SAMO NOĆAS

Samo noćas ciganine stari
setnom pesmom dušu mi ne blaži
nek utihne akord na gitari
pusti vino boli da ublaži

Samo noćas molim te ko brata
prospi note dole po prašini
kao žica kod pogrešnog hvata
nek zajeca duša u tišini

Kad mi glava beživotno klone
i kad sena pomrači mi lice
pusti zvona što za dušu zvone

ti gitari naštimaj sve žice.
U kafani dok se vino toči
setnom pesmom zatvori mi oči.

autor
Jovica N. Đorđević
20.07.2024g.

RUŽE

Na proplanku jedne noći duge
cvrkut ptica najavljuje zoru
čovek stoji skamenjen od tuge
duša mu je davno na umoru

Brzo prođe tri godine dana
pa i više možda danak koji
još na duši ne zaceli rana
od kada se draga upokoji

Grob obasja svetlost lelujava
zračak sunca hladnu humku greje
sav proplanak likom obasjava
slika drage što se nemo smeje

Tužni čovek na kolena pade
u ruci mu buket belih ruža
nema kome on cveće da dade
zalud ruke sad nad humkom pruža

Pritise ga mrsko teško breme
tužne dane prestade da broji
samo čeka da istekne vreme
da se s dragom srećan upokoji.

autor
Jovica N. Đorđević

NEDOSTOJAN

Gle, kako mi lice crveni od srama
razapet u grehu malodušnog bića
ništavne mrve u očima Avrama
utkane duše u ljušturu slabića

I svaki mi korak kao kletva prati
besomučna mis`o biće mi prožima
da li sebe mogu još čovekom zvati
da l` u krvi mojoj još ljudskosti ima

Voozino seme Salmanovog sina
i Ozija mudrog što Jatama rodi
da l` mi umom teče njihova bistrina
il me grešna staza ništavilu vodi

Korača mi noga nedostojna puta
plahovita duša od greha se pazi
kroz trnje i šiblje ona večno luta
da na svete stope nikada ne zgazi.

autor
Jovica N. Đorđević
06.07.2024g.

DUŠE

(za sve usnule drage ljude)

Kada životno parče izmrvim celo
dok usnama poslednji dašak ubirem
poleteće duša da napusti telo
dok oči u strahu ka nebu upirem

I hoću da spoznam gde duša mi ište
ugledam ravnice beličastog sjaja
na oblaku svijem maleno ognjište
sveto Bogom dano moje parče raja

Da ugledam jasno obrise svog puta
anđeoska pesma nek mi korak prati
da mi grešna duša nigde ne zaluta
nek molitve moje Svevišnji prihvati

Pa da sretnem milu povorku što hrli
voljene mi ljude što se srećni smeju
poleteće duša duše da im grli
osmehom će svojim mene da ugreju.

autor
Jovica N. Đorđević
22.06.2024g.

KLETVA

Zapoj mi pesmu devojče milo
nek pusta tuga iz grudi štukne
zapoj mi pesmu kafanska vilo
neka od pesmu srce mi pukne

Kako je majka jednuš volela
mlogo volela sina rodila
sina rodila dušu mu klela
žalno mu klube pod grudi svila

Da nigde sreću i mir ne najde
bolan u krevet za vek da legne
nežna mu mlados ko sl`nce zajde
da mu se srce ko kamen stegne

Zapoj tiho nek srce iskoči
da pesma žalna dušu mi stegne
da u mejanu zatvorim oči
samo da kletva od men` pobegne.

autor
Jovica N. Đorđević
18.06.2024god.

PESMO MOJA

Pesmo moja ko li mi te ruži
ko ti lomi nežne krhke rime
ko se mržnjom tako podlo služi
pa ti kalja sveto milo ime

Ko se pesmo tebi mučki sveti
zašto ne da da ti lice sine
dal iz straha što ne sme da leti
da dotakne nebeske visine

Ko se plaši nežnog ptičjeg poja
zašto mučki pupoljak ti gnječe
Kome smeta melodija tvoja
pa ne daje stihu da poteče

Pesmo moja zbog laži ne brini
nek ti duša na oblake sleti
pa se tiho u visine vini
gde ni zlotvor ne može da leti.

autor
Jovica N. Đorđević

ZUMBUL

Zašto veneš moj zumbule plavi
pa ti suza mesto cveta blista
što ti tuga mladi koren davi
pa ne daje stablu da olista

Nežnu rosu ja sam za te brao
sa bagrema slatki nektar zreli
suzom sam ti koren zalivao
da ti nežno stablo svo zaceli

Rukama sam sunce zaklanjao
da u hladu ti provodiš dane
molitvama Boga preklinjao
da milošću zaceli ti rane

Ja ne ištem za se blaga druga
neka Gospod tvoje pute zlati
ako koren zalomi ti tuga
svoj ću koren tebi cvete dati.

autor
Jovica N. Đorđević
08.06.2024g.

BREZA

Čuj, kako mrmori vetar kroz usahle brezine grane
i pretešku dirljivu suzu što tiho iz stabla navire
dok lenjo se uspinje danak kao da neće da svane
da varnicom obasja reku, gde stablo nemo umire

Vidi, kako iz sna se budi mlada olistala lipa
pa korenom miluje reku da stablo svoje umije
gde prekrasno vodeno cveće preslatke nektare sipa
gde podno majušne izbočine vidra mladunce krije

Iz usahlog brezinog skuta bezglavo ptica odleti
da pronađe olistale grane, da novo gnezdo svije
i nikada više vratiti se neće da na berzu sleti
da nad teškom sudbinom kletom iskonsku suzu prolije

Gledaj, kako se duri nebo, iz oblake dažd poteče
kako nemirni talas života ponovo rekom plovi
dok stihija zapljuska brezu i ovo majsko veče
iz korena usahlog stabla izniče izdanak novi

autor
Jovica N. Đorđević

ČAKLJE

Stan živote dane mi ne žanji
zarij dublje svoje oštre čaklje
rukom svojom dušu mi rastanji
da mi vreme ko suza iskaplje

Pa me prospi kada kiša kane
tamo gde je srcu najmilije
na proplanku i šljivike znane
da mi stablo svu tugu upije

Ti zakiti kao biser rosu
stablo trešnje podno kuće bele
gde mi trava spozna nogu bosu
gde se oči sa životom srele

Hej živote zarije oštre čaklje
ja zbog bola tebe neću kleti
neka duša na trešnji iskaplje
jer bez trešnje ne mogu živeti.

EPISTOLA

Pomiluj Bože po milosti Svojoj
u grehu mome Ti predamnom budi
smiluj se srdžbi i gordosti mojoj
oprosti mi Svevišnji, meni ne sudi

Što videh vraga u odori svetoj
krvavoj napisanoj epistoli
dok oči prekriva majci presvetoj
crnom demon pod plaštom se moli

Što svaku misao zlo nam prožima
kome na rame da glavu naslonim
gde Bože presvetli milosti ima
da grešnu dušu od zloga saklonim

Očisti Bože milosrđem svojim
đavolji okot satri Bože celi
da milost poteče mislima mojim
da mi se duša kao sneg zabeli.

autor
Jovica N. Đorđević