Gordi je kamen od reči nad nama,
čeka te tama u znaku svom;
U lepoti koja čami sama.
U ljubavi koja nema dom.
Pričekaj na sreću u noći,
kad zvezde spevaju stih o nama;
Možda ćeš sam, iz pepela doći
na kočijama bez srama!
Kao oluja, nek zaori se smrt!
Što crnim slovom obeleži nas,
ne pružaj ruke u daleki vrt,
jer pod cvećem leži spas.
Zaćuti o nadi na velikom tronu;
Možda Bogovi daju nam znak.
Kad sva čekanja i poljubci klonu,
reči će biti svetlost za mrak . . .
Скочи на садржај
Добродошли!