Дан: 11. јануара 2021.

МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ 2010.

previous arrow
next arrow
Slider
U idiličnom okruženju jezera Ćelije, 06.08.2010. godine, održan je POETSKO-MUZIČKI PROGRAM u kome su pored udruženja frulaša *Adam Milutinović, učestvovali i kruševački pesnici: Veljko Stambolija, Jelena Protić-Petronijević, Svetlana Djurdjević i Ljubodrag Obradović. Program je realizovan u okviru druge Umetničke naseobine *MOLITVE NA JEZERU* koja je nastala po idiji Živorada Milanović – Makija, a koju  zajednički organizuju Kulturni centar Kruševac i multimedijalno udruženje umetnika ”Car Konstantin” iz Niša, produžnica udruženja u Kruševacu sa Ateljeom – galerijom Maky iz Kruševca. Pogledajte fotografije sa ovog izuzetno prijatnog kulturnog dogadjaja i nekoliko slika nastalih na likovnoj koloniji ovogodišnje naseobine *MOLITVE NA JEZERU*… I uživajte!!!


Proces nastajanja slike

IZBJEGLICE

Otišli
su
I ostavili sve
I vrbake i trnjake
I riječna ogledala
Iznad kojih su ruse kose češljali

Otputovali su bez torbe
Bez pasoša i ličnih dokumenata
Izgubili su i lice i naličje
Ponijeli su jedino sebe
Ogrebane, očešane, kontuzovane

Ništa nisu imali ponuditi
Osim lišća u džepovima
I trnja u kosi

Bože, ko će ih primiti
Tako obeskućene i obezimljene

(C) Veljko Stambolija


Veljko Stambolija govori svoje stihove


Frulaši udruženja *Adam Milutinović* iz Kruševca


Publika
Настави са читањем “МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ 2010.”

Visits: 218
Today: 5
Total: 156280

НЕСТАЛИ СВЕТ – Душан Комазец

У повечерје снено данак се поколеба
пред невидима који призваше ветрова пој.
Због лета којим хтедох винути се до неба,
ношен дахом олује осећам да губим бој.
 
Погледам горе, видим анђели ми се смеше
с’ висина неких снежних заогрнутих брђем.
Сузом облака нежних уплаканог ме теше
и призивају себи с’ бескрајним милосрђем.
 
Утеха поста очај. Нисам пристао тужан
на све само да румен срце опет наслути.
Горе не могу, јер сам овде остао дужан
стази којој се нуде бисери непросути.
 
Ветрови таме ноћне крила ми крхка ломе
тренутком којим мине залудно започет лет.
Дрхтим ко’ врба нежна на стази бола док ме
канџијом чежње дуге бичује нестали свет.

Настави са читањем “НЕСТАЛИ СВЕТ – Душан Комазец”

Visits: 119
Today: 2
Total: 156280

ЗБОГ ЧЕГА УМЕТНОСТ ? – Андреја Ђ. Врањеш

ЗБОГ ЧЕГА УМЕТНОСТ ?

Питање које стално заокупља и оштри пажњу историчара уметности, социолога, философа, клиничких  психолога и осаталих, зашто је однос човека
према човеку историјски анимозитетан, због чега ово питање има и утемељено оправдање. Ако се осврнемо на људски род, његову природу од прапочетака до данас са манама које је испољавао, врлине су се ређе виђале, ни данас човек ни за мрвицу није променио своју улогу чудно – мислећег бића. И даље се људи убијају међусобно као да није 21. век. Многа неслагања су рак ране: верска, расна, социјална питања, измишљају се на даље срдства масовног уништавања, убијају  се недужни, праве биолошки агенси, имамо поново моћнике без контроле. Аушвиц, Маутхаузен и други логори морбидне  маште не упозоравају, као да нису постојали. Је ли могуће да  човек после свих зала које је себи направио  мора бити стално у функцији идиотског?

Настави са читањем “ЗБОГ ЧЕГА УМЕТНОСТ ? – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 150
Today: 0
Total: 156280