Светски дан поезије – ПоезијаСРБ 2023.

У музичком тренутку Светског дана поезије – ПоезијаСРБ 2023. су наступили Сандра Миладиновић, Љубиша Боровац, Градимир Карајовић, Драган Живановић и Бата Петровић.

Настави са читањем “Светски дан поезије – ПоезијаСРБ 2023.”

OBEĆALA SI-Zdravka Pap

Obećala si
da umreti nećeš,
i da ćeš biti na straži,
našeg života ako počne
da nas ispituje.

Obećala si
da ćeš nas čekati,
ispod strehe sa ružom u ruci,
i biti dimnjak i kućni prag
da nas ugreješ uspomenom.

Obećala si
da nas ostaviti nećeš,
i nisi nas ostavila,
ostavili smo mi tebe,
i još se mučiš,
da nisi pogrešila
u ljubavi.

Obećala si
da ćeš nas pratiti,
i kad ne budeš živa,
i obećala si da ćeš
umreti srećna,
što si rodila
zvezde sa neba.

Obećala si
i nisi znala
da je sve teže
da budeš sama.

UZALUD NESTALO-Miroslav Krnjeta

Ljubavi kad te nema
u srcu cvetaš rađaš život
ali uzalud sva lepota drema
dobijam prut uvreda odjekuje topot.
Dao sam ruže iz bašte ljubavi
brao za proleće zelenih slapova
vezujući u nadu neraskidivih snopova
verujući pobediće tunele gde mržnja boravi.
Ali korov jezika pobedi duše cvet
crni vetar oduvao polen  mirisnih snova
raspalio žar mržnje i jezike plamenova
i sada pale stubove na kojima cveta svet.
Gledam kako mi vene krv
čekam jednu ružinu reč na livadama,
uzalud proleće jede besni crv
nema ljubavi puca lepota u olujnim
naletima,
Možda sam promašio stazu
a možda ljubav sejem na praznu
zemlju,
vidim ljubav se gasi u mrazu
pitam se gde si svetlosti nestala,
duše jedini prijatelju.

ТРАЖИМ…

ТРАЖИМ…

Тражим…
Кап воде на нечијем длану,
мелем за тешку, непреболну рану.
Један осмех што душу лечи,
да ми срце рањено излечи.
Загрљај да ме од невоље сакрије,
додиром нежним да ме обавије.
Једну руку, топлу и меку…
Тражим човека – у човеку.

Тражим…
Речи које заглушују тишину,
зрак сунца који обгрли планину
и топло ме по лицу милује.
Тражим глас који кроз време путује,
да ме смири кад осетим тугу неку…
Тражим човека – у човеку!

Две птице што цвркућу у гнезду
и једну сјајну, лутајућу звезду.
У бесмислу да пронађем смисао.
Тражим једну изгубљену мисао,
што стално плови кроз мутну реку.
Тражим човека – у човеку!

Спас од тужне чамотиње,
извор воду сред пустиње,
да умивам њоме лице.
Златно перо рајске птице,
да ми брише сузе кад потеку.
Тражим човека – у човеку!

Весна Стојковић, Лесковац

СЛАВУЈ – Љубодраг Обрадовић


СЛАВУЈ


Лежиш будан у кревету,
славуј у ноћи пева.
Сан је у далеком свету,
идеала више нема.

Тело уморно дрхти,
заборав напада мозак,
нема ни дашка младости,
живот је постао грозан!
Настави са читањем “СЛАВУЈ – Љубодраг Обрадовић”

OMAŽ LJUBAVI – Jasmina Dimitrijević, SRBIJA

OMAŽ LJUBAVI

Nacrtaj mi jedan osmeh na lice,
reci da me voliš.makar bila laž,
tepaj k`o nekad ” moja golubice”,
podarimo ovoj ljubavi omaž.

Duša mi odavno rastanak sluti,
u grudima bol neprebolna stoji.
Čudni su nekada životni puti,
kad` se zadnji minut ljubavi broji.

Gledam ti u oči,iako boli,
tražeći u njima još ljubavi plam.
Izgubih onog koga srce voli,

a htela sam celi život da ti dam.
Sa čašama vina proslavimo kraj,
poljubi me još jednom za oproštaj.

Настави са читањем “OMAŽ LJUBAVI – Jasmina Dimitrijević, SRBIJA”

ОД ЗИМЕ ТОПЛА – Андреја Ђ. Врањеш

ОД ЗИМЕ ТОПЛА

ХАРФА
Јесењину

Живео је песмом  да изгори,
туга је у њему устала да пише,
волео је душом разбијеном,
еонски славан, поезијом дише.

Из живота љубављу побего,
крајем стихова, римом занесен,
плакао је и кад се смејао,
именом сетним, обојио јесен.

Настави са читањем “ОД ЗИМЕ ТОПЛА – Андреја Ђ. Врањеш”