Ćutanje

Sjaj prvog zraka sunca iscrtava ti lice,
podiže ti krajeve usana, otvara te,
kao što cvetu otvara latice.
Već naćuljene, plavičaste trube ladoleža
osluškuju tišinu biserne zore.
Ćutimo.

Uspavana čula budi koketni miris jutarnje kafe,
a ja mislima listam slojeve nezaborava.
Složilo je vreme zajedno i radosti i tuge,
neprospavane noći i najlepše snove,
reči, koje duboko prodiru,
i kad pogode da zaboli, i kad nežno dodirnu.
Isplelo je sva osećanja u mreže finog tkanja,
i znam da sada ne trebaju reči, dovoljna su ćutanja.
I ćutimo.

Sasvim obasjanu, dodajem te u nezaborav.
Prekerivam lepotom nestvarnom
istinu prožetu, upletenu:
da si ptica ranjenih krila,
što odlazi kad rane zarastu.
A ja ću, po mojima, pamtiti
sve što si sa mnom delila.
Pamtiću i ovu tišinu.

Visits: 83
Today: 3
Total: 363140

Sve je moguće – Ivica Radin

Ponesi osmeh sa lica mog,
neka ti bude amajlija,
i prstohvat praha čarobnog,
u meni što si stvorila.
Pođi, jedrima punim vere,
noćima vedrim,
tragom zvezdanim,
do novog kontinenta,
i na njega zakorači.

Udahni mirise začina retkih.
Prođi stazama željenim,
kroz dimenzije sve.
Umij se bistrom vodom
sa izvora nedirnutih.
Pusti da ti vetar lice osuši,
saslušaj mudrosti što ih nosi.
I nestani na trenutak, samo,
tamo gde se sve sažima,
gde se mire misli i osećanja.

Pospi malo praha čarobnog,
vrati se dugom što će nastati.
Pogledj me, osmehni se,
položi dlan na moj pruženi,
preklopi moju, svojom linijom života,
bez reči, u tišini.
Ponekad su suvišne.

Visits: 123
Today: 3
Total: 363140

OPET SVIĆE PROLEĆE – Slobodan Jevremović

Sa vrha kradenog najdivnog tornja,
onog od svih naših ljudskih imanja,
lažljivi silnici zmijskoga lika
viču i prete i otrov sipaju
na zatočenike nepravo krive,
a ulaz im prozorska okna stanova
umesto vrata što nam prikovana.

Od blagih i dobrih ljutite stvaraju,
zatočenike još jače stišću,
reč su uzeli, ukrali pšenicu,
i sve hoće natrag, sve vode dole,
ad im je želja, ne izbavljenje,
i ulice puste i pusti dani,
crnje još noći, njima na radost;
uz silu silnici slobodu guše,
mostove ruše, ustave buše,
pa poplavom prete i mladom i starom.

E, neće moći, jer istinu imam,
meni nećete mostove krasti,
granične oznake napamet znam,
a povratna karta samo što nije,
jer proleće ovo njoj moram da dam.

Za milu moju mi putevi stoje,
iz čet’ri zida u radost što znam,
uskoro, opet, isto k’o nekad,
na put iz mraka ja slobodan hodam.

Slobodan Slobodan, i opet hodam.

(Bgd, 10. apr. 2020.)

Visits: 44
Today: 0
Total: 363140

OSTRVO MIRA U OPŠTOJ LUDNICI – Slobodan Jevremović

Najpre su srušili moje visine,
kulu lepote one, sasvim na vrhu brda,
da ne vidim bliske daljine naše,
da postanem rob i poput maškare, lude,
besciljno lutam i čekam da nečekam,
da milost nam daju i osvetle pute
one što vode tebi u lepote naše;
čekam da nečekam više, veoma se nadam
da zla ovog ne bude ni večno da traje,
da sreću opet, ponovo, napokon,
nama radosno daje.

I svašta smislili dalje ovoj napaćenoj duši,
sve zatvore svuda okolo srećom napunili
a zlo, pakost, mržnju, u javu pustili,
pa se nasladjuju kako to robovi ćute
i trpe u beznadju, tumaraju u boli
ulicama novim koje su naše nekada bile.

A ja sam pobeg’o u ravne okolne,
i tamo gradim najvišu kulu,
na najvišem bregu ravne ravnice,
tebe da vidim ponovo blisku,
da budemo sasvim i tamo i ovde,
da daljine nemaju nikakvog smisla
za neke voljene i neke sa srcem
i neke van zlobe i jada i roblja,
sa tobom mila čarobnice moja,
sa tobom uvek i kao i nekada,
miran i srećan,
sa tobom ja.

I šta više hoće od tebe i mene,
dosta su prepreka već postavili,
neljudi bez lica i glasa bez govora,
granice brane kao od Tatara
i ne haju za ljubav, o njoj i ne znaju,
ružnoće i gluposti javno postavili;
ali smo nadalje pametni i naši,
za dobro znamo, za ljubav znamo,
i nikom te sreće naše ne damo.

Neka ruše, bezlični ljudi, umova zlih,
glupaci pravi, ja ipak gradim,
i kulu moju opet da imam,
da tebe gledam i tebe snivam
i čekam sunce u ovom mraku
opet da dodje sjaj u bedaku
kao i uvek, kao i juče,
i svaki put tako,
mila moja.

(Bgd, 21.avg.2020)

Visits: 26
Today: 0
Total: 363140

JEDNOM ONA ZVEZDA – Slobodan Jevremović

Jednom kad vidiš onu zvezdu,

sa svetlošću prepunoj ljubavi,

oštre jasnoće predivnih sećanja,

nemire tvoje odmah izleči,

i miluje oreol tvoje lepote,

ljubi neljubljeno skriveno tvoje,

i čuva te, pazi da niko ne zgazi

tvoje reči i postojanje,

pa ne ume niko tako da voli

na istini skrivanoj godinama

kad moja si bila, a nisi bila,

e ta baš zvezda, najsvetla zvezda,

sa sklopljenim zracima molbe za tebe,

to sam ja.

 

Pogledaj gore, pošalji milovanja,

moja ljubavi, naših sećanja,

poljubi mene, podari mene,

to sam ja.

                             (Bgd, 30. maj 2017)

Visits: 37
Today: 0
Total: 363140

Једном ћеш се сетити мене – Петар Савић

Када се вода Великог потопа
поново на границе обала повукла,
из непробојног стакленог оклопа
у пени бујајуће воде тока
Љубав се тихо на копно извукла,
чекајући без одређеног рока,
огртач невидљивости навукла.

Као изгубљена пандорина кутија,
да буде отворена, пуштена на слободу,
јер не воли љубав заточеништво,
зато и напусти узбуркану воду.

Многи су се у љубави утопили,
не знајући вешто да пливају.
Многи се и у њеној ватри истопили
у покушају уљем да заливају.

Ни ја не знадох у тој бујуци пливати,
не умех контролисати дозу.
Можда сам требао нека осећања скривати,
као у овим стиховима прозу.

Али прорадио је срца охлађени мотор
и у мени тад све беше складно,
она била је мој најбољи доктор,
поред ње горех и кад ми је хладно.

Њени нежни додири давали су снагу,
њен заљубљен поглед што у мом се губи.
Заволех њену искреност преда мном нагу,
Те необуздане уздисаје када ме љуби.

Прошле су године, испариле у магли.
Више нас нигде није било.
Наши потези беху сувише нагли,
она напусти моје пољуљано крило.

Годинама рањен, ја остадох смрвљен,
скривајући страдање, од свих заборављен.

Она остави само дрхтави додир,
пробијен панцир, нарушен мир,
само шапат ледених збогом,
слатки мирис нежне коже…
ја беше њом опијен као дрогом,
смрскане пузле не могу да се сложе.

У петљи времена осуђен да лутам,
проклетство већ прихватих за дар.
После потопа остадох да плутам,
тражећи нови исправан радар.

                       …

Једном ћеш се сетити мене,
кад досаде лутања и пороци вечити.
Зајецаће душа као лептир у ватри
и ништа жал не може излечити.

Сетићеш ме се једном опет
у тмурној зори без иједног звука,
у слеђеним кишним сузама на прозору,
у откуцајима срца, душевних мука.

Једном ћеш се сетити мене.
Мраз ће прострујати леђима
и лето ће у трену постати зима.
У тој оловној, пепелној измаглици,
пожелећеш да опет нас има.

Сетићеш ме се једном опет,
кад распадну се маште к’о кристал бездушни
и сваког тренутка болеће све више,
тражење по памћењу избледеле нежности.

Једном ћеш се сетити мене
у језивој тишини неподношљивој,
кад досаде игре, лутања, наступи страх.
Хтећеш да удахнеш дубоко…
Али у том тренутку… изгубићеш дах.

Visits: 224
Today: 0
Total: 363140

Остаци надахнућа – Петар Савић

  Сакрила се муза моја, надахнућа више немам, појави се строфа која, ал’ онда опет почнем да дремам.   Сетим се те пролећне ноћи кад смо лежали заједно на крову, надах се ноћ та неће проћи, осећања почеше да навиру и зову.   Бајковито је и чаробно било чак и небо без расутих звезда, она … Настави са читањем “Остаци надахнућа – Петар Савић”

 

Сакрила се муза моја,

надахнућа више немам,

појави се строфа која,

ал’ онда опет почнем да дремам.

 

Сетим се те пролећне ноћи

кад смо лежали заједно на крову,

надах се ноћ та неће проћи,

осећања почеше да навиру и зову.

 

Бајковито је и чаробно било

чак и небо без расутих звезда,

она ми тад нежно седе у крило

као птић што остаде без гнезда.

 

Пожелех да чувам је од окрутности света,

да будем јој веза између јаве и сна,

помогнем да престане по ивици да шета,

ако ипак падне да дигнем је са дна.

 

Али она рече већ исте те ноћи,

не жели део мојих песама бити,

иако нешто осећамо то ће проћи,

на неко време жели се скрити.

 

И ја сам се сакрио и тумарам сам,

али она је и даље у песмама мојим.

Опет ми је ноћ заменила дан

ал’ док о њој пишем још увек постојим.

 

 

 

Visits: 45
Today: 0
Total: 363140

Где ли је љубав ? – Петар Савић

    Треба ми љубав ! Без ње више издржати не могу. Не тражим чуда, само руку да не паднем с ногу.   О љубави где си ? Колико још да чекам те ја ? Све тежи су моји греси. Дођи, подигни ме са дна.   Без љубави живот је рутина, џабе и новац и … Настави са читањем “Где ли је љубав ? – Петар Савић”

 

 

Треба ми љубав !

Без ње више издржати не могу.

Не тражим чуда,

само руку да не паднем с ногу.

 

О љубави где си ?

Колико још да чекам те ја ?

Све тежи су моји греси.

Дођи, подигни ме са дна.

 

Без љубави живот је рутина,

џабе и новац и слава.

Не, није клише то је истина –

не може се купити љубав права.

 

Не може се ни освојити,

јер није љубав ако је на силу,

могу се само два срца спојити,

осетивши узајамну апсолутну идилу.

 

Све беше само страст и вагон лажи,

али срце вољену сад тражи,

неког за кога дао бих све,

без кајања продао и најлепше сне.

 

Јер љубав је кад волиш без граница,

кад жељу за другом немаш,

она је једина, твоја храна, кисеоник,

крај ње си слободан као птица

сањаш је и док дремаш.

у сазвежђима угравиран видиш њен лик.

 

Волиш све форме њеног тела

и желиш без обзира где сте.

О, да ли је то могуће ?

Ја верујем да јесте !

 

Нека Боже чекаћу је колико треба !

Знај није ми важна њена лепота,

само желим да волим је до неба

и проведем са њом остатак живота.

 

 

 

Visits: 50
Today: 0
Total: 363140

Где је моја половина ? – Петар Савић

    Нисам срећан, не ! За љубављу ја трагам ! Можда зато и љубим жене све, јер нема оне једне којој се надам.   У мени је пустош, велика црна рупа, живот без ритма јер срце је престало да лупа.   Где је моја половина ? У ком се кутку скрива ? Где је … Настави са читањем “Где је моја половина ? – Петар Савић”

 

 

Нисам срећан, не !

За љубављу ја трагам !

Можда зато и љубим жене све,

јер нема оне једне којој се надам.

 

У мени је пустош,

велика црна рупа,

живот без ритма

јер срце је престало да лупа.

 

Где је моја половина ?

У ком се кутку скрива ?

Где је моја једина, мила

што у сновима ми се снива?

 

Знам да она постоји,

препознаћу је истог трена,

онда кад се небо звездама обоји,

срешћемо се једном,

 у незаборавном моменту том

чекања вредном.

 

Јер боље је волети право

чак и на кратко,

знам иако још је нисам срео,

него крај несуђене бити,

живот свој промашити цео.

 

 

 

Visits: 17
Today: 0
Total: 363140

Она ми не верује

    Она ми не верује. Мисли желим њено тело само, али спој страсти и још нечега то је. Као да већ дуго ми се знамо.   Не, она ми не верује да осећања ретко признам. Мисли да причам оно што жели да чује.   Не, више јој рећи нећу. Нека мисли да истина је … Настави са читањем “Она ми не верује”

 

 

Она ми не верује.

Мисли желим њено тело само,

али спој страсти и још нечега то је.

Као да већ дуго ми се знамо.

 

Не, она ми не верује

да осећања ретко признам.

Мисли да причам

оно што жели да чује.

 

Не, више јој рећи нећу.

Нека мисли да истина је

да налети страсти чине нашу срећу,

после чега као да ништа било није.

 

Нећу понављати да осећам више,

да није само хемија оно што имамо.

Бићу „арогантан“ и причати тише,

јер ипак „недовољно ми се знамо.“

 

 

Visits: 34
Today: 0
Total: 363140

MIRISI TREŠNJINOG CVETA – Slobodan Jevremović

Hodam po putu a magla svuda, znao sam pravac, ali po danu, sad tabli nema da pute pokažu, ni ljudi po mraku, nikog da pitam, a možda su zli jer ljudi lažu, i hodam dalje a noge posrću. Magla je pokrila sve zaborave ja sunce čekam, Andjelu dragi, da stignem tamo do mile moje, i … Настави са читањем “MIRISI TREŠNJINOG CVETA – Slobodan Jevremović”

Hodam po putu a magla svuda,
znao sam pravac, ali po danu,
sad tabli nema da pute pokažu,
ni ljudi po mraku, nikog da pitam,
a možda su zli jer ljudi lažu,
i hodam dalje a noge posrću.

Magla je pokrila sve zaborave
ja sunce čekam, Andjelu dragi,
da stignem tamo do mile moje,
i moram da hodam neznanim putem
jer osećam pravac, mirise trave,
i cveta trešnje, i dušu Andjela,
dobrotu Tvoju nebeskih visina.

A tebe molim, Andjelu mili,
pevaj joj mirise trešnjinog cveta
neka joj snovi što lepši budu
i mirisi sete na najlepe dodire,
onih od juče, danas i sutra.

Tvoja dobrota neka je čuva
a ja ću stići do mirisa trešnje,
do mile moje, do druge strane,
do novih saznanja bliskih daljina
i onda da sa njom ja budan sanjam
na krilima paperja i dragih snova,
snova o nama,
snova za nas.

Hvala Ti Andjele dobrotu Tvoju,
i pevaj mi Andjele one mirise
trešnjinog cveta, kako Ti znaš,
i nju mi čuvaj, najmilu moju,
pevaj nam mirise,
pevaj lepote,
samo za nas.

Vrati te mirise
trešnjinog cveta
u dušu moju,
Andjele…

                ~~~ TOŠE PROESKI,
                       1981 – 2007 ~~~

(Darko, Bgd, 12.mart 2019)

Visits: 57
Today: 0
Total: 363140

Љубав на једну ноћ – Петар Савић

Љубав на једну ноћ   Воли ме ноћас девојко из дечачких снова, љуби ме снажно, јако, буди ноћас само моја.   У правој љубави нема граница, живот постоји ради весеља, препусти се игри варница, буди ноћас моја остварена жеља.   Одреши чворове устајалих принципа, прескочи преко моралног прага,  дозволи страсти да те обасипа, буди ноћас … Настави са читањем “Љубав на једну ноћ – Петар Савић”

Љубав на једну ноћ

 

Воли ме ноћас девојко

из дечачких снова,

љуби ме снажно, јако,

буди ноћас само моја.

 

У правој љубави нема граница,

живот постоји ради весеља,

препусти се игри варница,

буди ноћас моја остварена жеља.

 

Одреши чворове устајалих принципа,

прескочи преко моралног прага,

 дозволи страсти да те обасипа,

буди ноћас само моја драга.

 

Рашири крила вечне слободе,

осети лепршавост тренутка,

нека те само осећаји воде,

буди ноћас само моја лутка.

 

Наша срца су унисона мелодија,

 чаробна врелина нас је опила

и месец од зависти руменије сија,

буди ноћас само моја мила.

 

Лебди у правцу магичних осећања,

 Пожели да не наступи нови дан,

нека ова ноћ буде вредна сећања,

буди ноћас на јави мој сан.

 

Mоја остварена жеља, драга,

моја лутка, мила, на јави мој сан,

сутра од нас неће остати ни трага,

јер сутра даље ја настављам сам.

 

Можда ће нам на праг чекања

трајна љубав обома једном доћ’,

али ноћас заустави сва надања,

јер ово је љубав на једну ноћ.

 

 

 

Visits: 56
Today: 0
Total: 363140

KO ĆE DA VRATI NEZNANO PROTEKLE GODINE? – Slobodan Jevremović

Nisam kriv jer nisam znao, godine lutanja sam odbolovao, meseci postali preduge godine, tuge su mnoge radosti smenile, a ti si bila, najdraža moja, neznano sama unutar mog srca, bez ljubavi moje, bez nas sa nama, i godine išle, redjani kalendari, svi dani novi postali stari, a ja sam lutao i nisam znao, nikakvog znanja … Настави са читањем “KO ĆE DA VRATI NEZNANO PROTEKLE GODINE? – Slobodan Jevremović”

Nisam kriv jer nisam znao,
godine lutanja sam odbolovao,
meseci postali preduge godine,
tuge su mnoge radosti smenile,
a ti si bila, najdraža moja,
neznano sama unutar mog srca,
bez ljubavi moje, bez nas sa nama,
i godine išle, redjani kalendari,
svi dani novi postali stari,
a ja sam lutao i nisam znao,
nikakvog znanja nisam imao,
mila moja.

Sada,
kada je sabrano vreme veoma proteklo,
ja minute vraćam svih onih godina,
i trudim se veoma da bude sa nama
sve propušteno, sve nerečeno,
sve obećano, sve ostavljeno,
sve da nam vratim,
sve naše da bude,
jer niko ne može meni
nikada da proba da vrati
sve godine one neznano protekle,
al’ samo to mogu
i samo to hoću,
za nas,
ja.
(Bgd, 15.jan.2019)

Visits: 24
Today: 0
Total: 363140

NISAM JA OVDE – Slobodan Jevremović

Najdraža bliska daljino moja ja nisam stvarno uopšte ovde, tamo sam negde, u tvojoj duši, u osmehu divnom što bole sve ruši, pa pogledaj sebe i vidi me onda, tu sam ja srećan, kod tebe jesam, najmila moja, kod tebe ja. Darko (Bgd,28.dec.2018) Visits: 37 Today: 0 Total: 363140

Najdraža bliska daljino moja
ja nisam stvarno uopšte ovde,
tamo sam negde, u tvojoj duši,
u osmehu divnom što bole sve ruši,
pa pogledaj sebe i vidi me onda,
tu sam ja srećan,
kod tebe jesam,
najmila moja,
kod tebe ja.

Darko (Bgd,28.dec.2018)

Visits: 37
Today: 0
Total: 363140

TVOJE ZABORAVLJENE REČI – Slobodan Jevremović

Danas sam našao tvoje zaboravljene reči; strane izbledele malo, hartija nešto starija, žuta, a reči tvoje iza korica, čitam i vidim, opet se setim, tebe iste od danas i onda, radost što donosiš u ranjenu dušu, što lečiš opet sve moje boli, one od znanja i od neznanja, mila moja. Danas sam našao posebnu knjigu … Настави са читањем “TVOJE ZABORAVLJENE REČI – Slobodan Jevremović”

Danas sam našao
tvoje zaboravljene reči;
strane izbledele malo,
hartija nešto starija, žuta,
a reči tvoje iza korica,
čitam i vidim, opet se setim,
tebe iste od danas i onda,
radost što donosiš u ranjenu dušu,
što lečiš opet sve moje boli,
one od znanja i od neznanja,
mila moja.

Danas sam našao
posebnu knjigu na posebnom mestu,
tvoje zaboravljene reči
i osmehe čitao nenapisane,
i čitao tebe,
i čitao ljubav,
ponovo,
mila moja…

Darko
(Bgd,31.okt.2018.)

Visits: 28
Today: 0
Total: 363140