ТЕТ А ТЕТ
Старији човек говорио је монолог непознатом, док су чекали воз који их је требао негде одвести. Нико их није слушао, били су издвојени у дубини перона. Причао је старац о злу као феномену, говор је започо изненадно , како злих у сваком времену има. Нечистих савести спречавају смисао, нудећи бесмисао, такви постоје да увреде живот, будни мржњом покрећу унутрашње зло. Срећни када унесреће, догоде се у животима нашим, или су циљано доведени да постану истовремени тужиоци и судије. Не треба им поклањати пажњу ,опасно је с њима и о њима. Ко им се иоле супротстави, наћи ће се у смртној опасност, то су људи спремни на све осим да буду добронамерни. Шта је онда решење упита збуњено слушалац, чинило се тек да има некаквог удела у догађају? Треба се окренути себи рече чичица и изгуби се нагло у гужви перона у који је улазио воз препун људи различитих заблуда, сумњи и уверења. Можда је најбоље не родити се рече за себе младић и пође у сусрет догађајима и људима?
ZENIČKA PRIČA
Zumba je nadimak veselog dječaka klikerašа iz prosto dva razloga. Prvi Bog mu je dao moćan intelekt, nagradu da ga svi slijede, а kada Bog poklanja, to je onda potpuna ljepota, drugi neobičniji, mogao je klikerom s visine pogoditi staklenac na zemlji snažno da bi se ovaj kao od šale razbio na polovine, pri tom bi veselo uzviknuo zumba. Tako je dobio nadimak koji će nositi njega kroz lelujavi život. Tamnog tena i guste crne kose, bistar i živahan dječak će kad se zamomči postati vlasnik crnog poršea. U svetu kriminala bio je poznat, duhovito rečeno priznat. Policiji je zadavao nerešive probleme, ipak kod ovih hladno smirenih ljudi videlo se jasno bio je posebno prisutan i to se nije moglo sakriti. Zumba je imao renome. Na jednom od svojih putovanja avionom iznad Atlantika, neutralisao je otmičare. Aviokompanija kao vlasnik nagradila je Zumbu milionskom novčanom sumom. Sav novac poklonio je društvu slabovidih. Otac mu je kao mlad prusuo sebi nesmotreno sumpornu kiselinu po očima. Gest poklon je bio dokaz altruizma velikog čovijeka. Život nas iznenadi, uvjeri da nema striktnih pravila, postoje oni koji u nepredvidivim situacijama znaju da zadive. Nažalost Zumba je poginuo u jedinoj saobraćajnoj nsreći koju je sam izazvao, izgubio je u prebrzoj vožnji kontrolu nad volanom, tako je sebe poklonio večnosti. Sa njim u plavom poršeu bila je brineta koju je voleo iz radoznalosti. Zumba je bio stvatna dečja ličnost, mislim da se zvao Edin, nadimak mu je takođe stvaran, sve ostalo je plod autorove imaginacije.
© Андреја Ђ. Врањеш
