ЧИСТО РЕДИТЕЉСКО УМЕЋЕ – Драгослав Граочанкић

ЧИСТО РЕДИТЕЉСКО УМЕЋЕ

Премијера драме НЕЧИСТА КРВ Борисава Станковића на Великој сцени Народног позоришта у Београду, 12. априла 2019. године – Редитељ: Милан Нешковић. Адаптер: Маја Тодоровић

Ко је веровао да мекана и господствена Борина душа, расплакана после кафанске упадице да са својим сељачким темама са обода српског географског простора и слабим познавањем правописа неће нигде стићи – може изнедрити непатворену, дивовску књижевну снагу и минуциозну психолошку опсервацију, те донети на српску књижевну сцену моћне, громадне, титанске, никад показане ликове и њихове опаке односе, незабележене у светској драматургији!
Упадицу је по писменом сведочењу поузданог Синише Пауновића, у освит 20. века изрекао у Скадарлији чувени драмски писац и лисац Душан – Дуја Николајевић, чије су се социјалне драме на сцени Народног позоришта гледале на „карту више“, а онда конкурисале Нушићевим комедијама, па је тако био ауторитет и за оне чија су имена у том трену далеко надмашивала Борино. Иако су највећи зналци српске драмске књижевности још зарана Бору придруживали онима који обећавају, мишљење и свест о Бориној светској књижевној вредности нису одвећ брзо сламали неверицу да је такав писац баш Србима запао. Ни Скерлићев чувени позитиван приказ премијере/праизведбе КОШТАНЕ у Народном позоришту није београдску књижевну чаршију могао довољно опоменути на писца који је у њу рупио! Чемер, бестијалност, агресивност, усијана жеља за дохватањем, по било коју цену, женске лепоте, пути и љубави, здружени са самоуништењем и бруталним насртајима на туђ (али и свој) живот, изронили су пред запрепашћене гледаоце којима ни на крај памети није било да таквих ликова и таквог поимања живота може уопште бити, поготово у тим домаћинским српским пределима познатим по марљивости њихових житеља, патријархалном реду и радиности. Борини ликови и њихови ломови застрашивали су (надилазили су оне из КОШТАНЕ који су се још могли разумети и уз песму лакше прихватити) и гледалиште и критику, а нарочито оне који о тој снази, проклетству, анималности и усуду нису могли ни са сцене да буду информисани, све и да су са ње добијали увиде у врхове светске драмске књижевности које је Народно позориште тада усцењивало. Призоре из те велике, туђе драмске литературе сви су држали за магловите и измишљене, а Борине сцене за могуће, стварне, преписане из самог живота, па им се због тога крв ледила у жилама!

Настави са читањем “ЧИСТО РЕДИТЕЉСКО УМЕЋЕ – Драгослав Граочанкић”

Visits: 179
Today: 4
Total: 156236

ЗАШТО ? – Љубодраг Обрадовић

 

ЗАШТО ?

Зашто се будим мислећи на тебе,
кад је пролеће и другу виђам?
Зашто ноћи проводим ко месец,
кад се теби та светлост не свиђа?

Зашто пишем песму
и желим да је прочиташ?
Зашто кад си ти млада
и по машти не скиташ.

Зашто минуте и вечност губим,
гледајући чари сјајног ти тела?
Зашто варам своја осећања?
Кад си то и чиме ме завела.

Да ли је то само жеља за новим,
прост нагон још једна обмана?
Да ли за тобом за будућност горим
или те у пролазу ко и друге волим?
Настави са читањем “ЗАШТО ? – Љубодраг Обрадовић”

Visits: 65
Today: 0
Total: 156236

Ту негде између јаве и сна – Петар Савић

Ту негде између јаве и сна, земље и неба
Беле линије пред очима као дани пролећу
На путу док црн Месец ме вреба
Гас до даске и стићи не знам где ћу

И питам се да ли све, све то тако треба
Ноћас чудне мисли главом ми се шећу

На кратко само стадох
Написати шта је на уму
И венама још мало алкохола дадох
Па се враћам пакленом друму

Звезде ми намигују, њима верујем
Иако знам неке од њих су падалице
Али као да твој мио глас чујем
У неким сазвежђима видим твоје лице

И не знамо се толико баш
Не знам ни зашто ти ово пишем
Ма тренутак је овај живот наш
Можда већ ноћас престанем да дишем

Да ли судбина нешто жели да ми каже?
После пада креће успон, бар се надам
Ко ли коцкице животне калдрме слаже?
Својим разумом сам престао да владам.

И док цео град ноћас се весели
Ја свесно идем смрти у сусрет
Жао ми само што опет нисмо се срели
Што не створи се околности сплет

Опрости за излив емоција песничке душе
Неке песме настају кад мостови се сруше

Ја само сам човек од меса и крви
Осећања некад не умем скривати
Ноћас у мени све кипти и врви
Јер осташе ране које нема ко целивати

 

Visits: 92
Today: 2
Total: 156236