Дан: 16. маја 2023.

ЊИВА

Њива је,

Влажна је,
Топла је.

Пари се

Кроз свилене

Месечеве прсте,

Прикована срмом
небеском

Под бескрајем

Црепуље…
* * *
Под златним сунцем
Кроз сребрнасте прсте ~
Пари се њива
* * *
Узорано шакама

Деветокорим!

Клијало,

Влатало,

Стасало,

Класало!

Златно је!

Лепо је,

Хеј, моје је!
* * *
Семе клијало
Киша налила жито ~
Зелене њиве
* * *
Покошено,

А родило,

Преродило!

Преамбарило!

Песма је,

Моја је,

Добро је,

Од Бога је!
* * *
Златно је жито
Прелива из окана ~
Срећни амбари

Из збирке “Сновиђења” 1997.

ПРОЛАЗНИЦИ

(сонет 169.)

У животу клетом пролазници само,
заточени сопством, страхом до самрти;
сред сунчана дана тмушом тумарамо,
још слабашни умом да схватимо смрти.

Сви, без хтења свога, одред` се рађамо,
пролазници само у животу овом;
отровном жаоком ближњега гађамо,
а надамо с` рају и нечему новом.

Са вером у лажи и кипњом до беса,
молимо Господа за место под скутом;
опседнути сликом напаћеног меса,

док се невин бори с раном, живом, љутом.
Ранио га онај ком највише даде,
а кад преста дават` голгота настаде.

ИСТОЧНИЦИ – Душан Комазец

Крен’о реком ил’ равницом, пропланцима рујног вреса
свуда стазе и богазе Светосавских покајница.
„Чавлима” те приковале с Метохијом за небеса.
А на крсту којег носиш Косово је плаштаница!

Из пурпура изворена на атима Обилића
прохујаваш кроз столећа на крилима Васкрснућа!
Кроз урвине у опанку мамиш кликтај соколића
Албанијом разапета, голготињом кроз беспућа.

Дохујаност у времену праисконски дах ти брише!
Нема више Карађорђа, нити шуме за хајдуке.
„Сном мртвијем” Српство спава! Утихло је, не „кидише”.
„Племство” часно што преоста збијено је у буљуке?

Да л’ је време да се крене налбантину у походе,
да окује оцилима ореоле Српске душе,
да се врате живоносни Источници који броде
кроз олује и вирове? Да „препреке” Вером сруше!