ZEC-Miroslav Krnjeta

Vidi u gradu zec
peva i mrsi mreže,
glođe u parku mali kepec
kiti laži a pravi mećave.
mali veliki zec voli sokake
porastao probio strahova magle
vidi ga ,penje se na nebeske čardake
slini uz kuće prevelike cigle.
gle zeke na vrh tašmajdan planine
pa sada soli oblake
i baca kišu na mirise borovine.
Nemoj zeko pa ti si glodar
ne traži drugima postojanje
jer si ti mali kupusar
a daleko si ti od vaseljenje.
za tebe su štap i šargarepa
ne možeš biti sultan,
jer orlovima pripada megdan
a tebi livadice i rupa.
I ne gledaj u visine
jer se prodaješ za šaku deteline,
dole uši mali zeko
i ne prosipaj mi ti mleko.
Mali prijatelju smanji gas
idi brate na kukavice aerodrom,
nađi kompas u srcu zeko
nisi ni pevač a nisi ni grom.
ti bez ožiljka prodani zeko
mala umišljena fleko,
Za nebesa si mnogo mali
komarci su veći trag ostavili.
Zato idi brate kući
i ostavi se zvezdanih noći.

КРАЈПУТАШИ – Душан Комазец

Два камена чврста од времена сива,
два упокојења, преко, у близини
и Бог зна да л’ би да су опет жива,
тиховала сама у немој тишини?

Не склапају очи, само вечно ћуте!
Погледима жељним гледају се нежно,
док из сажаљења беле им капуте
заогрће зима. Време ледно, снежно!

А некада давно ти најлепши тићи
летели су снено, али живот рушни
крила им поломи, нису могли стићи!
Пут их раздвојио, сури и бездушни.