МИТИНГ ПОДРШКЕ
„Код нас дно није доле,
код нас је дно на све стране!“.
Петар Божовић
Игор је био незаинтересован за политику, тако да није био ни у једној странци или партији. Како су му говорили, то и јесте разлог зашто је толико година био без сталног запослења. С друге стране, за све то веме није се водио као незапослен, јер је, сходно нашем изуму, довољно да за један радни дан будеш плаћен, па се не бројиш у незапослене. Зато је био спреман све да истрпи само да сачува радно место.
Једног лепог дана Игор је, са осталим радницима, требао да иде аутобусом на митинг подршке актуелној власти у Београд, под претњом губитка радног места. Наравно, у таквим околностима ни напамет му није пало да се случајно не одазове заказаној турнеји.
Међутим, кажу да сиромаха никад не прати само једна невоља. Тако се десило да је несретни Игор закаснио на аутобус, а плашећи се за радно место, колима је отишао у Београд да се прикључи својим колегама с посла.
Стигавши тамо, а потпуно неупућен у политичка дешавања, видевши масу људи и он се прикључио колони, мислећи да је то она у којој је требало да буде.
Међутим, успут их је пресрела милиција која је сузавцем и пендрецима растеривала демонстранте
Игор је, мислећи и даље да је на правој страни, остао са групом упорних демонстраната, док их полиција није потрпала у Марице.
Након саслушања и уписивања личних податак, био је пуштен. Неки кажу из притвора, други кажу да то тако не сме да каже, тј. да се то зове привођење.
Било како било, њему је остало нејасно, какав је то митинг подршке кад те милиција покупи из чиста мира…
© Јарослав Комбиљ
