Немој се гордити кћери пред погуреном мајком,
јер њене „старе” кости део су „твога лица”!
Сети се, свако је вече срицала нежне бајке
да би зарудила твоја најлепша снохватица.
Немој се ругати сине незнању оца свога,
јер љубав што ти даде већа је од твог „звања”!
Он је на путу своме можда „спознао” Бога,
а ти још пристиго ниси до стазе покајања.
Немојте, можда су они болни због „љутих рана”,
јер су кроз живот хрлили са неизмерим чојством!
Упркос плаветном небу препуном „црних врана”
увек вас бодрили чили, бдили над вашим спокојством.
Немојте рођени, јер су због вашег постајања
потајно рушили гнезда, орлова, змија, „вила”!
Чували вас од „тишина” и разних „предсказања”.
Немојте прерано себи ломити нежна крила!