Аутор: Jovica N. Djordjević

Čemu Bože grešan mogu da se nadam
što me život satre te učini prostim
da l’ ovakav neuk zbog neznanja stradam
ili što krvniku neću da oprostim

Praštaj Bože grehe svome bludnom sinu
jer lepota žene za me beše sveta
što me svaki dodir ka nebesa vinu
htede sve da kuša ova duša kleta

Već davno sam Bože ogrezo u vinu
grudi truje čemer jeftinog duvana
u meni se žene ko plamen rasplinu
i peku me noću kao ljuta rana

Vino mučki cuti ni oprosta nema
težak dah u duši što me tami vinu
molitvu probudi što u srcu drema
pa oprosti grehe svome bludnom sinu.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
18.04.2026g.

Kazuj Bože jest li rana od šejtana,
ili je usud poganijeg mi roda
što je mladost bolom Bože okovana,
pa po staklu,trnju bosonoga hoda

Zle je vražje oči pogledaše preko
kamenjem i krvlju oprskaše vrata
najcrniju kletvu izreče joj neko
potamniše dušu svetliju od zlata

Praštaj Bože grehe nek joj srce blista
blagoslov svoj spusti na sva njena dela
pogle Bože kako duša joj je čista
nek zanavek bude srećna i vesela

Na nebeska vrata nek se greh ne spusti
nek zlo u ljudma na Božju pravdu čeka
što Stvoritelj reče šejtan ne izusti
nek joj život teče kao mirna reka.

autor
Jovica N Ðorđeviċ
11.04.2026g.

Čekaj me tamo gde kamen bolno cvili
gde usahle oči još nebo zaleva
pod papratom tamo gde smo ljubav svili
gde prekrasni slavuj našu pesmu peva

Sačekaj me tamo kroz sumorne noći
tamo gde si samo našu ljubav znala
zaploviću nebom i tebi ću doći
da prigrlim ljubav što si meni dala

Gnevnica nebeska saseče mi pute
poleteše s neba krvožedni ždrali
u osami sada kvasim prazne skute
što nebeska srdžba paprat mi zapali

Za jadove moje možda nisi znala
planu suvo gnezdo što smo nekad svili
drugome si gnezdu bosa potrčala
sada samo kamen u osami cvili.

autor
Jovica N Ðorđeviċ
04.04.2026g.

Kad upregnem dušu u jaram života
pa za zdravlje svima tad podignem čašu
to što nosim samar nije me sramota
samo marvi ne dam da me mučki jašu

Jer ovde se obraz prodaje za sitno
pa se lažlju krpi ko poderan plašt
a prodanoj duši nije ništa bitno
samo bar na tren da okusi tu vlast

Nek me zovu ludim dok uzimam meru
dok im reč u grlu ne postane kost
prodali su Boga,prodaće i veru
samo da u selu budu viđen gost

Nek se glođu sami oko trule vlasti
dok im srce crni ko gnojina rupa
a meni će kletom pod samarom časti
zanavek u sreći srdašce da lupa.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
01.04.2026g.

Kao kad kost dušu razdire i mrvi
dok prolivenu krvcu prekriva tama
i bolni tihi dašak jedva dušom vrvi
sveta miso, neizrecivog u nama

A negde duboko gde skriva se java
gde večnost počiva u studenoj jami
gde iskonski jauk pod kamenjem spava
ušuškan u toploj požnjevenoj slami

I htedoh da viknem al kost se zabode
tamo gde misao iz duše izvire
gde prejake reči divljom vodom brode
gde istina živi nikad ne umire

Pod teretom senki dok nam misli beže
dok nas večnost kruni krte koske slama
sve što srce ćuti za dušu se veže
kao tajna, neizrecivog u nama.

autor
Jovica N Ðorđeviċ
28.03.2026g.

Kada dođe dan,kad me ne bude više
i vreme izbriše isprazne mi dane
neka svaki kutak imenom mi diše
na stolu pod dimom seoske kafane

Tad neka se tuga u čaši prelije
u oku starih pijanih doajena
da niko ne pita za nju čija li je
i za koga diše mlada duša njena

Ja poklonih tami dušu punu jada
gde grešnike oganj u jazbini čeka
ona beše lepa odveć tako mlada
nedostižna za me,tako predaleka

Htedoh da zavolim al savest mi ne da
da usahla ruka njeno srce rani
zato sklonih pogled da u nju ne gleda
i ljubav poklonih seoskoj kafani.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ

Izroni iz pakla crna ljudska vrsta
pa zaigra nemo avetinjsko kolo
krezube utvare bez groba i krsta
čerečeći dete vezano i golo

Izmaglica smrti kroz pustoš krivuda
crne senke pakla caruju u noći
razaraju zemlju bez Božijeg suda
bez straha da pravda može po njih doći

Suknu oganj pravde grešnicima sudi
od jarosti svete vrste da ogole
svi glasnici pakla što ne behu ljudi
što se podlom đavlu mesto Hristu mole

I razli se zora sjajem pravednika
opet svetim nebom bele ptice lete
u srcima ljudi gori Božja slika
u duši se igra okupano dete.

autor
Jovica N.Ðorđeviċ
14.03.2026g.

Pogle kako blista u prvome grehu
pod velom od strasti obraz joj se rudi
i zvezde na nebu utihnule behu
da jo snene oči svetlo ne probudi

Gle kako je lepa zanosna i tiha
kano zora rana kad cvetak orosi
kao mila rima na kraju mog stiha
ko anđeo s neba što sreću donosi

Pa mi željno oko na te grudi pade
kano milost Božja razli se u trenu
nebeska lepota što mi ona dade
što pred Bogom od nje ja napravih ženu

Stani vetre silni,nek ne šušti trava
neka zračak sunca sa neba ne krene
pusti da još malo grešna kraj me spava
možda ovog trena sanja samo mene.

autor
Jovica N.Đorđević
07.03.2026g.

Pljunuo sam noćas istini u lice
pred Bogom i ljudima izgubih sav sram
kroz dušu mi huče pijane ulice
ni Edenu ni paklu nemam šta da dam

Ako sam već slomljen nek me lom zaboli
nek puca do kraja bez lažne tišine
neka se za mene niko ne pomoli
da se grešna duša na nebesa vine

Dok me prah priziva,nek zemlja me sluti
nek mi ime brišu sve ognjene plime
što istina kleta večno u me ćuti
ko u tužnoj pesmi napisane rime

Na pragu sam groba,pogled mi se muti
al’ neću da kleknem pred kostima moći
dok me crvi broje istina se ljuti
što joj za života nikad neću doći.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
28.02.2026g.

Slušam kako vetri nad dolinom huče
mesec nemo senke po livadi ganja
uplašena eja u tami jauče
ogrnuta plaštom od trnja I granja

I brezu u gaju prekrila je tama
tiha majska rosa krošnju joj zaliva
podno stabla srna uplašena,sama
ophrvana bolom mladunce doziva

Samo noćni leptir crnilu se divi
nad dolinom pleše kao dobra vila
raduje se što će noćcu da preživi
pre no što mu sunce sprži nežna krila

O milosti Božija što bih poriv krio
celim svojim bićem vilama se divim
da se opet rodim ja bih leptir bio
samo jednu noćcu srećan da prożivim.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
21.02.2026g.