Zaista, ptice

-dobrodošle ptice na moj
dlan od ovasa i riže.
U maglama popijenih reči,
razvučen i nizak vaš poj –
do mene krhko i utešno stiže;

Razlama se senka vas
i vaših krila u meni,
zbog jutra i vetra,
što ljulja misao i vlas –
kako dan sve više rumeni, rumeni . . .

Srećno vam bilo! – ali ja
ne mogu vam usne pružiti.
Zbog ovog grada i njegove memle,
budite moje pesme galija
i Bogovi će se s vama družiti.

СВЕТОСАВЉЕ-Душан Комазец

    Свети Саво српско чедо
    кренуо је путем Христа.
    Где год крене, где застане,
    све позлати, све заблиста.

    Решио се Растко трона
    и земаљске бедне славе.
    Више воли јеку звона
    него круну поврх главе.

    Лечио је боне људе,
    учио је српску децу
    да нам царство вечно буде.
    Хвала њему, хвала свецу.

    На Врачару Синан паша
    спали мошти Светог Саве
    да утихне вера наша,
    ал’ још јаче Срби славе.

    Векови  су прохујали
    у голготи српског рода,
    ал’ моћници нису знали:
    Светосавље је слобода!