ПЕСМА МЕСЕЦА: Ј У Н ’23.

КО НАМ ТО ГАСИ ФЕЊЕРЕ

Чији су оно косачи пшеницу нашу што косе
па с пелином је замесе и нуде нам горак хлеба
Ко с божурова наших стреса капљице росе
па их посипа отровом и како умиру, гледа.

Чије то вране гракћу изнад кровова царских,
ко земљу краљева србских поганом ногом гази,
чији стражари стоје испред дворова рајских
са изговором да нејач, нечију, од нас пази.

Ко се то игра жмурке с косовским живим Богом
и гаси фењере на путу, Литије Православне,
како се зове човек што злочиначком ногом
знамења гази у књизи, историје нам давне

Коме Грачаница смета и у њој Симонида
што без очију види, поносни народ што страда
Коме је трн у оку, вера у Христа и Вида
па трује извор из кога вечно се пије нада.

Чије то руке секу стабла косовских шума
те земљу преврће, црну, где србске кости леже,
ко се то памети игра, на уштрб бриткога ума,
чији то зуби злобе, шкргућу на нас и реже.

Чијим се словима пишу табле и путокази
пред србским светињама и вековним кућним прагом,
ко пуца у очи Христу, који на србство пази,
по гробовима јунака ко то плеше са врагом.

Они немају имена, ни образа ни лица,
они су државе своје тек јуче уцртали,
на њима крвави скути и очи децеубица
с оружјем силници јаки, у срцима црни и мали.

Љиљана Тамбурић

Живомир Миленковић, добио Видованску похвалу Града Крушевца за 2023. годину

Част нам је да је Живомир Миленковић, између осталог и песник, сарадник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, добио Видованску похвалу Града Крушевца за 2023. годину. Живомиру, Жићи још много песама и награда!

 

 

На свечаној седници Скупштине града Крушевца, традиционално су додељени Видовданска награда и признања најзаслужнијим организацијама и појединцима. Свечану седницу отворио је председник Скупштине града Предраг Вукићевић. Након уводне речи Председника скупштине, скупу  се обратила градоначелник Јасмина Палуровић која је подсетила на сва достигнућа Града током претходног периода (од Видовдана до Видовдана). Говор Градоначелнице можете погледати овде.


ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ АРХИЕПИСКОПУ ПЕЋКОМ, МИТРОПОЛИТУ БЕОГРАДСКО КАРЛОВАЧКОМ И ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ ГОСПОДИНУ ПОРФИРИЈУ, за изузетан допринос очувању, неговању и развоју српске духовности и јединства српског народа.

ПОХВАЛA ГРАДА КРУШЕВЦA – ЖИВОМИРУ МИЛЕНКОВИЋУ, новинару и публицисти, за дугогодишњи рад и привредну, друштвену и културну афирмацију Крушевца и крушевачког краја;

В О Л И М

ВОЛИМ СРБИЈАНСКО
ИМЕ СРПСКО И ИМЕ СРБИЈЕ,
БОЖАНСКИ НАРОД И ЗЕМЉУ ОБЕЋАНУ,
ТРИ МОРАВЕ, ДУНАВ, ДРИНУ И САВУ,
ПРАВОСЛАВНУ ВЕРУ СТАРУ,
ХРАБРЕ ВИТЕЗОВЕ И ЈУНАЧКУ СЛАВУ.

ВОЛИМ СРПСКИ НАРОД СВЕ ТРИ ВЕРЕ.,
ДОСТА ЈЕ СВАЂА И ПОДЕЛЕ.
НЕКА СЕ СЛОГА БОГУ УЗНЕСЕ,
А СРБИ СЛОЖЕ, ОБОЖЕ И УМНОЖЕ..
ВОЛИМ БЕОГРАД, УШЋЕ, СКАДАРЛИЈУ,
АВАЛУ БАЈНУ, ЗВЕЗДУ СЈАЈНУ,
КОПАОНИК ПОНОСНИ ВРХ СРБИЈЕ
И СЛОБОДАРСКО СРЦЕ ШТО СНАЖНО БИЈЕ.

ВОЛИМ КОСОВО И МЕТОХИЈУ,
ГРАЧАНИЦУ, ДЕЧАНЕ И ПЕЋКУ ПАТРИЈАРШИЈУ,
СВЕТЛЕ ГРОБОВЕ ПРЕДАКА И СЛАВНИХ ЈУНАКА,
ПОЉЕ КОСОВО, ПРИЗРЕН И ШАР ПЛАНИНУ,
СЛАВНУ ПРОШЛОСТ, ИСТОРИЈСКУ ИСТИНУ,
МАНАСТИРЕ И ЦРКВЕ – ЦАРСКЕ ЛАВРЕ,
ХИЛАНДАР, МИЛЕШЕВУ И СТУДЕНИЦУ,
ОБИЧАЈЕ СТАРЕ И БРОЈАНИЦУ.

СРЕМ, БАНАТ И БАЧКА
ТРИ СРЦА ЈУНАЧКА, ВОЛИМ,
НОВИ САД – СРПСКА АТИНА,
И ПАНОНСКА НИЗИЈА ДО СУБОТИЦЕ И АПАТИНA.
СРПСКА КРАЈИНА, БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА,
ЦРНА ГОРА И СВА БРДА ДО ЈАДРАНА.

ВОЛИМ БАШТУ И ЊИВУ СРБИЈАНСКУ,
ЖУЉЕВИТУ РУКУ РАДНИЧКУ И СЕЉАЧКУ,
УМОВАЊА МУДРАЦА И ПЕСНИКА И
СТВАРАЛАШТВО ДРУГИХ ТРУДБЕНИКА.

О КАКО ВОЛИМ ТАЈ НАШ СРБИЈАНСКИ
ИНАТ ЉУДСКИ И ПРКОС СЛОБОДАРСКИ,
ПСОВКЕ СОЧНЕ И ЕРОТСКЕ
ТРАДИЦИЈУ СЛАВНУ И МАНИРЕ ЕВРОПСКЕ.

И СВАКИ ИЗВОР ВОДЕ ХЛАДНЕ
И ЧИСТИ ВАЗДУХ ПЛАНИНСКИ, ВОЛИМ
МИРИС ПОКОШЕНОГ СЕНА,
БАЊСКИХ ТЕРМИ И ГРОМАДНИХ СТЕНА.

ВАТРЕНО ВОЛИМ
ЖЕНЕ НАШЕ ЛЕПОТИЦЕ,
БУЈНИХ ГРУДИ, ЉУБАВИ СТРАСТНЕ,
РЕЧИТЕ КО БРИТКЕ САБЉЕ,
ПОНОСИТЕ И ГОРОСТАСНЕ.

ВОЛИМ И СЛАВЕ КРСНЕ,
СВАДБЕ, КРШТЕЊА И ИСПРАЋАЈЕ
КАД СЕ СЛАВЕ..
ВОЛИМ ЦРНО ВИНО, БОЖАНСКО ПИЋЕ,
РАКИЈУ ШЉИВОВИЦУ, СРПСКУ МУЧЕНИЦУ,
КОЉИВО И МИРИС СВЕЋА, ПОГАЧУ И ПРОЈУ
И БАДЊАК КАД СЕ СЕЧЕ ЗА БАДЊЕ ВЕЧЕ.

ВОЛИМ УСКРС, ЂУРЂЕВДАН И ВИДОВДАН,
СВАКИ БОЖИЈИ ДАН И ПРАЗНИК НАРОДНИ,
ПОБЕДЕ, ПРАВДЕ И СРЕЋЕ САН,
НЕКА ЈЕ СРБИЈИ БОГОМДАН.

ЗАИСТА ВОЛИМ
СВЕ ПЛАНИНЕ, БИЉЕ И ШУМСКЕ ЗВЕРИ,
СЕЛА, ГРАДОВЕ И СРПСКЕ ДВЕРИ,
РЕКЕ, ЈЕЗЕРА, СТАЗЕ И БОГАЗЕ,.
СВЕ ДА СЕ САЧУВА И НЕ ПОГАЗЕ.

СРБИН ЈЕ ПОНОСИТ, ХРАБАР И СТАМЕН,
ЧВРСТ ЈЕ И СНАЖАН КО КРЕМЕН КАМЕН,
СТРАДАЛНИК ЈЕ БИО У МНОГАЈА ЉЕТА,
НЕПРАВДУ ПАМТИ, БЕЗ КЛЕТВИ И ОСВЕТА

СРБИЈА ЈЕ ЗЕМЉА БАЛКАНСКА,
ВЕРА ХРИШЋАНСКА,
ДУША СЛОВЕНСКА,
А СРБИН ЈЕ НАЦИЈА СВЕЕЕТСКА.
Настави са читањем “Живомир Миленковић, добио Видованску похвалу Града Крушевца за 2023. годину”

ВИДОВДАНСКИ ЗАВЕТ – Драгојло Јовић

ВИДОВДАНСКИ ЗАВЕТ

Браћо моја Српски витезови
На косову што сте живот дали
Божур цвеће по Косову равном
Крвљу својом у црвено цвали.

Од Лазара до данашњег дана
Српска душа о Косову пева
Нисте залуд своје главе дали
Цело српство о Косову снева.

Метохијом здравица се пије
Манастирска звона Косовом се чују
Све док вода низ Ситницу лије
Српском земљом чуће се литије.

Српска деца још имају снаге
Да чувају што им Бог подари
Да Косовско Метохијску земљу
Обрађују и дечицу хране
Дедовину од свих зала бране.

Одавно се белосветске вране
Окомиле на земљу нам милу
А не знају да је Лазар Косово
Волео ко’ најдраже чедо му на крилу.

Аманет је Лазар српству оставио
Из Крушевца кад Косову крену
Да потомци своју земљу пазе
Да Видовдан славе, празник не погазе.

Ако некад сила буде моћна
У страну се мало Србадијо моја
Ничија до зоре још горела није
Метохијско вино Србин ће да пије.

Само сложно браћо и чувајте веру
Сила се не мери по оружју јачем
Већ по оном шта се бранит мора
А снага је наша крвца витезова.

На Косовском бојишту најбољи су пали
Хришћанство и слободу крвљу заливали
Потомцима оставише аманет
Да се Косово чува ко’ Видовдански завет.
Настави са читањем “ВИДОВДАНСКИ ЗАВЕТ – Драгојло Јовић”

ПРЕД КАПИЈОМ МОЈСИЊСКОГ НЕБА – Конкурс


Домаћинство “Капија мојсињског неба” из Макрешана и Хуманитарног удружења “Ми помажемо прикључите се и ви” из Крушевца расписују други међународни песнички конкурс ” ПРЕД КАПИЈОМ МОЈСИЊСКОГ НЕБА “.

Заинтересовани песници учествују са две песме у две категорије на духовну тему и слободну тему. Песнику се дозвољава да може да учествује у само једној категорији са обе песме. Песме могу имати највише 28стихова, писане ћирилицом или латиничним писмом, искључиво у ворд документу, фонт роман 12.

Песме слати под шифром у једном фаилу а у другом разрешење шифре са краћом биографијом и фотографијом (адреса, телефон, меил) mrkstojadinovic@gmail.com

Котизација 1.000 дин. За песнике из других земаља 10 евра. Динарски рачун 325-9300500206693-74 Мирослав Стојадиновић ОТП банка или тек. 061 602 5 833 котизација се уплаћује одмах по обавештења да су песме уврштене у зборник. Конкурс је отворен до 10. августа, 23.г.

Окупљање песника је 16. Септембра, (субота) у оквиру сабора етно стваралаштва уз одговарајућу културно уметнички програм и ликовне колоније, када ће се представити песници и бити проглашени победници у обе категорије а све уз домаћински ручак који ће припремити Удружења жена расинског округа.

Манифестацију и конкурс подржава Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, обезбеђивањем простора за сам конкурс на сајту www.poezija.rs, као и изваштајем са конкура и манифестације на истом сајту.

Окупљање је од 10часова код парохијске цркве Свети пророк Илија у Макрешану.

Пријављивање доласка код организатора
Настави са читањем “ПРЕД КАПИЈОМ МОЈСИЊСКОГ НЕБА – Конкурс”

У ОКРИЉУ НАШЕГ ХРАСТА – Љиљана Тамбурић

У ОКРИЉУ НАШЕГ ХРАСТА

Данас смо ситно лишће у крошњи старог храста
што од семенке, плодне, првог Србина наста
стабло му се, ко барјак, на вечном ветру вијори
стално се неко дрзне с намером да га обори.

Пружају му се жиле метохијском долином
док га Косово поји, рекама као вином
зором црвене росе, боје му црвено лишће
под њим се свеће пале, док стара патња га стишће.

Под храстом војска спава, уснула вечитим сном
јунаци ставили главе свако на вранца свог
Косовка, лепа, седи, крчаг у руци има,
на усне умирућих, сипа капљице вина.

Видим Лазара, цара, усправног, ал без главе
она на путу неком, на путу вечне славе,
Јефимија златом везе, поново свети покров
када васкрсне Лазар, на време да буде готов.

У хладовину храста, стаде све што је српско
векови царске славе и сви порази с Турском
данашње тешке ране, што боле нас и пеку
док нам храстове гране, неки зликовци секу…

Они долазе ноћу, оштре секире носе
под својим скутима крију, сечења жељне косе.
Дижу се кости мртвих, кличу нам углас химну,
у корен овог храста, не дамо да нам дирну.

Долазе да оборе, необориво што је
корење нашег храста, да од стабла одвоје,
са нашег светог стабла, да истресу нам гене,
да нестане заувек, њега, тебе и мене.

Видовдан данас блиста, свечан и тужан дан
као и сваког лета, сањајмо исти сан
невера нека од нас, отпадне као краста.
Нека нас вера врати, окриљу нашег храста.

Љиљана Тамбурић

ОМАЖ – Драган Ћирковић Спикиноза (1954. – 2023.)

 
Драган Ћирковић Спикиноза, (-рођен у Крушевцу, далеке 1954-те године, премунуо 26.6.2023. године) по занимању, шумарски техничар. Живео и радио у Великој Ломници. Био је планинар, музичар, риболовац, песник. Био је члан КУД-а „Р.Ј. – Јакша” у Великој Ломници, где је радио као глумац- аматер, аматерски редитељ, музичар. Свирао је све народне инструменте, гитару, клавијатуре. Био је члан сајта “ПоезијаСЦГ” од његовог оснивања. Био је члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Поезију је писао од раног детињства. Песме је објављиовао на сајту www.poezijascg.com, www.poezija.rs, часопису ПоезијаСРБ, и бројним зборницима. Нека му је вечна Слава и Хвала!

 

ПРОСТОТА МОЈЕ ДУШЕ

Виђење моје дође однекуд
Ил су то само искре
Хтео сам да видим крај
Ал све већ виђено беше
И настаде тама
Ехо мог гласа дође однекуд
Ил је то у мени олуја
Хтео сам да зовем из свег грла
Ал није било гласа
Свуда тишина
И моја тражења дођоше однекуд
Или је то вешта варка
Трчећи сам тражио свуда
Ал ничег није било
Јер ничег и нема
Бескрајно срећан
Због таме тишине
Због празнине
Смело крочих у нови дан

Настави са читањем “ОМАЖ – Драган Ћирковић Спикиноза (1954. – 2023.)”

СЕТА – Андреја Ђ. Врањеш

СЕТА 

Кад би знао ко се игра,
играчкама његовим,
испод Зенице неба,
у улици што подсећа на реку,
само што по њој барке не плове,
него разни планови теку.
Рекао би му шапатом тихо,
да играчке чува,
приче су оне тајне,
које се у старости лове,
чувај их за туге нове,
чувај за туђе и своје снове.
Настави са читањем “СЕТА – Андреја Ђ. Врањеш”

ВЕРУЈ У СЛОБОДУ – Родољубива поезија ПоезијаСРБ

У просторијама СПС-а у Крушевцу, 23.6.2023. године одржано је ВЕЧЕ РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ под називом ВЕРУЈ У СЛОБОДУ, посвећено борби за слободу Срба на Косову и Метохији. Програм су организовали Удружење песника Србије ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и ГО СПС Крушевац. Присутне песнике и посетиоце програма је поздравио Синиша Максимовић – председник ГО СПС-а Крушевац. Програм су водили Данијела Јевремовић члан Управног одбора  и Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије  – ПоезијаСРБ. У програму су учествовали чланови Удружења песника Србије  – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Љубодраг Обрадовић, Данијела Јевремовић, Мирослав Мирко Стојадиновић, Боривоје Бора Видојковић, Миљко Шљивић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирослав Кркић, Мирослава Смиљанић, Олга Раденковић, Милосав Ђукић Ћука, Првослав Пендић Пенда, као и сарадници и пријатељи овог удружења из Крушевца Вељко Стамболија и  Љубиша Шапоњић.

Данијела Јевремовић је прочитала песму ЕЛЕГИЈА МОЈЕ МЛАДОСТИ – Градимира Карајовића, члана извршног одбора ПоезијеСРБ који због болести био спречен да присуствује овом митингу поезије.  Даница Гвозденовић прочитала је песму ВОСТАНИ СЕРБИЕ – Бранка Мијатовић из Шапца, песму ДАН ПОСЛЕ Миће Живановића, песму СВЕТИ САВА – Томислава Милетића и једну своју песму. Мирко Стојадиновић је прочитао песму ВИДОВДАНСКИ ЗАВЕТ – Драгојла Јовића, песму ИЗ КОЛЕВКЕ НЕМАЊИЋА мр Ратка Тодосијевића и једну своју песму.

На крају програма говорили су Гвозден Ђолић из Александровца и академик др Раде Биочанин. За Музички тренутак и овога пута били су задужени Љубиша Боровац и Дејан Живковић, који су одабрали одличан репертоар.

 


ВОСТАНИ СЕРБИЕ

Давно беше, али још се памти,
кад хероје рâђа српска мати;
кад се рâђа јунак до јунака,
којима се поносила мајка.

Колену се с колена прèноси,
како Србље вазда се пòноси;
чојством својим, својом крсном славом,
Лазаревом с` ореолом главом.
Настави са читањем “ВЕРУЈ У СЛОБОДУ – Родољубива поезија ПоезијаСРБ”

ŠESTI DAN

Oprosti Bože grešan sam bio,
gorko se kajem, uzalud postim;
dušu sam svoju mržnjom blatio,
nemoćan dušmanu da oprostim.

Pružih mu ruku iskrenog srca,
savest mi reče, daj čovek budi;
jednom rukom u potiljak puca,
drugom sablju zariva u grudi.

Mladoj lozi zatrovaše čokot,
ognjem tame dušman zemlju žari;
grožđe jede sad đavolji okot,
za vinograd niko i ne mari.

Bože sveti da l’ te nešto davi,
da l’ te duša sad tišti i mori;
što veliku grešku Ti napravi,
pa čoveka šestog dana stvori.

autor
Jovica N. Đorđević
24.06.2023g.

КАП ВЕСЕЉА – Душан Комазец

Опет руди „јесен”, а ми скупа у том
преплитању снених, неукротних хтења.
Премда жедни среће, у „безгласју жутом”
не исписмо нити једну „кап весеља”.

Све је могло бити друкчије, а није,
да су неке нежне заискриле речи.
Сад нас само ветар безнадежја мије,
дах најцрњих слутњи снове нам лелечи!

Охолости рујне сејали смо семе
без спознаје шта би из њег’ могло нићи.
Док тугом мирише ово тешко време
наша праскозоја кљуцају детлићи”!

Ми смо, туђе среће „живели” к’о своје,
призвали бездушно пролеће без плама.
Лето претопили у јесење боје
које зима мами снежним пахуљама.

Иако смо исти ти си ипак кривља,
јер си прва тихом запловила реком!
На почетку краја изничеш све живља.
У походе нове крећеш с недореком?

Сачувај тихоту док минеш охола,
окамени мисли у најлепше нити!
Преточи „вапаје” немира и бола
у пехар чемера, из ког ћемо пити!