ЧЕЖЊА

ЧЕЖЊА

Када росна јутра пробуде у мени
неке давне чежње, мирис прошлих дана,
присетим се тада те давне јесени.
На срцу се отвори једна стара рана.

Непресушна река животом што тече,
са собом доноси драге успомене.
Та рана на срцу као жар што пече,
подсећа на давно прохујало време.

Кад бејасмо млади, срећом опијени
а срца нам беху испуњена надом.
На ветру и киши ишли загрљени,

са руком у руци шетали смо градом.
Сад са твојом сликом будим се и снивам.
У вечерње сате чежњом те дозивам.

Весна Стојковић

АФОРИЗМИ – Душан Комазец

Од врана ни трага ни гласа, а неко нам попио мозак?

Многи су као мали стекли докторску дисертацију!

Да није „конкурса”, многи познати не би били песници!

Горди су „усхићеници” који су „били у праву”!

Срби ће „прогледати” када им се врати Вид(овдан)!

За „ слепим” вођом напред! (У провалију)

Баш ме брига што ти ништа не радиш, иако ме се то не тиче!

За неке становнике Србије Београд је држава!

Сви ћемо морати да радимо како ја кажем!

Нисмо се ми унередили, већ је он стао у…

Нас је уставило твоје остајање!

ZEC-Miroslav Krnjeta

Vidi u gradu zec
peva i mrsi mreže,
glođe u parku mali kepec
kiti laži a pravi mećave.
mali veliki zec voli sokake
porastao probio strahova magle
vidi ga ,penje se na nebeske čardake
slini uz kuće prevelike cigle.
gle zeke na vrh tašmajdan planine
pa sada soli oblake
i baca kišu na mirise borovine.
Nemoj zeko pa ti si glodar
ne traži drugima postojanje
jer si ti mali kupusar
a daleko si ti od vaseljenje.
za tebe su štap i šargarepa
ne možeš biti sultan,
jer orlovima pripada megdan
a tebi livadice i rupa.
I ne gledaj u visine
jer se prodaješ za šaku deteline,
dole uši mali zeko
i ne prosipaj mi ti mleko.
Mali prijatelju smanji gas
idi brate na kukavice aerodrom,
nađi kompas u srcu zeko
nisi ni pevač a nisi ni grom.
ti bez ožiljka prodani zeko
mala umišljena fleko,
Za nebesa si mnogo mali
komarci su veći trag ostavili.
Zato idi brate kući
i ostavi se zvezdanih noći.

КРАЈПУТАШИ – Душан Комазец

Два камена чврста од времена сива,
два упокојења, преко, у близини
и Бог зна да л’ би да су опет жива,
тиховала сама у немој тишини?

Не склапају очи, само вечно ћуте!
Погледима жељним гледају се нежно,
док из сажаљења беле им капуте
заогрће зима. Време ледно, снежно!

А некада давно ти најлепши тићи
летели су снено, али живот рушни
крила им поломи, нису могли стићи!
Пут их раздвојио, сури и бездушни.

KAD SEĆANJA NAVRU – Jasmina Dimitrijević

KAD SEĆANJA NAVRU

Primiče se jesen mog burnog života,
negde u dnu duše prebiraću rane.
Setiću se tada i onih lepota,
kad’ sam uz muziku ispraćala dane.

Proleća i leta gasnu mi lagano,
na ognjistu hladnom nema više žara.
Kroz okno života davno polupano,
sada pozna jesen samnom razgovara.

Tihi vetar s juga ponekad mi svrati,
promrzlo mi telo za čas tad ugreje.
Pa me svojim daškom u sećanje vrati,

kada su mi laste pohodile streje.
Ali ,svako vreme svojih čari ima,
kada nema bure,dobra je i plima.

Настави са читањем “KAD SEĆANJA NAVRU – Jasmina Dimitrijević”

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА У АПРИЛУ 2023.


Аудио песме са Сусретања ПоезијаСРБ 4.2023.

У Биоскопу Крушевац, 29. 4.2023. године у 12:00 часова одржана је годишња скупштина Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ на којој је усвојен извештај о раду и финансијски извештај за 2022. годину, као и план рада и финасијски план за 2023. годину. Затим је донета одлука да се годишња Награда равноправноо додели: Слађани Бундало из Крушевца и Лепи Симић из Цириха, ценећи посебно квалитет њихове поезије као и њихову ангажованост на свим пословима Удружења песника Србије ПоезијаСРБ. Награда се састоји од дипломе, уметничке слике и 5 књига из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Скупштини је председавала Светлана Ђурђевић Ђурђа.

У наставку у 13:00 часова одржана су ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ. На сусретањима смо прочитали одлуку да се годишње награде доделе: Слађани Бундало из Крушевца и Лепи Симић из Цириха, за изузетну активност као чланова Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у досадашњем раду. Награду за Лепу Симић из Цириха је преузела Латинка Ђорђевић која ће јој је уручити у Цириху, а Слађани Бундало ћемо награду уручити на неком од следећих програма. Затим је Даница Гвозденовић прочитала по једну песму Лепе Симић и Слађане Бундало. Доделили смо  и  2. награде Љиљани Тамбурић: за књигу године у области поезије и за квалитет поезије на конкурсу Љубав и Вино 2023, као и прву награду Јовани Марковић по конкурсу Љубав и Вино за 2023. годину… (Наравно, Управни одбор Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ једногласно је донео одлуку да се за књигу године у издавачкој продукцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за период од 1. 1.2022. године до 31.12.2022. године прогласе књиге и то:
– за област поезије награду равноправно деле: књига Бранка Мијатовића из Шапца НЕКО ЧУДНО ДОБА и књига Љиљане Тамбурић из Крушевца ПЕСМА МИ ЈЕ ИМЕ;
– за област духовне поезије:књига Миљка Шљивића из Глободера ЖИВОТ У ВЕРИ;
– за област прозе награду равноправно деле: књига МЕЂЕ – Првослава Пендића Пенде из Крушевца и књига ПЛОД – Наде Милосављевић Кети из Крушевца;
– за област монографије: књига Монографија – МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2008.-2021. – Љубодраг Обрадовић и др Велибор Лазаревић;
– Похваљена је књиге прозе: КЊИГА ЖИВОТА – Дарко Рашета из Београда; Неке награде смо уручили на прошлим Песничким сусретањима ПоезијаСРБ, неке смо послали поштом, а неке ћемо тек послати, па се зато извињавам осталим награђенима  што их овом приликом нисам поменуо./Допуну текста у загради дао је 2.5.2023. године Љубодраг Обрадовић/)

У наставку програма смо представили 3 књиге Данице Рајковић из Крушевца: ЛИНИЈА ЖИВОТА, ИСКУШЕЊЕ и ИСПОД НАДСТРЕШНИЦЕ. Доделили смо јој и награду за 15. објављених књига. Осим аутора, Даничину поезију су читали и Данијела Јевремовић, Живота Трифуновић, Латинка Ђорђевић, Милосав Ђукић Ђука, Саша Милетић, Љиљана Тамбурић, Олга Раденковић, Сандра Миладиновић, Боривоје Видојковић, Даница Гвозденовић и Мирко Стојадиновић. О књигама Данице Рајковић је говорио Љубодраг Обрадовић. У последњем делу сусретања наступили су афористичари: Драган Матејић, Братислав Костадинов и Саша Милетић, као и песници Милош Ристић, Мирослава Смиљанић, Миломир Терзић, Љубиша Шапоњић, Мирослав Кркић, Милан Марковић Лака и Првослав Пендић Пенда. Цео догађај су својом музиком улепшали: Драган Живановић, Бата Петровић, Сандра Миладиновић и Љубиша Боровац… Водитељи програма су били: Данијела Јевремовић и Љубодраг Обрадовић.

САГЛЕДАВАЊЕ – Андреја Ђ. Врањеш

САГЛЕДАВАЊЕ

Кад људи саглдавају животе своје,
као да их упита необјашњив неко,
какви су то они били?
Многи у присећању људскост не угледају,
живели су без Бога, ега и неба.

Настави са читањем “САГЛЕДАВАЊЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

ПУТНИК КРОЗ ВРЕМЕ – Душан Комазец

У мамном „неспокоју” често заруде мисли!
Понекад благе, или стихијски разапете.
Многи горди су често због бурних мисли свисли.
Кад творе лепе речи оне кроз време „лете”.

Песник их радо мами, са њима душу лечи,
снове твори у јаву покретом „ вештог пера”.
Он је стражар и ратник што стално бди, да спречи
да нам трагови мину и да отера „звера”.

Он је весник лепоте што трећим оком види
титрај лишћа и смирај мамног лептирјег лета,
пучину немог бола оних на пустој хриди.
Ницај најлепших снова, трепет среће док цвета!

Он је путник кроз време што на тренутак стане
да жељним срцем „чује” галоп коња што јуре.
Он је „безмерни творац” ком мозак нису вране…
Он је одувек био на исходишту буре!

Песник је сневач туге, јер на распећу стоји
и „гледа” како вришти вапај трновог глога
због крунисања „Оног” због ког љубав постоји.
Песник умире срећан, јер је видео Бога!

Ja za tebe više ne postojim – Nenad Đekić

Budućnosti nemam,skrila se negde,
u talasu kose vatre i krvi.
Budućnosti nemam, sagore, planu.
Shvatih da zadnji ne može biti prvi.
 
Dosadi mi život, dosadi i smrt,
ne mogu da mešam to dvoje više.
Kada si samnom tad stvarno živim,
kad si sa drugim srce se gasi,teško diše.
 
Nekad ljudi umiru svesno,
oni su retki, takvim se divim.
Moraću i ja za tebe da umrem
da bi mogao dalje da živim.
 
Ako me nekad slučajno sretneš
kako na kiši zamišljen stojim,
samo prođi,kaži da sam priviđenje.
Ja za tebe, više ne postojim…
 
Tada će srce da mi stane,
oluja će biti od tuge tiša
tebi ne mogu da budem “nešto”
sa tobom sam hteo sve ili ništa…

Настави са читањем “Ja za tebe više ne postojim – Nenad Đekić”

TREŠNJA

Nudim kule i sva blaga sveta,

sred bisera duša mi sirota;

da ja vidim kako trešnja cveta,

ispred kuće, pored trošnog plota.

 

Gde još pčela mladi cvetak ljubi,

slatki nektar u košnicu nosi;

da se miris trešnje ne izgubi,

da se pčela polenom ponosi.

 

Pa da vidim baštu pored kuće,

jorgovane što se tiho njišu;

majčin osmeh kraj pogače vruće,

tople grudi što za mene dišu.

 

Zalud vile, zalud lažna carstva,

kada tuga mene prati dovek;

zalud blaga, zalud sva bogatstva,

kad bez trešnje siromah sam čovek.

 

Kada umrem komadajte telo,

neka duša iz njega pohrli;

Kad je blago mesto trešnje htelo,

u večnosti nek joj stablo grli.

 

autor

Jovica N. Đorđević