Дан: 1. маја 2023.

У ИГРИ СВЕТЛОСТ… – Андреја Ђ. Врањеш

У ИГРИ СВЕТЛОСТ – пријатељу, пилоту Р.В. Митру Мијатовићу.

Високо у пољу таме,
бокори звезда горе,
мрклином се Луна сели,
до плиме светла, плама зоре.

Кад статисти небески, потроше сјај,
знаци светлости дотакну сан,
живот се покрене бујно,
одморно Сунце, објави дан.

БАСНА ОРАО И ЦРВ – ИВАН КРИЛОВ.

Плаче орао сузе рони, сретне га црв и упита: „ Зашто плачеш?

А како не бих плакао, сломио сам крила. Црв се замисли па рече: „ Ја немам крила, цео живот гмижем, па ето не плачем“, хтео је желећи искрено да утеши орла. „ Е јадни мој црвићу, више вреди само један мој лет, него цели твој живот“.
Настави са читањем “У ИГРИ СВЕТЛОСТ… – Андреја Ђ. Врањеш”

Ликовно-Поетска колонија “Ратко Тодосијевић Баћо” – РЛИЦА 2023.

У Рлици, селу у подножју Јастребца, 30. 4. 2023. године одржана је по осми пут поетско-ликовна колонија „РЛИЦА 2023.“ која  од ове године носи назив “РАТКО ТОДОСИЈЕВИЋ БАЋО”, по крушевачком сликару и песнику, једном од оснивача поетско-ликовне колоније у Рлици. Манифестацију су организовали мештани поменутог села и Славољуб Милошевић из В. Шиљеговца, а подржава је и Удужење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. На манифестацији су учествовали сликари: Канић Јулија и Канић Бранко, Небојша Милићевић – проф ликовне уметности, Ђорђе Јоковић – Крушевац, Зоран Анђелковић – Мрзеница, Светлана Смиљковић – Београд, Матеја Стојановић, Јованка Лалић и Мирко Стојадиновић

Своју поезију су говорили чланови Удружења Песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Даница Рајковић, Сандра Миладиновић, Милосав Ђукић Ђука, Првослав Пендић Пенда и Мирко Стојадиновић, а Братислав Костадинов је говорио своје афоризме. И овога пута је Удружење песника Србије поклонило књиге из своје издавачке продукције организатору манифестације. Погледајте слике из Рлице и са Ликовно-Песничка манифестације „РЛИЦА 2023.“ и придружите се жељи учесника манифестације и мештана села да се до Рлице изгради асфалтни пут и тако лепоте овог краја учине доступним грађанима Крушевца и Србије… Музички део испратио је магистар Есад Попара на хармоници, а певали су Сандра Миладиновић и Милосав Ђукић Ђука и други…

 

 ЖИВИШ У МЕНИ

Живиш у мени,
дар си од Бога.
И божанствена светиња
Огњена Марија.
У теби је,
све мирисно
и шарено.
Нетакнута природа
у теби сија.
Чуваш моје
детињство
и камене стене
посуте цвећем,
моју брзу
и бистру реку…
Узаном стазом
лане шеће.
Чуваш ми
непресушне изворе
и моје име
исписано на дрвећу.
Око њих
маховина зелена,
а на њу
јастребови слећу. 

Небројано пута
говорим о теби,
у сваком мом
даху си ти.
Живим
да те волим,
о теби пишем,
о мојој Рлици.

© Даница Рајковић

2023.

.

РЛИЦА
– СЕЛО ПОДНО ЈАСТРЕБЦА

Из Здравиња када кренеш,
мораш зором да пораниш
па на „косу“ кад изађеш
да на длану село видиш,
пејзаже и облаке
ко у бајци описане.

Кад наставиш красном гором,
стићи ћеш на раскрсницу,
видиш цркву и Змајевац,
у даљини Иљадницу.
Ту је Бучје с хладном водом,
добродошли у Рлицу!

Црква света, Огњена Марија,
као светионик и даље сија.
Док пред њоме данас стојим,
младости се сетим давне,
видим слике са сабора,
близнакиње, цуре бајне.

Остаде ми у сећању
кад смо некад били деца,
сабор у Рлици,
код цркве, подно Јастрепца.

Кажу да је зими,
Рлица сва бела,
само иње на гранама
и сметови насред села,
а Јастребац гордо седи,
са Ђулице и Сестрице,
он у своје село гледи.

Кад пролеће замирише,
живот буја, а песма се ори,
Иљадницом чобанчићи
свако своме стаду збори.

И јагода и купина,
у Рлици свега има.
Ма где били, ма где пошли,
у Рлицу добродошли.

© Милосав Ђукић Ђука
30.04.2023.

Настави са читањем “Ликовно-Поетска колонија “Ратко Тодосијевић Баћо” – РЛИЦА 2023.”

СМЕХОТРЕСЈЕ – Душан Комазец

Под овим тужним небом већ виђено се збило!
Своје „црвене” међе порушили смо сами.
Проказани „сведоци” сведочили су чило.
Лагали безразложно да срце још нам плами!

Опет смо дигли туђе барјаке на катарке
лишени покајања, неопхрвани стресјем.
Поседали без стрепње у потопљене барке.
Изругивали себе најлепшим смехотресјем!

„Добродошли” туђини нас виде к’о незнанце?
Ми још спознали нисмо да ли треба утећи,
ил да творимо себе у неке нове странце,
јер како другачије овде се не порећи?

Е моји „весељаци”, фарисеји нам суде?
Сада смо добровољци који продају душе!
Док Пилат пере руке, да л’ постајемо јуде,
саучесници, оним који нам снове руше?

Нека нас! Бар смо „часно” стигли до понижења,
утопљени к’о душе, песничке, тужне, „кајне”
и нико не зна, како опет до Васкрсења?
Давно смо загубили стазе небеске, рајне!

НЕМОЋ – Љубодраг Обрадовић


НЕМОЋ

Волео си многе ствари,
сад ништа не волиш.
Из дана у дан стариш,
из дана у дан постајеш све гори.

Немоћ полако те стеже,
страх душу обузима.
Знаш: многима је теже,
али то срцу не узимаш.

Свако данас мисли само о себи,
солидарност је тек проста ода.
Ни ти друкчији био не би,
Зашто бити издајник свог рода?

Настави са читањем “НЕМОЋ – Љубодраг Обрадовић”