Добродошли!
Zahvalan sam udruženju Pesnika Srbije – PoezijaSRB na nagradi koja mi je uručena.
Želja mi je da u budućnosti svojim angažovanjem doprinesem da udruženje Pesnika Srbije – PoezijaSRB bude visoko uzdignuto u našem društvu, kao i vrednosti koje širi.
МИТИНГ ПОДРШКЕ
„Код нас дно није доле,
код нас је дно на све стране!“.
Петар Божовић
Игор је био незаинтересован за политику, тако да није био ни у једној странци или партији. Како су му говорили, то и јесте разлог зашто је толико година био без сталног запослења. С друге стране, за све то веме није се водио као незапослен, јер је, сходно нашем изуму, довољно да за један радни дан будеш плаћен, па се не бројиш у незапослене. Зато је био спреман све да истрпи само да сачува радно место.
Једног лепог дана Игор је, са осталим радницима, требао да иде аутобусом на митинг подршке актуелној власти у Београд, под претњом губитка радног места. Наравно, у таквим околностима ни напамет му није пало да се случајно не одазове заказаној турнеји.
Настави са читањем “МИТИНГ ПОДРШКЕ – Јарослав Комбиљ”
Сабласти и сене свиле се у једно
клупко нераскидно, ког целива вече
тамним веловима, да прикрије чедно
„време изазова”, кад се уздах стече.
Грцајем убогих сиротињских зора,
гласом који мирис далеког Сибира
приносе бездушни ветрови са гора,
огласи се тада невидљива лира.
Сузом би просторе пригрлити страсно
блистаји из ока хтели, ал’ дах ледни
застудио извор, из ког се безгласно
просуше кликери сјајни, непрегледни!
НАИВНOСТ
Веровали смо да естете могу бити
и они који се не слажу са озбиљно ружним,
да је велико што спаја,
да границе постоје за уске душе.
Све што није ваљало,
називали смо реликтом прошлости.
Онда смо схватили,
да је време пролазно…
© Андреја Ђ. Врањеш
Немој се гордити кћери пред погуреном мајком,
јер њене старе кости део су твога лица!
Сети се, свако је вече срицала нежне бајке
да би зарудила твоја најлепша снохватица.
Немој се ругати сине незнању оца свога,
јер љубав што ти даде већа је од твог „звања”!
Он је на путу своме можда спознао Бога,
а ти још пристиг’о ниси до стазе покајања.
Немојте, можда су они болни због љутих рана,
јер су кроз живот хрлили са неизмерим чојством!
Упркос плаветном небу препуном „црних врана”
увек вас бодрили чили, бдили над вашим спокојством.
Немојте рођени, јер су због вашег постајања
потајно рушили гнезда, ‘орлова, змија, вила”!
Чували вас од тишина и разних предсказања.
Немојте прерано себи ломити нежна крила!
Јарослав Комбиљ
ПУТОВАЊЕ КРОЗ СЕЋАЊА ИЗ МОЈЕ МЛАДОСТИ
Зимско доба. Јануар месец. Мраз се баш ускопистио, па не попушта ни дању. Дакле, није време за пецање, поготову за нас риболовце у годинама. А за неко путовање ван Врбаса баш и нисам оран. Време прекраћујем пратећи, на интернету или на ТВ-у, чиме се све служе политичари у борби за власт, не би ли залудели ионако слуђен народ, стварајући поделе и тамо где их не би требало бити. Једино не знам да ли ме више нервирају они, или оне, да их не назовем правим именом, спикерке, тј. водитељке које прекидају саговорнике у пола реченице, не дозвољавајући им да заврше започету мисао или да одговоре на постављено питање. А питања нити су јасна, нити сувисла, већ су пре изглагања онога што имају у главама, или што им је припремљено, на дату тему. Гост ако и потрефи да схавти, из те конфузне папазијаније, шта је требало да буде питање, нема шансе да одговори јер, више причају оне него гости у студију. Намножило их се толико, да их је већ тешко и разликовати, јер су, по вођењу програма, као штанцоване…
Настави са читањем “ПУТОВАЊЕ КРОЗ СЕЋАЊА ИЗ МОЈЕ МЛАДОСТИ – Јарослав Комбиљ”
PROROČANSTVO
Proročica jedna davno mi prorekla
da će moja staza biti puna trnja.
Iz ranjenog srca suza bi potekla,
sudbina je moja ispala još crnja.
Možda mi je ona nesto prećutala,
teska proročanstva lako se ne dele.
Pa se tužna pitam da` je i tad znala
ruže što mi cvatu da bi odmah svele.
Zamiriše kratko miomiris lati,
da mi lažnu nadu, budućnost se smeje
Kada trn ubode, srce bolno shvati
zimsko sunce sija, al nikad ne greje.
Kada se u duši svaki jad sakupi,
dal` će tuga sreći mesto da ustupi?
Autor
(C) Jasmina Dimitrijević, Srbija
ДЕЦА БОЛА
Знам ја среће моје
Где сте се родили
Нису вам пружили
Достојну радост
Тугу су давно ослободили
Да вршља свуда
И кроји стварност!
А ви сте расли
На земљи очаја
Од крви у боју
саздану награду
Бол јој на прагу као навика
И свакој мајци
Голица браду
Дрзну се сила
Заклетва туђина
Да се без боја
У крви мре
А туга одавно осокољена
Отвори ране
Ко никад пре!
Душе су ваше
Требале бити
Наивно драге
А речи топле
Давно сте још заборавили
Да сте лептири
Жељни лепоте!
Настави са читањем “ДЕЦА БОЛА – Сандра Сања Мајра Миладиновић”
ЈУТРО
Под будним оком Његовим, што нас гледа
Ко прсти мајке , брижне, љубави пуне
Што мрсе густу косу, вољеног чеда
Сунчеви зраци разгоне сене Луне
Светло од Бога дато да зором руди
у јутро рано, земљу милује чедно.
Топлотом својом вечност и живот буди
у сваком бићу отапа срце ледно.
Волимо ближње наше будимо јутра
Отерајмо таму будимо сунца зрак
за наше лепше данас за боље сутра
Љубав из душа ближњих нек’ отера мрак
јер јутро живота у тами се губи.
Љуби ближњег к’о јутро што земљу љуби.
TREŠNJA
Nudim kule i sva blaga sveta,
sred bisera duša mi sirota;
da ja vidim kako trešnja cveta,
ispred kuće, pored trošnog plota.
Gde još pčela mladi cvetak ljubi,
slatki nektar u košnicu nosi;
da se miris trešnje ne izgubi,
da se pčela polenom ponosi.
Pa da vidim baštu pored kuće,
jorgovane što se tiho njišu;
majčin osmeh kraj pogače vruće,
tople grudi što za mene dišu.
Zalud vile, zalud lažna carstva,
kada tuga mene prati dovek;
zalud blaga, zalud sva bogatstva,
kad bez trešnje siromah sam čovek.
Kada umrem komadajte telo,
neka duša iz njega pohrli;
Kad je blago mesto trešnje htelo,
u večnosti nek joj stablo grli.
Autor: Jovica N. Đorđević