Evo i danas kiši kao onog davnog predvečerja
kada te ugledah na trgu Sv.Marka u Veneciji ;
O , kako sam se glasno smejao sinjorima koji su te pogledima svlačili
i saplitali se okrećući se za tobom moja Milêna …
Sećaš li se zvuka crkvenih zvona , one blagodetne majske kiše
što nas je tu noć i krstila i venčala , ljubavi mladosti moje ?
Sećaš li se Milêna koliko te je dične gospode htelo ,
a ti si izabrala dugokosog hipija koji je svirao gitaru
i umesto ” O sole mio ” pevao Hendžinu ” Foks lady ”
ispijajući flašu vina koju nije imao čime da plati ,
pesmom te vabio : – Svrati kod mene , lepoto svrati …
O , kakav smo čudan par bili moja Milêna ?
Tvoja zlatasta duga kosa i moja crna , duga , umašćena ,
tvoja haljina ” Koko Šanel ” i moje umuzgane , izbledele ” Rifle “…
A kišilo je sve više miléna moja Milêna …
Kišilo je dok smo u gondoli vodili ljubav do ludila i nazad ,
dok nas je stari gondonjero sa smeškom posmatrao
govorila si mi sladostrasne pogane reči ,
ispijala iz mene i zadnje kapi sladostrašća moja Milêna …
Već je svitalo mileno moje kada si u izlogu male juvelirnice
ugledala srebrni lančić sa smaragdom u medaljonu .
– Pogledaj – rekla si – Liči na tvoje oko !
Zvonki prasak stakla …i onda smo dugo trčali , trčali …
Još je kišilo Milêna kada sam ti moje smaragdno
oko stavio oko vrata i dugo , dugo te ljubio mileno moje …
Iz luke se začula sirena trajekta i opet smo potrčali .
I ti si morala za Poreč , baš kao i ja , moja Milêna ;
još je kišilo i svi u podpalublju , samo mi na kiši .
Govorila si : – Evo ti moja adresa . Ne zaboravi me .Piši !
Grlio sam te , ljubio i obećavao , a ti znala si da lažem !
A kako sam i mogao istinu da kažem ?
Kako da kažem da ljubio te skitnica što tamo
nekom stihu je vičan …da te u Veneciji
voleo vagabundo što svetom luta i sebi slične traži ,
da iz drugog sveta on je …drugog Milêna potraži …
* * *
Sećaš li se našeg zadnjeg poljupca Milêna ?
Rastali smo se na peronu tuge :
Otišla si do tvoga kolosjeka , ja do moje pruge ;
Dugo sam ti mahao kad ušla si u vlak za Zagreb ,
a ja ostao da čekam voz za Beograd…
Еh… Moja Milêna…
Дан: 12. маја 2023.
Драган Матејић – ПОД ДЕДИНИМ ОРАХОМ – промоција нових књига
У Великом Шиљеговцу, 14.5.2023. године одржана је ретроспектива стваралаштва Драгана Матејића у којој су предтављене две књиге: ШИШАЊЕ ИЗ ДВА ДЕЛА и АЕРОДРОМ – ДРАМЕ И КОМЕДИЈЕ. У програму су између осталих учествовали Јелена Протић Петронијевић и Лидија Ужаревић из КЦК, као и Светлана Ђурђевић – заменик преседника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Саша Милетић, Мирко Стојадиновић, Милосав Ђукић Ђука, Првослав Пендић Пенда, Олга Раденковић, Бата Костандинов, Дејан Ристић, Драган Ракић Сингер и други… Наравно аутор књига и самог прогрма са богатом трпезом био је Драган Матејић, па не кажу после узалуд да је од сваке Књижевне вечери боља Књижевна вечера! Уживајте у фотографијама које је снимио Милосав Ђукић Ћука.
ТРАЖИЛА САМ ГА СВЕЋОМ
Пада летња киша па само музе, разблатило се, не мож` нигде од куће да се иде. Седимо тако у кући, ма сврби ме нешто. Толико ми то да не могу пред свекра и свекрву да се изразим, да ти кажем за то. Мој Драгоје напео краци у кревет и дремка а ја му дворим оца и мајку, дворим тако и мислим, уједаред велим Драгоју: – Дижи се човече да идемо оно сено да пресложимо на тавану, знаш да смо га пред кишу само журно набацали да не покисне. – Не могу жено, спава ми се. Кад он помену то спавање, мене и нос засврбе. Тад му пред родитељи` подвикнем, колико да виде да сам радна. Он прогунђа нешто и пође. Попнемо се на таван од штале, а сено мирише, мирише, а меко ко душек.. Набацамо сено на гомилу па Драгоје крену да га гази и збива да више стане. Подбочим се на вилу и гледам у њега, тад ме засврбе најјаче. – Дај – велим – да набацамо на гомилу па да збивамо заједно. Он се изгледа тек тад опасуљи. – Значи због тог` си ти толико орна за посао? Виде сирома` да не мож` да се извуче, па леже врз мене. Кренемо по сену, а оно иза нас ко да је прошао онај ваљак од путну секцију. Таман сам јадна почела нешто лепо да замишљам, кад пуче таванска греда од велики притисак те се ми стрмекнемо доле у јасла пред краве. Морало
је тако да буде кад овај мој зап`о ко руднички бик. Ја, ево, лежим на ортопедско већ недељу дана, Драгоје ми спрат ниже, где се пипнем боли, а сврби, не питај.
Настави са читањем “Драган Матејић – ПОД ДЕДИНИМ ОРАХОМ – промоција нових књига”
ZAHVALNOST
Zahvalan sam udruženju Pesnika Srbije – PoezijaSRB na nagradi koja mi je uručena.
Želja mi je da u budućnosti svojim angažovanjem doprinesem da udruženje Pesnika Srbije – PoezijaSRB bude visoko uzdignuto u našem društvu, kao i vrednosti koje širi.
МИТИНГ ПОДРШКЕ – Јарослав Комбиљ
МИТИНГ ПОДРШКЕ
„Код нас дно није доле,
код нас је дно на све стране!“.
Петар Божовић
Игор је био незаинтересован за политику, тако да није био ни у једној странци или партији. Како су му говорили, то и јесте разлог зашто је толико година био без сталног запослења. С друге стране, за све то веме није се водио као незапослен, јер је, сходно нашем изуму, довољно да за један радни дан будеш плаћен, па се не бројиш у незапослене. Зато је био спреман све да истрпи само да сачува радно место.
Једног лепог дана Игор је, са осталим радницима, требао да иде аутобусом на митинг подршке актуелној власти у Београд, под претњом губитка радног места. Наравно, у таквим околностима ни напамет му није пало да се случајно не одазове заказаној турнеји.
Настави са читањем “МИТИНГ ПОДРШКЕ – Јарослав Комбиљ”