MOLITVA MILOŠA OBILIĆA – Dragan Milošević

MOLITVA MILOŠA OBILIĆA

Stvoritelju, Oče, Svevideći,
današnja je moć i volja Tvoja;
molim Ti se ponizno, klečeći,
da me ne izda desnica moja.

Stvoritelju naš daj mi razuma,
viteštvo i čast da ne izgubim;
zanos boja briše sve iz uma,
pa i ono što najviše ljubim.

Oče, snage mi daj za krvav boj,
snage, Sina Tvoga da odbranim;
u njega ne veruje turski soj,
njihovu neveru da sahranim.

Svevidu, Ti srpsko znaš poreklo,
od iskona ga prati žena plač;
al’ Srpstvo nikad’ nije pokleklo,
pomozi da odbranimo nejač.

Oprosti Bože, moram da krenem,
srpski barjak na koplju se vije;
vitezima na čelo da stanem,
nemilosrdno boj se već bije.

Krst sveti stavi na pleća moja,
ne daj u boju da duhom klonem;
neka bude moć i volja Tvoja,
oprosti Bože što u krv tonem.

TRČI, TRČI STOJANE-Dragan Milošević

Stojanu Iliću, maratoncu koji je u 70-oj godini istrčao maraton na Antarktiku
i svima koji ne poznaju prepreke koje život stvara.

TRČI, TRČI STOJANE

Hodom laganim si hodio,
U svet za hlebom si krenuo,
Medju tudjine gnezdo svio,
Znojem sigurnost sagradio.
Dodje vreme mira, spokoja.
Al’ tada, bez ikakvih muka,
Pod stare dane iz ponosa,
Proključa srpska krv u tebi.
Napeše se mišice nogu
Ko’ tetive staroga luka.

Polete strela i cilj dade,
Kilometra četrdeset dva.
Iskušenje za te’ veliko,
Zašto tako daleko pade?
Od Arktika do Antarktika
I preko kontinenata svih,
Trku za trkom telo niže.
Kilometri po svetu lete,
Godine u trenu prolaze
Umor u kosti tvoje stiže.

Odmori. U Srbiju dodji,
udahni ljubav rodne grude,
osveži krv venama svojim
u odlučne pohode podji.
U srcu i nogama svojim
ponesi grumen zemlje ove,
da svet vidi šta Srbin može
i da sazna da ti se ljubav,
rodna zemlja, Srbijom zove.

Kad sneg pada i kiša lije,
Kad sunce poslednji dah cedi,
trči, trči Stojane, trči
za ponos i slavu Srbije.

STARI GAVRAN-Dragan Milošević

STARI GAVRAN

Stani! Kuda se guraš gavrane stari?
Medj’ sokole, jastrebove i orliće,
osim starih vrana ko još za te mari?
Ne guraj se medju raspevane ptiće.

Kome je do tvog graktanja sada stalo.
Beži odatle, što dalje u planine,
žudnje za životom ostalo je malo,
pusti mladost neka leti u visine.

Sakri svoja stara, obelela krila,
očerupanoj vrani pod tamne skute.
Na nebu je pesma gnezdo tebi svila

Leteo si smelo pesme snevajući
Raspevane ševe k’o da nešto slute:
ne umiru baš sve ptice pevajući

ZABORAVI TUGU-Dragan Milošević

Zaboravi tugu

Zaboravi tugu , podigni čelo,
razveseli te plave oči setne.
Život svoj pokreni, odlučno, smelo,
dopusti srcu da ga radost sretne.

Proleće je, od ljubavi sve vrvi.
Golub veselo golubici guče,
pčela u zanosu ka cvetu hrli
dok srce u meni sve više tuče.

Za Tvoju ljubav hoće da iskoči.
Poslušaj razum što Ti sada zbori
ne dozvoli prošlosti da Te koči.

Svevišnji samo jednom život deli.
Tužno srce u grudima otvori
da se moje u prazninu naseli.

OČI MOJE-Dragan Milošević

OČI MOJE

Oči moje bolje da vas nema,
ne bi videle užase rata;
budućnost kobnu sudbinu sprema
voljom “dušmana” brat ubi brata.
Oči moje bolje da vas nema.

Pismo njeno pročitao ne bih,
u rovu punom barutnog dima,
u kome mi ljuba poručuje
da drugoga voli, da drugoga ima.
Pismo njeno pročitao ne bih.

Decu mi voljenu drugom vodi,
dušmanu što na rat huška brata;
zverima danak u krvi godi,
silom ruše pandorina vrata.
Decu mi voljenu drugom vodi.

Malo im naše bratske je krvi
pa nam i decu zli uzimaju;
u venama im caruju crvi,
zato poroda svoga nemaju.
Malo im naše bratske je krvi.

Ratne strahote, luda beznadja,
kada mi se sav život uruši;
prizivam zrno grudi da gadja,
prekine muke nevinoj duši.
Ratne strahote, luda beznadja.

Drugi krvare, zrno me neće,
sudbina moja tako je htela;
duša se ka praznom domu kreće,
bez razuma u ljušturi tela.
Drugi krvare, zrno me neće.

U lednom domu, mukloj tišini,
bez deč’je cike, umilne buke;
ne znajuć šta drugo da se čini,
ja pesmom svojom olakšah muke.
U lednom domu, mukloj tišini.

B E O G R A D
6. April 2o22. G.

NE PROLIVAJTE SUZE-Milošević Dragan

NE PROLIVAJTE SUZE

Ako umrem ne prolivajte suze
Život je samo jedna večnost kraća
Sve što nam je dao , On nazad uze
Iz praha stvoreno , u prah se vraća.

Ako i umrem , iz zemaljskog saća
Odlazi jedno izmučeno telo.
Iz praha stvoreno u prah se vraća
Ne želim crno , obucite belo.

Pamtite samo ovu dušu moju,
Nije uzalud među vama bila ,
Svačiji zivot ima priču svoju ,

Jednu je moja tuga ostavila.
Životne grehe covek uvek plaća,
Iz praha stvoreno u prah se vraća

VASELJENA- Dragan Milošević

VASELJENA

U suzi Njegovoj, ljuljuška se Vaseljena kao ladja
a u malenom mlinu, pod kamenom života koji se vrti
od naših duša iskra ljubavi se radja
dok na tela naša strpljivo čeka gvozdeni kamen smrti.

U nekom novom Vaseljenskom mlinu,
od ljubavi naše , izmedju dva kamena stvorene,
vaskrsle duše ponovo će u žvot da se vinu
dok neka nova tela u prošlosti traže svoje korene

B EO G R A D
12. 07. 1999. god.

ODLAZAK- Milošević Dragan

ODLAZAK

Svetla se gase,
motori bruje.
Odlazi kolona u ljuti boj.
U noćnoj tmini,
na nebu bez zvezda,
raketa roj.

Odlazim i ja , žurno,
bez pozdrava,
ne stigoh vam reći
da vas otac voli.
U ova ratna vremena
možda je tako i bolje
jer rastanak manje boli.

Dragana, ćero moja ,
poljubi Natašu dedinu
u ovoj crnoj , ratnoj noći,
moju zvezdu jedinu.
Pazi na sebe i na čedo
koje u sebi nosiš
biće to dedin junak,
samo takav, da se ponosiš.

Jelena, pazi na Natu
i pomozi Dadi svojoj,
vreme je ratno, teško.
Još je teže
u mladosti tvojoj.

Milošu , ako se javi,
recite
da sam otišao,
zna on već gde.
Svet je mali,
možda ćemo se sresti
na jugu
a možda … i ne.

Ma gde bio,
duša će moja
nad vama i
vašom sudbinom da bdi.
Zauvek u mom srcu
i mislima
bićete samo vi.

Kad’ budete srele
uniformu plavu,
ne bežitte,
ne okrećite glavu.
Obrišite suzu i
setite se oca svoga,
setite se mene
i moje,ljubavi, vama,
ovom pesmom izrečene

Na putu za Đakovicu
25/26. 03. 1999. god.

MILJENIK SREĆE-Dragan Milošević

MILJENIK SREĆE

Znam, dobro znam
Da miljenik sreće nikada nisam bio.
Kunem se da sam i crnom djavolu
Bolji život od mog’ snio.

Zašto bi danas i bilo kada
Drugačije bilo?
Zar samo zato što razum gubim
I što mi je njeno srce milo.

Pobeći ja ne mogu
Od davno rečene sudbine moje.
Kako da je odvojim od onih
Koji joj budućnost kroje?

Uzela je samo pesmu od mene
A ja osećanja svoja nisam krio.
Znam, dobro znam
Da miljenik sreće nikada nisam bio