УРНЕБЕСНО ПОЗОРИШТЕ – Драгослав Граочанкић

УРНЕБЕСНО ПОЗОРИШТЕ

Премијера комедије (?!) Душана Ковачевића УРНЕБЕСНА ТРАГЕДИЈА Народног позоришта у Београду и Народног позоришта Републике Српске на Великој сцени Народног позоришта у Београду 15. маја 2023. године
Режија и адаптација: Јагош Марковић

Све је било као на праизведби, упркос досадашњим бројним виђењима ове комедије Душана Ковачевића на сценама читавог српског језичког простора, а и изван њега! Али, оваквог виђења каквом смо синоћ присуствовали – тешко да је било. Можда би то рекли и они који су присуствовали бар већини досадашњих инсценација овог антологијског комада. Била је то урнебесна изведба која је увећала моћ и славу позоришне уметности. Инсценације које то постигну су ретке, без њих позоришту нема живота, бар не оног који му је изборио звездано место међу свукупним људским делатностима и вештинама. Јагош Марковић је (по ко зна који пут) разиграо и нашао себе, своју уметничку душу и човека који се у њој игра, уживајући до граница које само ретки ствараоци досегну.

Остварио је призоре који би надишли и узбуркали емоције и критерије хладног, мргодног, рационалног, можда највећег теоретичара књижевности, језика и позоришта 20. века – Михаила Михаиловича Бахтина! Са позорнице је узбудљиво, непрестано вејао и запљускивао живот у својим најпрофанијим, најбизарнијим, најаберативнијим и најграничнијим манифестацијама, које су сведочиле и подсећале на његову тешку, али истовремено лаку одгонетљивост, независно од тога да ли је реч о његовим комичким или трагичким обличјима.

Присуствовали смо комаду који уноси пометњу у теоријске класификације сценских жанрова. Иако су драмска дела са комедијским и трагичким елементима добро позната, Ковачевићева УРНЕБЕСНА ТРАГЕДИЈА већ своји луцидним и контрадикторним насловом исписује програмски концепт једног осебујног, иновативног, уникатног – помереног жанра позоришне игре. Ковачевићев комад мами на карневалистичко обликовање – што Јагошу Марковићу није требало двапут рећи: искористио је ту прилику као расни карневалиста, што се могло очекивати ако је на уму био његов досадашњи редитељски опус.

КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ – Драгослав Граочанкић – Премијера трагикомедије Велимира – Веље Стојановића НИЈЕ ЧОВЕК КО НЕ УМРЕ на Великој сцени Звездара театра „Данило Бата Стојковић“

Премијера трагикомедије Велимира – Веље Стојановића НИЈЕ ЧОВЕК КО НЕ УМРЕ на Великој сцени Звездара театра „Данило Бата Стојковић“, 8. марта 2023. године, Редитељ: ГОРЧИН СТОЈАНОВИЋ

Да нема онога антологијског што ће се догодити на крају ове премијере, можда не бисте имали прави утисак о представи (наравно: ни о тексту), односно о ономе што се пре тог краја у представи догађа!

 Али, конац дело краси. И заокружује, уобличује читаву племениту и мудрачку идеју ове представе. О томе ће бити речи и на концу овог приказа. Ако волите позориште у коме се јасно, реалистички, непатетично и смирено сучељава са човековом привременошћу, његовим граничним ситуацијама, које су упризорене тако да почнете да их се не плашите, позориште у којем се не смеје одвећ грохотно – погледајте ову представу.


Аутор фотографије: Јаков Симовић

Настави са читањем “КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ – Драгослав Граочанкић – Премијера трагикомедије Велимира – Веље Стојановића НИЈЕ ЧОВЕК КО НЕ УМРЕ на Великој сцени Звездара театра „Данило Бата Стојковић“”

Премијера драме Александра Поповића РАЗВОЈНИ ПУТ БОРЕ ШНАЈДЕРА у Југословенском  драмском позоришту у Београду

 ОБЕЗДУШИВАЊЕ ЗНАЧАЈНЕ КОМЕДИОГРАФСКЕ ТВОРЕВИНЕ

Премијера драме Александра Поповића РАЗВОЈНИ ПУТ БОРЕ ШНАЈДЕРА у Југословенском  драмском позоришту у Београду, на Великој сцени ЉУБА ТАДИЋ, 16.3. 2023. године Редитељ: ЕГОН САВИН

Обично је тачно када писцу који је написао толико драма да им се ни броја не зна, сви признају да му једна од њих улази у ред најбољих.

Реч је о комедији РАЗВОЈНИ ПУТ БОРЕ ШНАЈДЕРА Александра Поповића. Није то класична „обична“ комедија (као што му ни друге то нису) у којој се смејете до миле воље, која вас опусти, удаљи од свакодневља, раздрага – и завара…


Александар Поповић је први у српској комедиографији почео да пише мимосвет комедије, оне сасвим различите од дотадањих. Онеобичио је српску комедију, уградио је у њу нову врсту хумора у којем предњаче опорост, горкост (да се не каже патетично: горчина), комедиографска непоштедност према друштвеним појавама и ликовима. У првом реду, преселио је у своје комедије ону врсту говора која у њима никада раније није обитавала, била је инкопатибилна са свим њиховим уобичајеним принципима, поетиком и менталним устројством.
Настави са читањем “Премијера драме Александра Поповића РАЗВОЈНИ ПУТ БОРЕ ШНАЈДЕРА у Југословенском  драмском позоришту у Београду”

Вилијам Шекспир: МАГБЕТ, драма; премијера у изасценском простору Велике сцене Народног позоришта у Београду – Драгослав Граочанкић

ПРЕПЛАВЉЕНОСТ ГЛУМОМ
Вилијам Шекспир: МАГБЕТ, драма; премијера у изасценском простору
Велике сцене Народног позоришта у Београду, 22. 11. 2022. године
Редитељ: Јагош Марковић
Једна од познатијих и истовремено слабијих Шекспирових драма (кад напишете толико добрих драма, бар једна мора бити слабија од осталих) послужила је Народном позоришту за празнично усцењивање. И како већ празник (Дан Народног позоришта) и избор ансамбла ове премијере заповедају, све снаге Народног позоришта, укључујући оне које не излазе на сцену, дисале су за ову премијеру, доприносиле су јој нештедимице, са жаром који је надилазио многе премијере које је Народно позориште извело поводом свог празника: Дана када је основано/извело прву премијеру у новосаграђеној згради/када је кнез Михаило изговорио историјске речи: ,,Нама треба позориште“…Тешко да је било који редитељ који се на сцени Народног позоришта опробао у МАГБЕТУ имао на располагању све оно што је редитељу синоћњег МАГБЕТА било надохват руке – или пак дозвољено. Иако ће наредни редови бити покушај исказивања уважавања много чега што је редитељ овом МАГБЕТУ подарио, мора се приметити да би се за његов општи сценски ,,убификациони“ концепт могло рећи: наш’о, па заш’о.
Настави са читањем “Вилијам Шекспир: МАГБЕТ, драма; премијера у изасценском простору Велике сцене Народног позоришта у Београду – Драгослав Граочанкић”

ЧУДО У ШАРГАНУ – ДЕЛОВАЊЕ ЧУДА У БОЖЈОЈ БАШТИ – Драгослав Граочанкић

ДЕЛОВАЊЕ ЧУДА У БОЖЈОЈ БАШТИ

Премијера драме Љубомира Симовића ЧУДО У ШАРГАНУ, 02.04.2022. на Великој сцени Југословенског драмског позоришта ЉУБА ТАДИЋ у Београду Редитељ, адаптер, сценограф, бирач музике: Јагош Марковић

Свака од три драме које је написао (ХАСАНАГИНИЦА, ЧУДО У ШАРГАНУ, ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ) понаособ би била довољна да Љубомиру Симовићу обезбеди почасно место међ најбољим српским драматичарима свих времена! Као што би Црњански био међ најбољим српским песницима да је испевао само – СУМАТРУ!

Симовић је такав драгуљ српског драмског стваралаштва – да кад помислите да је ове три драме могао неким чудом да не напише готово претрнете. А цео тај антологијски тролист настао је после опирања Симовића да напише прву од ових култних драма српске књижевности. ХАСАНАГИНИЦУ, коју му је предложио да „драмски обради“ за Народно позориште у Београду некадашњи његов управник, песник Велимир Лукић!

Овом приликом не можете да не помислите на писце (довољно је: српске) који нису написали своја најбоља дела – и питате се има ли чуда да се сазна шта су они и (српска) књижевност тиме изгубили. Извесно је да би бар хипотетички, да је било више среће, та дела обогатила не само српску књижевност,  можда би ова ненаписана дела бацила у засенак и многе објављене српске књижевне врхове?!

Пошто нисмо у 22. него тек у 21. веку (можда ће будућа чуда и ово малочас споменуто моћи да нам открију?!), задовољимо се литерарним чудима до сада написаним: није мало њих која су нас засенила, опоменула, оплеменила и утицала на неисцрпну ризницу чуда поводом којих су и од којих су створена!  „Не мере инсан сва чуда издурати нити појмити да сва њихова множина није за људску мјеру“, па их зато не иштимо превише него настојмо да уз ова постојећа, откривена, буде остварена мисија врхунске, хиперионске драмске књижевности која између осталог опомиње и на нашу појединачну „нафаку и кисмет“.

Настави са читањем “ЧУДО У ШАРГАНУ – ДЕЛОВАЊЕ ЧУДА У БОЖЈОЈ БАШТИ – Драгослав Граочанкић”

САВЕТИ ХАМЛЕТОВОГ УЧИТЕЉА МАЧЕВАЊА – Драгослав Граочанкић

САВЕТИ ХАМЛЕТОВОГ УЧИТЕЉА МАЧЕВАЊА

А онда, корак у страну,
ескапада је услов да преживиш.
Истрај у глисанду,
и док он траје смишљај
где ћеш муњевито
мач зарити.

Тамо камо циљаш
не упућуј мач,
него другде;
изненади и себе сама.

Та борба је још један
живот приде,
важнији од свега прошлог
и будућег.

Одступај кад се твој непријатељ
брани,
и знај да су тада највећи изгледи
да те рани.

Нападај и ти, одступајући,
нека ти узмицање буде варка.
Ако непријатељу мач избијеш из руке,
застани!

Кад насрне на тебе, принца,
не само по рођењу,
него и по мегданисању и части,
не подлежи увређености и јарости.

* * *

Настави са читањем “САВЕТИ ХАМЛЕТОВОГ УЧИТЕЉА МАЧЕВАЊА – Драгослав Граочанкић”

Премијера драме Антона Павловича Чехова УЈКА ВАЊА; Југословенско драмско позориште, Београд, 8. децембар 2018.

(ПОБОЉШАНА ВЕРЗИЈА ТРИМА ВАЖНИМ ИЗМЕЊЕНИМ РЕЧИМА, 14. јануар 2019.)


МОДИФИКОВАНА АКТУЕЛИЗАЦИЈА ДАВНИХ ЛИРСКИХ ДРАМСКИХ ПРИЗОРА – Премијера драме Антона Павловича Чехова УЈКА ВАЊА; Југословенско драмско позориште, Београд, 8. децембар 2018. Режија, адаптација и сценографија: Егон Савин.

Готово екстатички аплауз и друге сличне манифестације упућене овог пута бар једнако, чини се у овом случају, драмском тексту, колико и редитељској инвенцији – показале су да је Чеховљев УЈКА ВАЊА данас надрастао свој досадашњи проверени театарски значај.

Изгледа да је садашњем гледаоцу УЈКА ВАЊА, који већ 120 година опстаје на свим светским позорницама, постао најважнији драмски текст овог великог песника позоришне сцене.

Индикативна су споменута, данас измењена и појачана реаговања „западнобалканског“ гледаоца на ово добро знано дело светског драмског наслеђа. Она представљају не само значајан позоришни чин него и важан културолошки, социолошки, политички, етички и цивилизацијски догађај за овај део света.

Aли, пошто сличне реакције изазивају сва велика извођења ове драме – код ,,незападнобалканских“ гледалаца (дакле, и међу кумовима одреднице ,,западнобалкански“), могло би се рећи да и ти, најважнији делови света, листом данас дубински добрано измењени, показују да су им социјалне, политичке, етичке и емотивне прилике бремените западнобалканским синдромима, такође…

Требало је да прође 120 година да говор о овој драми и реакције на њу почињу да прерастају позоришне конотације, допуњујући их сферама разматрања у које аутор није никада могао ни помислити да ће му драма имати приступа.

И западнобалкански и изванзападнобалкански обесхрабрени, детронизирани, бесперспективни човек и грађанин одједном доживљава ликове и збивања на сцени као властити одраз, наслућује у овој представи могућност и нужност заснивања властите наде и вере у себе и друштво, неопходност успостављања свог дигнитетног личног, породичног и друштвеног статуса. Укључујући и повратак свог етичког језгра: загубљене емпатије – заточене у мрачним друштвеним лавиринтима који је спречавају да и закратко изрони било којим поводом, слабећи човеково самопоштовање и снагу осмишљавања борбе за промене.

Чудесни Чехов, драмски писац са, показује се дугом задршком, иако тмуран, невесео, ломан, одвећ благ и као лиричар, без икаквог наума да мужевно драмски проговори и пресече, са ликовима који се поражени и изопштени вуку по сцени – одједном у данашњем гледаоцу разгорева већ одраније наслућивано опредељење да све може бити другачије, да није све изгубљено, да и у лошим условима ваља функционисати (став Соње), да не само за човека него можда и за човечанство има спаса, а не једино за шуме „које се немилице секу“, што Астров стиже да запази.

Настави са читањем “Премијера драме Антона Павловича Чехова УЈКА ВАЊА; Југословенско драмско позориште, Београд, 8. децембар 2018.”

РИДАЊЕ ПЕСНИКА КОМЕ СЕ ПЕСМА ЗАУСТАВИЛА – Драгослав Граочанкић

 

РИДАЊЕ ПЕСНИКА КОМЕ СЕ ПЕСМА ЗАУСТАВИЛА

Ни макац!
Довде је некако ишло,
сада одједном – тајац.

Лако је кад иде,
кад једну реч
сустиже друга,
кад је од њих
несносна хука,
кад неко други
пише, јавља
води преко сваког јаза
и бука.

Хајд’ сад,
кад је све стало
и онемоћало,
кад нема ниједне птице,
макар једнокриле,
а некмоли виле.

Шта сам и коме
згрешио?!
Увек сам други образ
окретао,
кога све нисам гађао
хлебом!

Настави са читањем “РИДАЊЕ ПЕСНИКА КОМЕ СЕ ПЕСМА ЗАУСТАВИЛА – Драгослав Граочанкић”

ПРСТ – Драгослав Граочанкић

ПРСТ

Млади запат омађијали
тодорци.
Би им узвраћено.
Утече им зла снага у нигдину.
Запат пробуја – и додирну
небо.

Настави са читањем “ПРСТ – Драгослав Граочанкић”

КАЛИГУЛА ИЗВАН ПОЕТИКЕ ДЕСТРУКЦИЈЕ – Драгослав Граочанкић

КАЛИГУЛА ИЗВАН ПОЕТИКЕ ДЕСТРУКЦИЈЕ

Премијера драме Албера Камија КАЛИГУЛА, 5.2.2020; Велика сцена Народног позоришта у Београду. Редитељ: Снежана Тришић
Осећање трагичности човечанства и живота, тоталитаризам апсурда у свим његовим манифестацијама и разорна моћ аутократичности било које идеологије и нивоа са кога делује – били су суђени лични и уметнички пртљаг/вјерују Албера Камија, значајног француског, светског писца и нобеловца.Можда би свако позориште требало увек да има на репертоару комад о неком диктатору?!

Аутократија и диктаторство добрано су завладали и у 21. веку главнином земљине кугле, чак и њеним рубним ареалима. У њима аутократија чак досеже своје врхунце, остварује убитачније деловање, те човек, изложен њеним погубним дејствима, све до мењања његовог генетског кода (!), остаје беспомоћнији него они који су диктатору надохват!

Али, и једни и други, ужаснути, не само владалачком аутократијом која спонтано производи и многе друге своје сулуде деривате, не остављајући ниједно животно поље без својих засада – постају, између осталог, потпуно екскомуницирани као појединци, друштвене класе или нације из било каквих позитивних доприноса себи, својој средини и човечанству.

Једном, кад мине моћ диктатора, напоредо са свеколиком пустоши коју оставља иза себе, на сцену ступа отворени и најчешће опростиво закаснели говор о диктатору, који постаје објекат и профаног и уметнички профилисаног подсмеха, сатире и безбројних других пост фестум отпора и анализа.

Настави са читањем “КАЛИГУЛА ИЗВАН ПОЕТИКЕ ДЕСТРУКЦИЈЕ – Драгослав Граочанкић”