ТЕТ А ТЕТ – Андреја Ђ. Врањеш

ТЕТ А ТЕТ

Старији човек говорио је монолог непознатом, док су чекали воз који их је требао негде одвести. Нико их није слушао, били су издвојени у дубини перона. Причао је старац о злу као феномену, говор је започо изненадно , како злих у сваком времену има. Нечистих савести спречавају смисао, нудећи бесмисао, такви постоје да увреде живот, будни мржњом покрећу унутрашње зло. Срећни када унесреће, догоде се у животима нашим, или су циљано доведени да постану истовремени тужиоци и судије. Не треба им поклањати пажњу ,опасно је с њима и о њима. Ко им се иоле супротстави, наћи ће се у смртној опасност, то су људи спремни на све осим да буду добронамерни. Шта је онда решење упита збуњено слушалац, чинило се тек да има некаквог удела у догађају? Треба се окренути себи рече чичица и изгуби се нагло у гужви перона у који је улазио воз препун људи различитих заблуда, сумњи и уверења. Можда је најбоље не родити се рече за себе младић и пође у сусрет догађајима и људима?
Настави са читањем “ТЕТ А ТЕТ – Андреја Ђ. Врањеш”

ЗАВЕТ – Душан Комазец

Моја казна је „рака”, где неке тужне сене
дочек спремају чиле, уз приговор јатака,
да су ме њене очи пијаног омамиле
„усред најлепших снова”, као јунака виле!

Праштам јој! Ове речи нек свима завет буду
кад је прогласе кривом за моју судбу худу,
јер тада није хтела чемер душе да спречи
и што се после мене осећа више живом!

Праштам јoј ноћи блудне када сам жељан био
усана сочних, медних, што туђ’ су отров пиле,
а моје узалудне после чекања дугог,
тек после чаше жучи, грубо су обљубиле!

Јатаци, пријатељи! Њен „отров” нисте такли
захваљујући срећи, јер брзо сте узмакли
пред нестварном лепотом, али сте и ви криви,
јер сте знали за раку у којој чаме живи!

ТАЈНА – Никола Деветак

ТАЈНА

У смирај дана кад све занеми,
чим сунце зађе и падне тама
и када звезде запале небо,
У моју башту дођи тихо,нечујно сама.

Да те не види нико на јави,
капутић огрни тамно плави,
а на твоје лепо драго лице
црни чипкани вео стави.

Враташца отвори нечујно тихо,
и у башту уђи ко сена,ко вила.
Ту ћу те чекати испод зреле вишње,
руке ми пружи нежне ко свила.

Загрљају твоме предат ћу се цео,
и на прагу вајата нашег,
са усана твојих рујних
скинит ћу црни чипкани вео.

Целе ноћи шаптат ћу ти
најлепше речи овога света.
Ти очи затвори и само ћути,
јер моје срце, скори растанак слути.
Настави са читањем “ТАЈНА – Никола Деветак”