SIZIF

Pade tama kad joj vreme nije,

buknu vatra bez plama i žara,

vešto Sizif svetu tajnu krije,

laže ljude, laže gospodara.

 

Pada kiša a njiva nam suva,

nema vode, presušila reka,

od pastira zli vuk ovce čuva,

puno ljudi a nigde čoveka.

 

Beloj čaplji sasekoše krila,

suzom kvasi suve četinare,

a na nebu gde je nekad bila,

sada slabi vrapci gospodare.

 

Čudna pesma još čudniji ljudi,

zašto Sizif još živi u nama,

Bože svetu dobrotu probudi,

neka ljubav poteče venama.

 

autor

Jovica N. Đorđević

NOJEVA BARKA

Sad svetu zemlju zlotvori gaze,

viteška krv ne gori u nama,

kolo vode đavolje nakaze,

dok krotki plaču na stubu srama.

 

Razvratom, bludom, svetinje kite,

pobožni ljudi u strahu ćute,

sada loze naše plemenite,

pokorno ljube demonske skute.

 

Krvave suze iz oka teku,

iskonski bes sad dušu mi truje,

ne mogu sam da pregazim reku,

kako ću jadan protiv oluje.

 

O Bože sveti uzdam se u te,

Nojevu barku ti nam napravi,

privij pokorne na svoje skute,

vrati grešno stado na put pravi.

 

autor

Jovica N. Đorđević.

KLATNO ŽIVOTA

Kad utihne klatno životnoga sata,

poću mila Bogu da okajem grehe;

Ne želim jabuku voljenog mi brata,

želim samo pesmu, vedre ti osmehe.

 

Pa povorka tiha kada grobu krene,

neka noga tvoja tada meni kroči;

ti obriši suze za mnom prolivene,

i zauvek nežno zaklopi mi oči.

 

Tad kraj groba klekni, uzmi čašu vina,

prelij groba moga, suvu ilovaču;

kad domu se vratiš čuvaj našeg sina,

 

ne daj da oči mu ikada zaplaču.

Neka dovek sjaje ko što sjaje tvoje,

kroz njega anđele živimo nas dvoje.

 

autor

Jovica N. Đorđević

 

JOVAN

Obezglavljen tuđom zemljom hoda,

nudi tuđin dukata mu trista,

traže dušu đavolu da proda,

traži zlotvor da on izda Hrista.

 

Mili Bože kako će bez glave,

strah se tiho uvlači u kosti,

u njoj behu i snovi i jave,

hoće l’ rapir u srce mu posti?

 

Neće  rapir,no će sabljom glavu,

d’ udovolji željama Salome,

život dade za Hristovu slavu,

Pilatova koplja da se slome.

 

Mili Bože ti Preteču dade,

on ti krsti sina na Jordanu,

od tog doba Hrišćanstvo nastade,

novi danak,novo sunce granu.

 

autor

Jovica N.Đorđević Настави са читањем “JOVAN”

NADE

Hej živote, zašto nemam sreće,

zlo ubija sanak mi svileni,

moje oči ugledati neće,

u proleće šuma kad zeleni.

 

Hej ljubavi, ne dolazi meni,

prospi tugu kao malo vode,

pesnik ja sam u tvom srcu sneni,

zlom Harunu noćas me odvode.

 

 

Ti ne plači za mnom moja mila,

sve u meni odavno je svelo,

zalepršaj kao gorska vila,

pa zadeni jedan cvetak beo.

 

Pamti nade i godine mlade,

pusti srce drugog da zavoli,

hvala Bogu na tren mi te dade,

u večnosti pesnik tebe voli.

 

autor

Jovica N. Đorđević

PROKLETI PESNICI

Iznuren, tužan, počinjem da ludim,

misao teška san mi prožima,

na tren zaspim, sa strahom se budim,

biće mi kasape noževima.

 

Peku dušu suze ucveljenih,

tuge u đerdan tiho se nižu,

vapaj duša još nerođenih,

u mulju od laži tužno gamižu.

 

Krvave suze ikona svetih,

u oku jasne slike naviru,

dok duše svih pesnika prokletih,

presvetlim kopljem mučki razdiru.

 

Dok sudba jade k’o vino toči,

Bogu na dar svoju dušu nudim,

samo u miru da sklopim oči,

pa da se nikada ne probudim.

 

autor

Jovica N. Đorđević

STAN’ ŽIVOTE

Stan’ živote sačekaj me malo,

još u duši igra mi se dete,

zar ti do men’ više nije stalo,

pa mi srebro u kosu uplete.

 

Gledam lice, svud po neka bora,

u očima iskra mi se gasi,

ruke grube k’o hrastova kora,

uzalud mi suza oko kvasi.

 

Hej živote što me kletva prati,

zar mi mladost tako brzo prođe,

da li može vreme da se vrati,

da mi starost nikada ne dođe.

 

Stan’ živote, zaustavi sate,

zar ti sa mnom više nije milo,

ja sa bolom uvek gledam na te,

jer bez mene tebe ne bi bilo.

 

autor

Jovica N. Đorđević

HRIŠĆANSKA KRV

Bež’te od mene đavolje sluge,

pohotne kurve bezbožnog grada,

u meni žive vrednosti druge,

dalje od vašeg prljavog smrada.

 

Pljujem na blaga i vaša dela,

lažljiva lica, bezlična, ista,

međ’  ljud’ma počinjena zlodela,

Na pomen imena antihrista.

 

Demonske skute neću da ljubim,

nit’  dušu moju grehu da predam,

blaženi mir iz duše da gubim,

drugim očima život da gledam.

 

Neka padnem, neka odem prvi,

samo da duša ostane čista,

svaka kap moje hrišćanske krvi,

ljubiće Boga Isusa Hrista.

 

autor

Jovica N. Đorđević

 

 

 

NOVA NADA

Pod teretom skrhan na kolena pade,

krvožedno granje kasapi mu lice,

pa se pita sada čemu da se nada,

kad ga ljudi lome tako nemilice.

 

I vapaj ucveljenih, usahlih strasti,

poniženo , jadno, po zemlji se vuče,

u blatu crnom bez i jedne kontrasti,

pokušava tuge svoje da odvuče.

 

Lažljivi valovi prebrzo se šire,

smrad zapljusne dušu čim otvore usta,

iz blata mu sada samo oči vire,

spustila se na njeg’ neka magla gusta.

 

Iz vulkanskog grotla on podiže glavu,

uzalud ga oči krvoločne prate,

buknu nova nada, pomilova travu,

zakorači moćno, ne da da ga gaze.

 

autor

Jovica N. Đorđević

 

 

L E N Č E

Ajde sine, vreme je da staneš,

slnce žarko na zapad zaodi,

od mehane treba da se maneš,

nego snajku doma mi dovodi.

 

Lele majke, neću da te čujem,

lepo Lenče neće bude naša,

golemu ti bolku ja bolujem,

otide si pri Stevu udbaša.

 

Puče puška, svatovi se zbraše,

cela mala na noge se digla,

svi ašlaci pesme zapevaše,

što je Lenče pri udbaša stigla,

 

Da se dignem, zašto da se spremam,

ću da ležim da se okamenim,

osim Lenče drugu ljubav nemam,

ja za drugu neću da se ženim.

 

autor

Jovica N. Đorđević