МЕРДЕВИНЕ – Душан Комазец

Пронашао сам давно чудесне мердевине
које ка небу воде, ткане од откровења.
Измирио у трену све лажи и истине
и побегао нагло од самосажаљења!

Преболео сам тада све бесловесне смрти,
љубави изгубљене, страхове од тишина.
Препаднутост од крста ког свако себи „прти”.
Спознао да ми стазе више не скрива тмина!

И сви су кротки, тада постали моја браћа !
Утихла су занавек нека „невина” хтења,
јер више нисам онај који бездушно свраћа
на претужна опела, на свадбе и крштења.

Иако мање грешан, ипак сам само човек
коме су луке некад бивале „пристаништа”.
Да л’ „мењам своју раку” тим, што нећу да довек
свеприсуствујем свему, а не остављам ништа!

У присутности својој са пројављеним смислом
опросне дане славим, стражарим над спокојством
и браним поседништво над душом, некад свислом.
Над симболима вере и повраћеним чојством!

AU DÉBUT ET À LA FIN – Ljubodrag Obradovic

AU DÉBUT ET À LA FIN

Tant au début qu’à la fin,
nous avons toujours été portés par les rêves,
bien que vers l’oubli et l’infini,
notre navire navigue inexorablement.

Le passé ne nous touche pas,
notre passé dérange quelqu’un.
Le navire s’éloigne maintenant
et emporte tous les trésors du monde.

Ma chérie sur ce bateau, elle
ne pense pas, elle est si heureuse.
Il écoute son ami ravi,
l’avenir s’annonce beaucoup plus beau.
Настави са читањем “AU DÉBUT ET À LA FIN – Ljubodrag Obradovic”

ПРАВИЛО – Андреја Ђ.Врањеш

ПРАВИЛО

Храбри најбрже напусте овај свет,
душевни су жртве којих се сећамо,
вредни не стигну све да ураде,
сви одлазе.
Остају глупи,
они пазе да се нешто паметно не деси!
Настави са читањем “ПРАВИЛО – Андреја Ђ.Врањеш”

NIJE DA NIJE

Nije sve tako ko što se zbori,

samo smo siti ljudskih gadosti;

čovek se nekad na tren umori,

i ne može baš sve da oprosti.

 

I nije svaka pošast od Boga,

lažnu nam sliku očima nude;

zarad bogatstva i mira svoga,

bolest bacaju međ’  jadne ljude.

 

Nije ni svaka pesma za note,

zalud diplome, pesničko znanje;

ako se parče  duše ne ote,

zalud aplauz, zalud priznanje.

 

Pitanja teška, nije da nije,

zašto se slabi za sve baš krive;

što se istina od ljudi krije,

zar samo oni treba da žive.

 

autor

Jovica N. Đorđević

СНАГОМ ДОДИРА – Сандра Сања Мајра Миладиновић


СНАГОМ ДОДИРА

Све је узалуд
Све, и никад више
И души ми је студ
А срце песме пише
И молим се за глас
За моћ и пар минута
И све је узалуд
Све више срце лупа!

Опиј ме на трен
Ко чаша јаког вина
Ни да се сећам нас
Нит лажних мандолина
Још више пољубаца
И топлих порива
Опиј ме на трен
Снагом  додира!
Настави са читањем “СНАГОМ ДОДИРА – Сандра Сања Мајра Миладиновић”

РЕЧ СРПКИЊЕ – Сандра Сања Мајра Миладиновић


РЕЧ СРПКИЊЕ

Кад дође часак да се мре
Нека вас сузе не пеку
Разочарења сам
Просула сва низ моју
Вољену реку!

Кад дођу последњи минути
И када храброст утихне
Ја бих поново да је скупим
За оне преживљене
Грехоте!

И молићу сам Бог зна
За све ораче мојих рана
Што се од ожиљака подљуте
Затворе па отворе
Од давних дана!

Гледала сам где отимате
Све од реда пред собом
Од својих без срама
Дрско присвајате
О како браћо
Зар и пред Богом?
Настави са читањем “РЕЧ СРПКИЊЕ – Сандра Сања Мајра Миладиновић”