Месец: април 2023.

КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ – Драгослав Граочанкић – Премијера трагикомедије Велимира – Веље Стојановића НИЈЕ ЧОВЕК КО НЕ УМРЕ на Великој сцени Звездара театра „Данило Бата Стојковић“

Премијера трагикомедије Велимира – Веље Стојановића НИЈЕ ЧОВЕК КО НЕ УМРЕ на Великој сцени Звездара театра „Данило Бата Стојковић“, 8. марта 2023. године, Редитељ: ГОРЧИН СТОЈАНОВИЋ

Да нема онога антологијског што ће се догодити на крају ове премијере, можда не бисте имали прави утисак о представи (наравно: ни о тексту), односно о ономе што се пре тог краја у представи догађа!

 Али, конац дело краси. И заокружује, уобличује читаву племениту и мудрачку идеју ове представе. О томе ће бити речи и на концу овог приказа. Ако волите позориште у коме се јасно, реалистички, непатетично и смирено сучељава са човековом привременошћу, његовим граничним ситуацијама, које су упризорене тако да почнете да их се не плашите, позориште у којем се не смеје одвећ грохотно – погледајте ову представу.


Аутор фотографије: Јаков Симовић

Настави са читањем “КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ – Драгослав Граочанкић – Премијера трагикомедије Велимира – Веље Стојановића НИЈЕ ЧОВЕК КО НЕ УМРЕ на Великој сцени Звездара театра „Данило Бата Стојковић“”

NE ZNAM-Zdravka Pap

Ne znam
kako ću bez tebe
i tvojih koraka
i pogleda koji jutra
budi i čežnjivog oka
po svetu što luta.

Potraži me
u tvom srcu
tu se krijem
sunce je izvor mojih
nadanja i želja
kad ćeš shvatiti
da smo stvoreni
jedno za drugo.

Dečak sa dve smejaljke
ukrao lepotu i sad se hvali
dovoljan sam sebi a ne zna
da je duša puna tuge kad
nema svog druga.

ТЕТ А ТЕТ – Андреја Ђ. Врањеш

ТЕТ А ТЕТ

Старији човек говорио је монолог непознатом, док су чекали воз који их је требао негде одвести. Нико их није слушао, били су издвојени у дубини перона. Причао је старац о злу као феномену, говор је започо изненадно , како злих у сваком времену има. Нечистих савести спречавају смисао, нудећи бесмисао, такви постоје да увреде живот, будни мржњом покрећу унутрашње зло. Срећни када унесреће, догоде се у животима нашим, или су циљано доведени да постану истовремени тужиоци и судије. Не треба им поклањати пажњу ,опасно је с њима и о њима. Ко им се иоле супротстави, наћи ће се у смртној опасност, то су људи спремни на све осим да буду добронамерни. Шта је онда решење упита збуњено слушалац, чинило се тек да има некаквог удела у догађају? Треба се окренути себи рече чичица и изгуби се нагло у гужви перона у који је улазио воз препун људи различитих заблуда, сумњи и уверења. Можда је најбоље не родити се рече за себе младић и пође у сусрет догађајима и људима?
Настави са читањем “ТЕТ А ТЕТ – Андреја Ђ. Врањеш”

ЗАВЕТ – Душан Комазец

Знам да ме чека „рака”, где неке сене чиле
дочек спремају тужни, уз приговор јатака,
да су ме њене очи пијаног омамиле
усред најлепших снова, кад руде само тмине!

Праштам јој! Ове речи нек свима завет буду
кад је прогласе кривом за моју судбу худу,
јер тада није хтела чемер душе да спречи
и што се после мене осећа више живом!

Праштам јoј ноћи блудне када сам жељан био
усана сочних, медних, што туђ’ су отров пиле,
а моје узалудне којим’ сам чемер пио,
тек после чаше жучи грубо су обљубиле!

Јатаци, пријатељи! Њен отров нисте такли
захваљујући срећи, јер брзо сте узмакли
пред нестварном лепотом, али сте и ви криви,
јер сте знали за раку у којој чаме живи!

ТАЈНА – Никола Деветак

ТАЈНА

У смирај дана кад све занеми,
чим сунце зађе и падне тама
и када звезде запале небо,
У моју башту дођи тихо,нечујно сама.

Да те не види нико на јави,
капутић огрни тамно плави,
а на твоје лепо драго лице
црни чипкани вео стави.

Враташца отвори нечујно тихо,
и у башту уђи ко сена,ко вила.
Ту ћу те чекати испод зреле вишње,
руке ми пружи нежне ко свила.

Загрљају твоме предат ћу се цео,
и на прагу вајата нашег,
са усана твојих рујних
скинит ћу црни чипкани вео.

Целе ноћи шаптат ћу ти
најлепше речи овога света.
Ти очи затвори и само ћути,
јер моје срце, скори растанак слути.
Настави са читањем “ТАЈНА – Никола Деветак”

Слика хероја са Кошара

Погледам их тако, на слици ми сви исти,
Исти опис сваком да пришијем могу,
Молитву за душу, њихов образ чисти,
Да им утре стазу, на путу ка Богу.

Погледам их тако голобраде, младе,
Са осмехом, пркосно, поносито стоје,
Да л’ уопште знају шта то тамо раде,
Знају ли да последње, своје дане броје.

Погледам их тако сигурне и смеле,
Поврх глава видим ореоле сјајне,
Устрептао ваздух од крви им вреле,
Испарења клетве или свете тајне.

Погледам их тако и схватам да знају,
Да не носи их струја по временскоме мору,
Да се не сећају, не жале ил’ кају,
Да не маре за јуче и сутрашњу зору.

Открићу вам тајну што само они знају,
Да се живи за тренутак и за вечну славу,
Да за друга покрај себе животи се дају,
Брига се за друге брине, не за своју главу.

Да се свако бори за груду родног прага,
За матеру и сестрицу, брата, оца свога,
Да гине се за отаџбину и не плаши се врага,
Породица и слобода, дар су нам од Бога.

Све то они знају, све то осећају,
Чисте свести у бој сутра крећу,
Одлучношћу својом све нас поздрављају,
Јуче, данас, сутра, ја им желим срећу.

“Хроничар и песник Топлица Симић” – Голуб Јашовић

У Белој сали КЦК 7. 4. 2023. године одржано је представљање књиге “Хроничар и песник Топлица Симић”, аутора проф. др Голуба Јашовића. У току програма, о лику и стваралаштву хроничара и песника Топлице Симића, поред аутора говорили су проф. Славица Јовановић, мр Небојша Ђокић и књижевник Ђорђе Петковић. Испред издавача, Историјског архива из Крушевца, скупу се обратио директор Ненад Соколовић.


Топлица Симић други ред (први с десна на Федрару). Говори Милосав Буца
Мирковић


Јелена Ђорђевић


Јелена Ђорђевић и Голуб Јашовић


Ненад Соколовић


Јелена Ђорђевић, Голуб Јашовић, Славица Јовановић, Ђорђе Петковић

Прилози за књигу Голуба Јашовића “Хроничар и песник Топлица
Симић”  (објављени и необјављени)…

Топлица Симић је однеговао цвет драмског аматеризма у Варварину – Љубодраг Обрадовић


Топлица Симић

Топлица Симић је био свестрана личност везана за дешавања у просвети и култури и о томе се у Варварину и Обрежу зна доста, скоро све. И ја не мислим да ћу вечерас испричати нешто непознато. Далеко од тога.

Ја сам овде вечерас само да да освежим моје сећање на тренутке када сам ја упознао Топлицу Симића и да та прича допре до свих Вас којима је стало да се о Топлици говори.


Топлица Симић (први у другом реду десно) слуша излагање Мирослава Буце
Мирковића

Дакле Топлица, који је у то време био директор Дома културе у Варварину, дошао је у моје село Треботин први пут 1998. године на ФЕДРАРО – Фестивал драмског аматерског стваралаштва, заједно са глумцима Аматерског позоришта Дома Културе Варварин који су за ту прилику припремили представу Борислава Михајловића Михиза *БАНОВИЋ СТРАХИЊА* у режији Душана Дуке Јовановића.

PO KRVAVOM SNEGU-Zdravka Pap

Po krvavom snegu
Prevrću se zenice
I gledaju da pobegnu
Od žalosti koja kuka
Po krvavom snegu
Prošarana ruža
Ne ume na nebu
Da postane duga
Po krvavom snegu
Čuje se jauk i beda
I nosi tugu u rukavu
I boji se same sebe
Po krvavom snegu
Prepoznaješ istinu
Koja čeka pravednika
U čeljustima grešnika
Po krvavom snegu
Tumaraju đavoli
I nikad siti zlobe
I nikad zadovoljni
Po krvavom snegu
Okrećeš se od slepila
U lancima predskazanja
I sudbine koja te čeka!?

NEUPOKOJENI

Zar ne vidiš ti oholi svete,

mrtve duše međ’ živima stoje,

zbog nas živih duše su im klete,

pa ne mogu da se upokoje.

 

Zašto bombe u kandila meću,

ognjem žele groblja da okade,

da l’ bogatstvo nudi veću sreću,

da l’ u grehu ima zrno nade.

 

Da li čovek Bog može da bude,

pa se gordo međ’ ljude uzdiže,

šta sanjaju trule glave lude,

da li čovek treba da gamiže.

 

Stan čoveče gordosti ti tvoje,

samom sebi ti saplićeš nogu,

zašto tvoje srce oholo je,

zašto grehom ti prkosiš Bogu.

 

autor

Jovica N. Đorđević