Јарослав Комбиљ
ПУТОВАЊЕ КРОЗ СЕЋАЊА ИЗ МОЈЕ МЛАДОСТИ
Зимско доба. Јануар месец. Мраз се баш ускопистио, па не попушта ни дању. Дакле, није време за пецање, поготову за нас риболовце у годинама. А за неко путовање ван Врбаса баш и нисам оран. Време прекраћујем пратећи, на интернету или на ТВ-у, чиме се све служе политичари у борби за власт, не би ли залудели ионако слуђен народ, стварајући поделе и тамо где их не би требало бити. Једино не знам да ли ме више нервирају они, или оне, да их не назовем правим именом, спикерке, тј. водитељке које прекидају саговорнике у пола реченице, не дозвољавајући им да заврше започету мисао или да одговоре на постављено питање. А питања нити су јасна, нити сувисла, већ су пре изглагања онога што имају у главама, или што им је припремљено, на дату тему. Гост ако и потрефи да схавти, из те конфузне папазијаније, шта је требало да буде питање, нема шансе да одговори јер, више причају оне него гости у студију. Намножило их се толико, да их је већ тешко и разликовати, јер су, по вођењу програма, као штанцоване…
Настави са читањем “ПУТОВАЊЕ КРОЗ СЕЋАЊА ИЗ МОЈЕ МЛАДОСТИ – Јарослав Комбиљ”
