Слика хероја са Кошара

Погледам их тако, на слици ми сви исти,
Исти опис сваком да пришијем могу,
Молитву за душу, њихов образ чисти,
Да им утре стазу, на путу ка Богу.

Погледам их тако голобраде, младе,
Са осмехом, пркосно, поносито стоје,
Да л’ уопште знају шта то тамо раде,
Знају ли да последње, своје дане броје.

Погледам их тако сигурне и смеле,
Поврх глава видим ореоле сјајне,
Устрептао ваздух од крви им вреле,
Испарења клетве или свете тајне.

Погледам их тако и схватам да знају,
Да не носи их струја по временскоме мору,
Да се не сећају, не жале ил’ кају,
Да не маре за јуче и сутрашњу зору.

Открићу вам тајну што само они знају,
Да се живи за тренутак и за вечну славу,
Да за друга покрај себе животи се дају,
Брига се за друге брине, не за своју главу.

Да се свако бори за груду родног прага,
За матеру и сестрицу, брата, оца свога,
Да гине се за отаџбину и не плаши се врага,
Породица и слобода, дар су нам од Бога.

Све то они знају, све то осећају,
Чисте свести у бој сутра крећу,
Одлучношћу својом све нас поздрављају,
Јуче, данас, сутра, ја им желим срећу.

“Хроничар и песник Топлица Симић” – Голуб Јашовић

У Белој сали КЦК 7. 4. 2023. године одржано је представљање књиге “Хроничар и песник Топлица Симић”, аутора проф. др Голуба Јашовића. У току програма, о лику и стваралаштву хроничара и песника Топлице Симића, поред аутора говорили су проф. Славица Јовановић, мр Небојша Ђокић и књижевник Ђорђе Петковић. Испред издавача, Историјског архива из Крушевца, скупу се обратио директор Ненад Соколовић.


Топлица Симић други ред (први с десна на Федрару). Говори Милосав Буца
Мирковић


Јелена Ђорђевић


Јелена Ђорђевић и Голуб Јашовић


Ненад Соколовић


Јелена Ђорђевић, Голуб Јашовић, Славица Јовановић, Ђорђе Петковић

Прилози за књигу Голуба Јашовића “Хроничар и песник Топлица
Симић”  (објављени и необјављени)…

Топлица Симић је однеговао цвет драмског аматеризма у Варварину – Љубодраг Обрадовић


Топлица Симић

Топлица Симић је био свестрана личност везана за дешавања у просвети и култури и о томе се у Варварину и Обрежу зна доста, скоро све. И ја не мислим да ћу вечерас испричати нешто непознато. Далеко од тога.

Ја сам овде вечерас само да да освежим моје сећање на тренутке када сам ја упознао Топлицу Симића и да та прича допре до свих Вас којима је стало да се о Топлици говори.


Топлица Симић (први у другом реду десно) слуша излагање Мирослава Буце
Мирковића

Дакле Топлица, који је у то време био директор Дома културе у Варварину, дошао је у моје село Треботин први пут 1998. године на ФЕДРАРО – Фестивал драмског аматерског стваралаштва, заједно са глумцима Аматерског позоришта Дома Културе Варварин који су за ту прилику припремили представу Борислава Михајловића Михиза *БАНОВИЋ СТРАХИЊА* у режији Душана Дуке Јовановића.

PO KRVAVOM SNEGU-Zdravka Pap

Po krvavom snegu
Prevrću se zenice
I gledaju da pobegnu
Od žalosti koja kuka
Po krvavom snegu
Prošarana ruža
Ne ume na nebu
Da postane duga
Po krvavom snegu
Čuje se jauk i beda
I nosi tugu u rukavu
I boji se same sebe
Po krvavom snegu
Prepoznaješ istinu
Koja čeka pravednika
U čeljustima grešnika
Po krvavom snegu
Tumaraju đavoli
I nikad siti zlobe
I nikad zadovoljni
Po krvavom snegu
Okrećeš se od slepila
U lancima predskazanja
I sudbine koja te čeka!?

NEUPOKOJENI

Zar ne vidiš ti oholi svete,

mrtve duše međ’ živima stoje,

zbog nas živih duše su im klete,

pa ne mogu da se upokoje.

 

Zašto bombe u kandila meću,

ognjem žele groblja da okade,

da l’ bogatstvo nudi veću sreću,

da l’ u grehu ima zrno nade.

 

Da li čovek Bog može da bude,

pa se gordo međ’ ljude uzdiže,

šta sanjaju trule glave lude,

da li čovek treba da gamiže.

 

Stan čoveče gordosti ti tvoje,

samom sebi ti saplićeš nogu,

zašto tvoje srce oholo je,

zašto grehom ti prkosiš Bogu.

 

autor

Jovica N. Đorđević

Б А Г Р Е М  – Живојин Манојловић

Б А Г Р Е М   

Заискрио багрем.
Бљештаво…
Венчаницом…
Окићена
Раскошем крошња.
Права младина ношња.
Моравске кошаве
Узалуд гране ломише.
Сласт,
Бујност
И нектар,
Обиљем га венчаше.
А нектар
Тај Свети дар,
Опојност
Рашири мирисом…
Мирисом,
Мирисом росе,
Мирисом моје драге
Док се буди…
Мирисом
Њене косе,
Њене душе,
Њеног погледа
На јутром рођено сунце.
Настави са читањем “Б А Г Р Е М  – Живојин Манојловић”