ПЕСМА МЕСЕЦА *Април 2021.

АПРИЛ 2021.

ПРЕЦИ

У камену,
сиромаштва изобиљу,
трајали.
Живот им био задатак.

Тајни имали нису,
отворених  погледа живјели,
док их  не би умори стигли,
на мјесту загрљаја.

Радовали се киши, Сунцу, вјетру,
дивили дуги
и такви мали,
велики остали,
плакали једино,
кад би се заклињали.

Горјели , изгорјели,
вољели ,превољели,
времена се нису бојали,
нису га ни имали,
зато су у зору умирали,
да би постизали.

Нису знали да постоје,
тихи били,
више слушали,
слободом овјенчани,
опстајући, вјеровали.

Дивни бјеху људи ови,
сад их нема,
гдје су, куд су,
смјерни они,
можда негдје,
посустали?

  _________________

 Андреја  Ђ. Врањеш

Visits: 180
Today: 1
Total: 862628

Песма месеца *

Maрт 2021.

         Миомир  Хари  Ристовић

ИЗМЕЂУ МОЈИХ КРОВОВА

Чекамо између ових кровова ја и моје протицање
велико и сумњиво сутра
а сутра
сутра ће калдрма моје улице испилити нову пећину
наде и чекрк дана открили лавеж уганулог звоника
сутра ће болећиви лекар опет грабуљати
онемоћали клавир и тражити острво тишине
у туђим недрима

сутра ће улични чистачи поново певати
наивне стихове и радозналом небу продавати
јелове облаке прашине
сутра ће моје песме бити поново обојене
сенкама умртвљеног ветра и умртвљеног неба
и чекати вапај расплаканих година
сутра ће моје кости играти са љутитим црвима
мелодију прекланих надања
nорођену над жубором њених изгубљених руку
и сутра
сутра ће дуго харати ноћ
и иверје мрака глодати моју косу

(C) Миомир Хари Ристовић

 

Visits: 402
Today: 2
Total: 862628

AFORIZMI *dr Mihajlo Ćirković

  • Sveće smo im palili kremenjačama.
  • Savremena tehnologija metak je ojačala mozgom na račun srca.
  • Hoću da budem dobar „budi dete“.
  • Betoven je najviše uživao u slušanju svoje muzike. Slušao ju je u tišini.
  • O velikom i malom sudi osrednjost.
  • O našem peščanom satu života svako zrno peska moglo je da postane biser.
  • Koliko mi je veran portret ako me umetnik slika na ogledalu?.
  • Vino je bolje što je starije. Duže smo u ljubavi.
  • Česta lutanja ne znače samo nalaženje novih prostora, već i potraga za starim vremenima.
  • Još sam u podnožju svoje dubine.
  • Ono „…kao rogovi u vreći“… za nas ne važi. Naši rastu unutra.
  • Najčešće je nostalgija nesigurnost u novoj srredini.
  • Najteži je bolesnik lekar
  • Teško je razumeti umetnost jer ne potiče ni iz mozga ni iz srca.
  • Ubi nas savez ogledala i sećanja.
  • Pepeo u ognjištu. Znači otišla je.
  • Vladare hrabri, ali i plaši sopstvena vojska.
  • Čovek se oseća podjednako izgubljen kada izgubi svaku nadu a i iluzije.
  • Da bi smo osvojili vrh prvo vrh treba da osvoji nas.
  • Zagubiše se ključevi naših tamnica. Da li su kod njih ili kod nas.
  • Da li je pletiljama nanosio bol venac od trnja?
  • Uzalud okrećeš glavu prema meni kada ne okrećeš oči.
  • Trčao sam joj u susret dok sam je čekao u hladnoj sobi.
  • Veći je grešnik usrećitelj nego usrećenik.
  • Umetnik se udvara prirodi da bi je pobedio. Njegove ruže su zauvek sveže.
  • Kod boraca naj ubojitiji je poslednji metak.
  • Nije isto kada si u Raju, ili Raj u tebi.
  • Kada grešnik muči svoju dušu zbog greha, da li zaslužuje Raj?
  • Zabranio sam joj sva lutanja, ali ne „ubih“ lutalicu u njoj.
  • Gluma je vrlina na daskama, a porok u životu.

  Autor,       dr  Mihajlo Ćirković  

 K r u š e v a c,    Kont. 063*295507

Visits: 417
Today: 4
Total: 862628

МИЛОСРДНИ АНЂЕО – Дрaгојло Јовић

МИЛОСРДНИ АНЂЕО

Опет је Март на брдовитом Балкану,
А по земљи мојој изникле висибабе,
Баш као године оне, пре двадесет два лета,
Кад бомбе ранише детињство мог детета.

“Јуначки” са неба бацали су бомбе,
Са Јадрана плавог слали нам ракете,
Да ли ће им икад свевишњи судити,
Што из најслађег сна, пробудише ми дете.

“Милосрдни Анђео” рушио ми градове,
Гађао мостове, фабрике и села,
О Боже драги ако си то видео, па
Казни крвнике за та гнусна дела.

Од њиховог милосрђа горела ми земља,
Ни њива ни бразда не остаде цела,
Од љубави Анђела сад су гробља пуна,
А злотворима на глави стоји црна круна.

Са том црном круном долазе нам често,
Злочинци се враћају на крваво место,
Иза чијих корака прљави трагови,
О себи певају да су мировњаци, чаробни магови.

А сад нешто мислим, није ли грехота,
Што им мрачне жеље шаљем све по дану,
Па кад свећу палим и Богу се молим,
Да им свима кости у једну урну стану. Настави са читањем “МИЛОСРДНИ АНЂЕО – Дрaгојло Јовић”

Visits: 173
Today: 0
Total: 862628

ЈЕДНОМ – Драгојло Јовић

ЈЕДНОМ

Једном
Кад опет залуташ
У моје снове
У снове мекане
Као свила
Схватићеш да никада
Ниси ни одлазила.

Једном
Ћу од таквих снова
Написати песму
За тебе
И само за тебе
А да је нико други
Разумети неће.

Једном
Ако те жеље моје
Доведу опет у моје снове
Па нам се очи сретну
Знаћу само ја и
Знаћеш само ти
Да се никада нисмо
Ни растајали.

Једном
Ако ти јаве
Да више моје срце
Не куца
Знаћеш само ти
Да смо то срце
Заједно уморили.

А онда
Онда само ћути
Пусти мисли нек путују
У нека пространства
Далека и плава.

Само
Нек суза не кане
Потопила би сва
Пролећа, лета, јесени и зиме
Једне љубави
Што је сјала и опстала
У пространствима
Ништавила и неморала.

Једном
Кад растанак се деси
Нек остане траг
На плочи хладној
Као печат што оставља
Један уздах
Пољубац и дах.

Једном
Кад завеса на
Сцени падне
Кад се погасе
Надања, жеље и страсти
Тада неће бити
Само нас
А деца ће и даље расти.

Настави са читањем “ЈЕДНОМ – Драгојло Јовић”

Visits: 350
Today: 2
Total: 862628

ПЕСМE МЕСЕЦА ЗА 2021. ГОДИНУ

Поштовани посетиоци, драги песници,

Настављамо са избором песме године за 2020. и 2021. годину. Изабраћемо песме месеца за 2020. и 2021. годину, а бираће их Латинка Ђорђевић (2020.) и Драгојло Јовић (2021.), чланови Управног одбора Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Од најбољих песама по месецима у ове две године жири и посетиоци сајта одабраће песму 2020. и 2021. године.

/Уредник сајта Љубодраг  Обрадовић/

Песме месеца за 2021. годину бира Драгојло Јовић

                      __________________________________________

                                                           AПРИЛ 2021.

Андреја Ђ. Врањеш

ПРЕЦИ

У камену,
сиромаштва изобиљу,
трајали.
Живот им био задатак.

Тајни имали нису,
отворених  погледа живјели,
док их  не би умори стигли,
на мјесту загрљаја.

Радовали се киши, Сунцу, вјетру,
дивили дуги
и такви мали,
велики остали,
плакали једино,
кад би се заклињали.

Горјели , изгорјели,
вољели ,превољели,
времена се нису бојали,
нису га ни имали,
зато су у зору умирали,
да би постизали.

Нису знали да постоје,
тихи били,
више слушали,
слободом овјенчани,
опстајући, вјеровали.

Дивни бјеху људи ови,
сад их нема,
гдје су, куд су,
смјерни они,
можда негдје,
посустали?

Андреја  Ђ. Врањеш

                       ___________________________________________

  Maрт 2021.

 Миомир Хари Ристовић

ИЗМЕЂУ МОЈИХ КРОВОВА

Чекамо између ових кровова ја и моје протицање
велико и сумњиво сутра
а сутра
сутра ће калдрма моје улице испилити нову пећину
наде и чекрк дана открили лавеж уганулог звоника
сутра ће болећиви лекар опет грабуљати
онемоћали клавир и тражити острво тишине
у туђим недрима

сутра ће улични чистачи поново певати
наивне стихове и радозналом небу продавати
јелове облаке прашине
сутра ће моје песме бити поново обојене
сенкама умртвљеног ветра и умртвљеног неба
и чекати вапај расплаканих година
сутра ће моје кости играти са љутитим црвима
мелодију прекланих надања
nорођену над жубором њених изгубљених руку
и сутра
сутра ће дуго харати ноћ
и иверје мрака глодати моју косу

(C) Миомир Хари Ристовић

                                _____________________________________

  ФЕБРУАР 2021

Саша Миливојев 

SVETSKI BOL

I u ovom veku
Reke krvi teku
Bombe odjekuju
Decu ubijaju
Glave odrubljuju
Milioni gladuju
Bolesti proždiru
A ti pevaš

Drhte vešala
Doline leševa
U slanim suzama
Gnojnim ranama
Plen smo vranama

Gnjila creva
Gladnim vukovima

Srušena kuća
Mali dečak jeca
Nad telom mrtvog oca

Srušene škole
Hramovi i mostovi
Vrište krvavi svatovi

Mali beli sanduci
Majčinski jauci
Iznad Urana
Čuju se bolni urlici
U ludilu buncaju pesnici
A ti ćutiš

Oči su ti izvadili
Kad su ti ćerku silovali
Žicom zadavili
Braću su ti oteli
U podrumu ih mukom mučili
Metalnim cevima
Prste im lomili
Testerama lobanje otvarali
Noge kolima rastrgali
Udove mačetama odsecali
Kožu s leđa odrali
Šlepere leševa
buldožerima zakopavali
Kosti putevima zabetonirali
Bunar bez dna telima napunili
Priđi bliže
Pogledaj dole
Beskrajni mrak dubine
Da čuješ muk vasione

Nevino oko iskrom svetluca
Nemoćno na zemlju padaju deca
Otrovna pena curi im iz usta
Pucaju rumena otečena lica

U zadnjoj molitvi
Sveštenici raspeti
Smeju se na lomači

Nežni beli anđeli
Kao jato ptica odleteli

Budnom iščupajte i meni
Srce iz grudi
Neka tvoja zlatna lađa zaplovi
Da nazdravite ponovo Čašom krvi
A ti gledaj i ćuti

                                                            Саша Миливојев

_______________________________

ЈАНУАР 2021.

НЕМИРИ – Душан Комазец

На путу кроз живот сустигла ме туга.
Тихи вапај жене  што би да заплени
све мирисе, боје које нежна дуга
шаље с дахом ветра до свих чула њених.

Хтео бих да плачем, нестале су сузе.
Из усахлог зденца само пустош стиже.
Сад проклињем тебе и оног што узе
срећу, јер ми оста чемер што се ниже.

Немирна се душа расплињује свуда.
Хоће да нестане са сутоном гора.
Не дам јој да оде, али она худа
неће зраке сунца. нити уздах зора.

Маме ме даљине. Нестало   је моћи
да устанем, зато разбуђујем тмине.
Ко’ пустињак смерни чамим у самоћи.
Живим од безнађа, призивам тишине.

Гле, тамо у даљи певају славуји!
Нестају тишине и прошлости сене.
Спознање ме прекри с временом што хуји:
Волео сам, јер си ти волела мене.

И сада, иако нека друга жена
краде ми уздахе, свуд’ лепоту шири.
Прошлост ме прекрива велом успомена.
С првим дахом јутра буде се немири.

(C) Душан Комазец

Visits: 2671
Today: 7
Total: 862628

AФОРИЗМИ *Михајло Ћирковић – Ћира

  • Зашто се грчевито боримо за живот, када је најлепше прошло?
  • Феникс никада не изводи младе на сувом дрвету.
  • Генијално је замислити, да си геније .
  • Шта те тера да пијеш?” “Већ попијено”.
  • Вратили су ме у младост. Варају ме као мало дете.
  • Наша брава, а њихов кључ.
  • Атеисти, зашто нам и Химену прогнасте?
  • Руке су ми држале узде, и не миловах.
  • Човек је слободан, колико му неба припада.
  • Питање се више радује вашем незнању.
  • Све љубавне боли су исте, само су средства за ублажавање, различита.
  • Црв ужива у лепом цвету, док исчекује јабуку.
  • Да ли је власник робова, власник и њихових грехова?
  • Штета што нисам путовао у младости, сада бих имао где да одем.
  • Исте су жице на Орфејевој харфи као и на данашњој.
  • Мом уму најближе су вашке.
  • Бацајући мрвице хлеба, за повратак спасењу, Марица је правила стазу наде колони гладних.
  • Човек има два ока, једним да види туђе мане, а другим своје.
  • Моћ треба да има снагу, да се обузда.
  • Сигурнији смо док судимо, него када пресудимо.
  • Где је творац погрешио: или је грех само по вери Његовој, или је грешник, грешка Његова.
  • Уживамо у букету цвећа, не марећи што је то скуп “лешева”.
  • Само лош судија прашта.
  • Не мери време количина песка у сату, већ брзина истицања.
  • Пустиња има највише времена јер њен сат је највећи.
  • Не волимо тужне песме, већ тугу, и у другима.
  • Врати ми све поклоњене пољубце, некоришћене.
  • Смрт излечи човека и од најтежих болести.
Visits: 429
Today: 0
Total: 862628

AFORIZMI *MIHAJLO ĆIRKOVIĆ – ĆIRA (Iz knjige “ZAŠTO SMO SE SRELI”)

*Ego mi raste u visinu na uštrb širine.

*Strpljenje treba da ima granicu, jer oštri i tupi, sečivo odluke.
*Kada smo vlasnici stranih remek-dela mi smo u službi strane kulture.
*Koliko se stidim što se plašim, toliko se plašim da se ne postidim.
*Patnja za ženom je korisna jer ju je donela spoznaja ideala.
*Biblioteka nije broj knjiga na polici, već na čitanju.
*Do životnog cilja stiže se trkom nagona i uma.
*Hvala ti potsvesti, oduzela si mi pamćenje. Pamćenje je poredjenje.
*Kada nam je loše: “Bog nas kažnjava”. Ne nije u nama.
*Tražimo nove prijatelje jer ne menjamo stare navike.
*Imao sam snage da me misao uvuče u sebe, a ne da ja izadjem iz nje.
*Pobednici ratnih užasa su neprijatelji-dezerteri.
*U starosti ne negujemo navike mladosti, već vreme njihovog nastanka.
*Što smo stariji pijemo iz većih čaša, da se ne promašimo u kucanju.
*Najbezbednije mesto od granatiranja je rov prethodne granate.
*Da li je ranjeno srce Amorovom strelicom bolesno srce?
*Amore, Amore, od tvoje strelice samo krvarim.
*Iz mog zahvalnog srca Amorova strelica je olistala.
*Samoća je često otpor čoporativnim zakonima Postanja.
*Vodu najbolje zasladi žedj.
*Sudbina mode je da se menja jer i ona je došla promenom.
*Pravo putovanje u nepoznato, je putovanje sa nepoznatim.
*U mazohisti čuči sadista koji mu leči dušu.
Visits: 76
Today: 2
Total: 862628

Vama koji pišete poeziju *Dragojlo Jović

Poštovani prijatelji lepe pisane reči,

Ovaj sajt je namenjen svima koji vole da čitaju poeziju i onima koji poeziju stvaraju. Poziv Predsednika udruženja pesnika Srbije PoezijaSRB je namenjen svima koji pišu da svoju poeziju šalju i da ta poezija dodje do čitalačke publike. Svakom je sajt na usluzi u različitim opcijama:
-da samo piše i šalje svoju poeziju;
-da piše, šalje i bude član Udruženja pesnika SRB;
-da redovno prati sajt i kritički komentariše sve ono što na sajtu postoji.
Dakle, ima li većih mogućnosti negde drugde.
Zato, šaljite Vašu poeziju, jer sve što nije pročitano kao da nije ni napisano.

Srdačno. https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif

Visits: 75
Today: 0
Total: 862628

JАВИ СЕ НЕКАД *Драгојло Јовић

ЈАВИ СЕ НЕКАД

Јави се некад са  две, три речи
Ти сенко моје младости ране
Макар ме болеле и биле  ружне
Само  не помињи догађаје тужне.

Давно су пресахле љубавне реке
Сад свако болује године неке
Што смо их трошили младалачки лудо
Док године клизе ми желимо  чудо.

Да живот крене опет из почетка
Са истим жаром да младост нас стиже
Ми хитамо у сусрет старости
Зоре смо попили, сад смо ноћи ближе.

Ех, кад би могле бујице речне
Да стално трају и буду вечне
Па кроз пустињу врелу и жедну
Испуне још једном жељу моју чедну.

Да у плава свитања се будим
На јастуку најдраже ми жене
Што ми младост отрова па оде
Остави ме ко биљку без воде.

Остаде ми само сећање и стих
Да речи што пишем подсете на њих
Па кад суза низ образ ми кане
Знам то је због њених очију зелених.

Ако ти се учини најдража моја
Да у снове долазим ти често
Не буди се не терај  сећања
Чувај ме у души на скровито место.

© Драгојло Јовић

Visits: 84
Today: 0
Total: 862628

ПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉИ ПОЕЗИЈЕ

Поштовани пријатељи поезије и лепе писане речи,

Уколико желите да будете члан Удружења песника Србије *ПоезијаСРБ*, потребно је да прихватите СТАТУТ удружења, да попуните приступницу и да након пријема од стране управног одбора у чланство уплатите чланарину (која је симболична и плаћа се у једнократно у износу од 1.000,00 динара и омогућује вам чланство за трогодишњи период почев од дана пријема). За објављивање на овом порталу потребно је да прихватите и  *ПРАВИЛА ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ  КЊИЖЕВНИХ ОСТВАРЕЊА И ДРУГИХ САДРЖАЈА ПОРТАЛА ПоезијаСРБ*.

РЕГИСТРАЦИЈА   ЗА   Удружење   песника   *ПоезијаСРБ*

Још увек нисте члан Удружења песника Србије *ПоезијаСРБ*? Ако желите можете то постати ако претходно уреднику сајта на емаил: pesnik@poezija.rs  доставите следећу ПРИЈАВУ са подацима о Вама: Настави са читањем “ПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉИ ПОЕЗИЈЕ”

Visits: 74
Today: 0
Total: 862628

ДУГ ЗАВИЧАЈУ – Ненад Лазовић

ДУГ  ЗАВИЧАЈУ

Студене кише су лиле
Низ стрме стреје твоје.
Топлином мајчине руке
Гријала си дјетињство моје.

А коњи бјели и врани
Трчали кроз широка поља.
Вјетар им мрсио гриве
Била им таква воља.

Колико мириса чедног
Даде огњиште твоје.
Колијевко топла и драга
Хвала ти за дјетињство моје.

А дјеца ведра, румена
Пратила ријеком лађе бјеле.
Жубор им пунио срца,
Било им како желе.

Румено сунце зором
Буди јунаке своје.
Свјетлости топла и драга
Хвала ти за дјетињство моје.

А што се сад сјећам свега
Нека вам кажу лађе бјеле.
Оне ми вратише прошлост,
Оне су тако хтјеле.

Ово сам написао осамдесетих, када нисам ни сањао да ће ми зарђалим сабљама оскрнавити мој завичај. Тада сам имао прошлост, а мислио сам да имам и будућност. А да немам те прошлости био бих много сиромашнији.
Аутор:  Ненад Лазовић *Фочак са пребивалиштем у Барајеву.

Visits: 299
Today: 0
Total: 862629

МНОГО ЈЕ ГОДИНА – Драгојло Јовић

МНОГО ЈЕ ГОДИНА

Много је година требало да прође
Да схватим колико прошлост боли
Док прелиставам године што лете
Суза ми кане као да сам дете. 

Крај нас је живот склизнуо тихо
Ко слепи путник у својој тмини
Сад кад нам старост на врата куца
Не може се побећи тој голој истини. 

Самлело нас време, гужвали проблеми
На нејака плећа товарисмо пуно
Сад рачуни стижу, време да се плаћа
А младости старост никада не враћа. 

Настави са читањем “МНОГО ЈЕ ГОДИНА – Драгојло Јовић”

Visits: 79
Today: 1
Total: 862629

KРИК СРПСКЕ МАЈКЕ – Драгојло Јовић

КРИК СРПСКЕ МАЈКЕ    

Зашто сте нам деци узели животе
Убили у трену дечји дан и сан,
Крвавих руку сад лутате светом,
Дрхти Српско срце над судбином клетом.

Чијом руком своју милујете децу
Или оном истом што сте нашу клали,
Пробуди ли вас у ноћи крик Српске Мајке,
Што јој дете распористе,
Мртвом челу крст урезасте.

Где ли у човеку живи звер
Или у звери човек се крије,
Како ли живи под овим небом
Неко што само зна да мрзи,
Камом и маљем жељан да убије.

Кад би могла да исприча Сава
Колико сте српских ви посекли глава,
Вековима реком плутају телеса,
Јасеновац плаче криком до небеса.

Крвнички сте занат изучили добро
Кроз вене вам змијски отров тече,
Из звери ће једном пробудит се човек
Бог вам неће дати да кољете довек.

Док костури Српске деце,
У јамама „лепе ваше“
Душом својом правду траже,
Прошло је време за логоре,
И крваве ноћне страже.

Док крик мајке Српске јечи
Крвници вам тумарају светом,
Тражећ негде мало бистре воде,
Да са руку сперу крв Српске слободе.

© – Драгојло Јовић

—————————————————————————————————

ZABORAVLJENI GROB SRPSKE DECE, ŽRTAVA USTAŠKIH KOLJAČA: Na parceli 142 na groblju Mirogoj počiva nekoliko stotina malih mučenika ubijenih na Kozari 1942. godine (VIDEO)

HRVATSKA
18.08.2019. 15:02h

Parcela broj 142 na zagrebačkom groblju Mirogoj krije tela zaboravljene srpske dece koja su stradala od ustaškog noža u Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

 

ZABORAVLJENI GROB SRPSKE DECE, ŽRTAVA USTAŠKIH KOLJAČA: Na parceli 142 na groblju Mirogoj počiva nekoliko stotina malih mučenika ubijenih na Kozari 1942. godine (VIDEO)

Život nekolike stotine mališana prekinuo je zao naum Pavelićevih koljača. Istoričar Đorđe Bojanić, koji se kroz svoj rad bori protiv zaboravljanja naše istorije smatra da 90 odsto Srba ne zna da ovo mesto postoji.

Настави са читањем “KРИК СРПСКЕ МАЈКЕ – Драгојло Јовић”

Visits: 95
Today: 0
Total: 862629

СУМОРНИ ДАНИ КОРОНЕ *Драгојло Јовић

СУМОРНИ ДАНИ КОРОНЕ

Опет неки суморни дани
Па ништа више није као пре
Док небом тмурни облаци језде
Ту поред нас човек умире.

Пред налетом страха узмиче лепота
Страдање ближњих прихвата се немо
Као плима о обалу удара нас питање
Знамо ли сада, куда то идемо.

Смењују се вести шибају нас слутње
Бројеви мере најтужније слике
Облаци тамни прекрили видике
А душе се свиле у своје ћувике.

Одједном смо мала и немоћна бића
Свесни да у трену неког неће бити
Та спознаја људске маленкости
Отвара нам очи, време пролазности.

Један дан живота сад се златом злати
Ал` казаљка сата у месту не стоји
Она некуд хита па и слутњу мери
Као тихa вода судбину нам кроји.

Зашто баш овако да нестају људи
И свирепа бољка да животе гаси
Није ли ово тек почетак краја
Кад Божја је казна источно од раја.

Visits: 88
Today: 0
Total: 862629

BOŽUR – Dragojlo Jović

BOŽUR

Nisu moja polja mala,
Al mi noga dalje hoće,
Tamo gde su ruke pradedova
Zasadile večno voće.

Tamo gde su zemlju svetu
Krvlju svojom natapali
I grobove ostavili
Kao zavet za potomke.

Plaču crkve, manastiri
S krsta zlatna suza sija,
Ka istoku pogled setni,
Čeka vreme dimiskija.

A ono će da se vrati,
Sve na svoje uvek dodje,
Samo treba izdržati ,
Dok zulumćar nekud prodje.

Još su magle niz Kosovo,
I sve „ale“ sada ćute,
Čekajući one sniju
Da Sitnicu opet mute.

Al Kosovo još uvek se seća,
Kad glavama Turskim beše seča,
Kad je Božur sa bojom od krvi,
Krst Lazaru napravio prvi.

Visits: 104
Today: 2
Total: 862629

Данас пуче једна жица *Драгојло Јовић

ДАНАС ПУЧЕ ЈЕДНА ЖИЦА

Данас пуче једна жица
На срцу ми рану створи
Кад о знању и знаности
Полу писмен проговори.

Па отровне стреле шаље
Тамо где ме тешко боли,
Да у корен мога стабла
Сипа отров што све гори.

Где баш мене нађу
Идиоти и кретени,
Ал` тешко ће зграду моћну
Да облате сутерени.

Бој се бије од рођења
Част и образ не дам ником,
Не могу ме ућутати
Педигреом нити виком.

Док из старог корена ми
Задња кап живота цури,
Издржаћу с` главом горе
Док лудачка глава негде
Не удари ил` пројури.

Настави са читањем “Данас пуче једна жица *Драгојло Јовић”

Visits: 118
Today: 2
Total: 862629

ВИОЛИНА СТАРА *Драгојло Јовић

ВИОЛИНА СТАРА

Хеј Цигани где сте ноћас
Зашто ваше виолине ћуте
У струнама да ли душе има
Да певамо ко некад ноћима?

Убија ме ова ноћна тмина
И ћутање старих виолина,
А у њима трепери истина
Која нам је увек мелем била.

Виолине старе моје песме знају
И прсти свирача играју се њима,
Само ноћ је кратка за све песме наше,
Зора већ сабира поломљене чаше.

А Циганска душа, племенита мека,
Са гудалом кривим бира за човека,
Из младости песме наше старе,
Што сећају на рајске другаре.

Ако струна нека не дочека зору,
Нестаће негде у вртове рајске,
Са собом ће однети зоре и кафане,
Тамо где се ћути а никад не сване.

Visits: 61
Today: 0
Total: 862629

AFORIZMI ***dr Mihajlo Ćirković – Ćira

1. Bekstvom iz Sodome, Lotova duša je pobedila telo, a onda se telo osvetilo duši;
2. Kretao sam se kao slep po Horizontali. Pogled mi je odvukla Vertikala.
3. Živeli smo kao sva braća. A onda je potekao dim zapaljenog tamnjana izmedju nas.
4. Tišina ojača reč, do samo-uništenja.
5. Ne vredi lutati. U svakom kraju ruže precvetaju.
6. Za mene je Pariz bio centar Sveta. A onda sam zavoleo jednu Parižanku.
7. Sa njom sam ulazio u muziku, a muziku sam odlagao na pragu njenog zamka.
8. Ne bojim se blata, već dometa njihovih ruku.
9. Istinu ćeš naći tamo gde je najbolje sakrivena.
10.Tražili smo od Gospoda da nas ojača lupom, a On nam je poslao i ogledalo.
11.Život se završava kajanjem. Njoj što je varala, a njemu što nije.
12.E, kada smo izabrali Noa za dodelu.
13.Put sa krivinama je kraći, jer svaka krivina je cilj.
14.Naj poželjniji gosti Hrama Svetog Save su deca hodočasnika Kuće Cveća;
15.Druženje sa njom počinje kada sam pošao, a ne stigao;
16.Čitanje datuma na spomeniku je optužba da smo mi oduzeli život;
17.Život nam sudi po Zakonu uzročnosti;
18.Vreme nije utrošeno. Ugradjeno je u moju generaciju;
19.Pustinja se uspešno bori sa čovekom. Priroda joj je netaknuta;
20.Najveći borci za pravdu su žrtve, a ne pobednici.

dr Mihajlo Ćirković
(Aforizmi zapisani u vreme KORONE)

Visits: 84
Today: 0
Total: 862629

СУМОРНИ ДАНИ КОРОНЕ *Драгојло Јовић

СУМОРНИ ДАНИ КОРОНЕ

Опет неки суморни дани
Па ништа више није као пре
Док небом тмурни облаци језде
Ту поред нас човек умире.

Пред налетом страха узмиче лепота
Страдање ближњих прихвата се немо
Као плима о обалу удара нас питање
Знамо ли сада, куда то идемо.

Смењују се вести шибају нас слутње
Бројеви мере најтужније слике
Облаци тамни прекрили видике
А душе се свиле у своје ћувике.

Одједном смо мала и немоћна бића
Свесни да у трену неког неће бити
Та спознаја људске маленкости
Отвара нам очи, време пролазности.

Један дан живота сад се златом злати
Ал` казаљка сата у месту не стоји
Она некуд хита па и слутњу мери
Као тихa вода судбину нам кроји.

Зашто баш овако да нестају људи
И свирепа бољка да животе гаси
Да ли човек „тражи“ тај почетак краја
Кад Божја је казна источно од раја.

15.4.2020.

Visits: 80
Today: 1
Total: 862629