САГЛЕДАВАЊЕ – Андреја Ђ. Врањеш

САГЛЕДАВАЊЕ

Кад људи саглдавају животе своје,
као да их упита необјашњив неко,
какви су то они били?
Многи у присећању људскост не угледају,
живели су без Бога, ега и неба.

Настави са читањем “САГЛЕДАВАЊЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

ПУТНИК КРОЗ ВРЕМЕ – Душан Комазец

У мамном „неспокоју” често заруде мисли!
Понекад благе, или стихијски разапете.
Многи горди су често због бурних мисли свисли.
Кад творе лепе речи оне кроз време „лете”.

Песник их радо мами, са њима душу лечи,
снове твори у јаву покретом „ вештог пера”.
Он је стражар и ратник што стално бди, да спречи
да нам трагови мину и да отера „звера”.

Он је весник лепоте што трећим оком види
титрај лишћа и смирај мамног лептирјег лета,
пучину немог бола оних на пустој хриди.
Ницај најлепших снова, трепет среће док цвета!

Он је путник кроз време што на тренутак стане
да жељним срцем „чује” галоп коња што јуре.
Он је „безмерни творац” ком мозак нису вране…
Он је одувек био на исходишту буре!

Песник је сневач туге, јер на распећу стоји
и „гледа” како вришти вапај трновог глога
због крунисања „Оног” због ког љубав постоји.
Песник умире срећан, јер је видео Бога!

Ja za tebe više ne postojim – Nenad Đekić

Budućnosti nemam,skrila se negde,
u talasu kose vatre i krvi.
Budućnosti nemam, sagore, planu.
Shvatih da zadnji ne može biti prvi.
 
Dosadi mi život, dosadi i smrt,
ne mogu da mešam to dvoje više.
Kada si samnom tad stvarno živim,
kad si sa drugim srce se gasi,teško diše.
 
Nekad ljudi umiru svesno,
oni su retki, takvim se divim.
Moraću i ja za tebe da umrem
da bi mogao dalje da živim.
 
Ako me nekad slučajno sretneš
kako na kiši zamišljen stojim,
samo prođi,kaži da sam priviđenje.
Ja za tebe, više ne postojim…
 
Tada će srce da mi stane,
oluja će biti od tuge tiša
tebi ne mogu da budem “nešto”
sa tobom sam hteo sve ili ništa…

Настави са читањем “Ja za tebe više ne postojim – Nenad Đekić”