,
уочи Ђурђевдана,

указа ми се свјетлост,
најљепша, Прeсвета!


Богородице Љевишка…
Васељенски сабор, Светице.
А, страшни Cуде.
Часовник стао, вјекови се укрстили.

Душа Ти се на Небо ваздигла.
У бодљикавој жици, љепотице, тужиш,
у болу земаљског јаука.
Погурена од кише ледене.

Долазим ти сестро, обалом немира,
са иконом Светог Лазара у њедрима.
Кандило запалила, јелек пригрнула.
Мајка ми га срмом метохијском везла.

Ето ме, Љевишко, наду одјенула,
гробове да чувамо, Теби да се молимо.
Теби за љубав, Метохијо мученице,
Српска, видоводна, жуборна!

Аутор: © Здравка Бабић

Настави са читањем “ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ – Здравка Бабић”

Visits: 459
Today: 2
Total: 184732

НЕЧУЈ – Душан Комазец

Бруји тишина, умукле речи,
а ја ко’ слепац обневидио,
растачем тугу док болно јечи
чемер, у душу који се свио.
 
Убог је поглед, на лицу боре,
траг блуда чије вечите пратње
рад’ тебе беху пијане зоре
које догнаше немир и патње.
 
Пристижу снови бројни и пусти.
У глави кошмар, мисли се роје.
Бежим, ал’ залуд, са неба густи
облаци тугом стално ме доје.
 
Тад хитам недраг себи и роду
који ме прокле вечитом клетвом
у далек нечуј где ту слободу
сматраћу својом најбољом жетвом.
 
Снег веје, ледне пристижу зиме.
Душа би хтела варљиве очи.
Усне би хтеле најлепше име.
Клецава нога неће да крочи.

Настави са читањем “НЕЧУЈ – Душан Комазец”

Visits: 207
Today: 1
Total: 184732