Погледам их тако, на слици ми сви исти,
Исти опис сваком да пришијем могу,
Молитву за душу, њихов образ чисти,
Да им утре стазу, на путу ка Богу.
Погледам их тако голобраде, младе,
Са осмехом, пркосно, поносито стоје,
Да л’ уопште знају шта то тамо раде,
Знају ли да последње, своје дане броје.
Погледам их тако сигурне и смеле,
Поврх глава видим ореоле сјајне,
Устрептао ваздух од крви им вреле,
Испарења клетве или свете тајне.
Погледам их тако и схватам да знају,
Да не носи их струја по временскоме мору,
Да се не сећају, не жале ил’ кају,
Да не маре за јуче и сутрашњу зору.
Открићу вам тајну што само они знају,
Да се живи за тренутак и за вечну славу,
Да за друга покрај себе животи се дају,
Брига се за друге брине, не за своју главу.
Да се свако бори за груду родног прага,
За матеру и сестрицу, брата, оца свога,
Да гине се за отаџбину и не плаши се врага,
Породица и слобода, дар су нам од Бога.
Све то они знају, све то осећају,
Чисте свести у бој сутра крећу,
Одлучношћу својом све нас поздрављају,
Јуче, данас, сутра, ја им желим срећу.