ПРОЛЕЋНА ИДИЛА – Миодраг Трајановић

ПРОЛЕЋНА ИДИЛА

Дешава се
случајни сусрет наш,
у пролеће рано –
на твом лицу
појави се
пупољак мали.
Усамљена
погледа два,
тих додир, осмех
и једва изговорена реч.
Осећања из дубине истине душе,
на лицима
нашим провирује,

терајући
облачиће са свода

да проспу
коју бисерницу
преко извора.
Да заједно са славујем
пробуде нашу
уснулу љубав.
Сан полагано постаје јава,
из срца нестаје туга,
Сунце нас обасипа златом
срећа стидљиво
куца на врата
љубав нас зове,
у свитање новог дана.
Настави са читањем “ПРОЛЕЋНА ИДИЛА – Миодраг Трајановић”