УРНЕБЕСНО ПОЗОРИШТЕ – Драгослав Граочанкић

УРНЕБЕСНО ПОЗОРИШТЕ

Премијера комедије (?!) Душана Ковачевића УРНЕБЕСНА ТРАГЕДИЈА Народног позоришта у Београду и Народног позоришта Републике Српске на Великој сцени Народног позоришта у Београду 15. маја 2023. године
Режија и адаптација: Јагош Марковић

Све је било као на праизведби, упркос досадашњим бројним виђењима ове комедије Душана Ковачевића на сценама читавог српског језичког простора, а и изван њега! Али, оваквог виђења каквом смо синоћ присуствовали – тешко да је било. Можда би то рекли и они који су присуствовали бар већини досадашњих инсценација овог антологијског комада. Била је то урнебесна изведба која је увећала моћ и славу позоришне уметности. Инсценације које то постигну су ретке, без њих позоришту нема живота, бар не оног који му је изборио звездано место међу свукупним људским делатностима и вештинама. Јагош Марковић је (по ко зна који пут) разиграо и нашао себе, своју уметничку душу и човека који се у њој игра, уживајући до граница које само ретки ствараоци досегну.

Остварио је призоре који би надишли и узбуркали емоције и критерије хладног, мргодног, рационалног, можда највећег теоретичара књижевности, језика и позоришта 20. века – Михаила Михаиловича Бахтина! Са позорнице је узбудљиво, непрестано вејао и запљускивао живот у својим најпрофанијим, најбизарнијим, најаберативнијим и најграничнијим манифестацијама, које су сведочиле и подсећале на његову тешку, али истовремено лаку одгонетљивост, независно од тога да ли је реч о његовим комичким или трагичким обличјима.

Присуствовали смо комаду који уноси пометњу у теоријске класификације сценских жанрова. Иако су драмска дела са комедијским и трагичким елементима добро позната, Ковачевићева УРНЕБЕСНА ТРАГЕДИЈА већ своји луцидним и контрадикторним насловом исписује програмски концепт једног осебујног, иновативног, уникатног – помереног жанра позоришне игре. Ковачевићев комад мами на карневалистичко обликовање – што Јагошу Марковићу није требало двапут рећи: искористио је ту прилику као расни карневалиста, што се могло очекивати ако је на уму био његов досадашњи редитељски опус.

КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ – Драгослав Граочанкић – Премијера трагикомедије Велимира – Веље Стојановића НИЈЕ ЧОВЕК КО НЕ УМРЕ на Великој сцени Звездара театра „Данило Бата Стојковић“

Премијера трагикомедије Велимира – Веље Стојановића НИЈЕ ЧОВЕК КО НЕ УМРЕ на Великој сцени Звездара театра „Данило Бата Стојковић“, 8. марта 2023. године, Редитељ: ГОРЧИН СТОЈАНОВИЋ

Да нема онога антологијског што ће се догодити на крају ове премијере, можда не бисте имали прави утисак о представи (наравно: ни о тексту), односно о ономе што се пре тог краја у представи догађа!

 Али, конац дело краси. И заокружује, уобличује читаву племениту и мудрачку идеју ове представе. О томе ће бити речи и на концу овог приказа. Ако волите позориште у коме се јасно, реалистички, непатетично и смирено сучељава са човековом привременошћу, његовим граничним ситуацијама, које су упризорене тако да почнете да их се не плашите, позориште у којем се не смеје одвећ грохотно – погледајте ову представу.


Аутор фотографије: Јаков Симовић

Настави са читањем “КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ – Драгослав Граочанкић – Премијера трагикомедије Велимира – Веље Стојановића НИЈЕ ЧОВЕК КО НЕ УМРЕ на Великој сцени Звездара театра „Данило Бата Стојковић“”

Премијера драме Александра Поповића РАЗВОЈНИ ПУТ БОРЕ ШНАЈДЕРА у Југословенском  драмском позоришту у Београду

 ОБЕЗДУШИВАЊЕ ЗНАЧАЈНЕ КОМЕДИОГРАФСКЕ ТВОРЕВИНЕ

Премијера драме Александра Поповића РАЗВОЈНИ ПУТ БОРЕ ШНАЈДЕРА у Југословенском  драмском позоришту у Београду, на Великој сцени ЉУБА ТАДИЋ, 16.3. 2023. године Редитељ: ЕГОН САВИН

Обично је тачно када писцу који је написао толико драма да им се ни броја не зна, сви признају да му једна од њих улази у ред најбољих.

Реч је о комедији РАЗВОЈНИ ПУТ БОРЕ ШНАЈДЕРА Александра Поповића. Није то класична „обична“ комедија (као што му ни друге то нису) у којој се смејете до миле воље, која вас опусти, удаљи од свакодневља, раздрага – и завара…


Александар Поповић је први у српској комедиографији почео да пише мимосвет комедије, оне сасвим различите од дотадањих. Онеобичио је српску комедију, уградио је у њу нову врсту хумора у којем предњаче опорост, горкост (да се не каже патетично: горчина), комедиографска непоштедност према друштвеним појавама и ликовима. У првом реду, преселио је у своје комедије ону врсту говора која у њима никада раније није обитавала, била је инкопатибилна са свим њиховим уобичајеним принципима, поетиком и менталним устројством.
Настави са читањем “Премијера драме Александра Поповића РАЗВОЈНИ ПУТ БОРЕ ШНАЈДЕРА у Југословенском  драмском позоришту у Београду”

Вилијам Шекспир: МАГБЕТ, драма; премијера у изасценском простору Велике сцене Народног позоришта у Београду – Драгослав Граочанкић

ПРЕПЛАВЉЕНОСТ ГЛУМОМ
Вилијам Шекспир: МАГБЕТ, драма; премијера у изасценском простору
Велике сцене Народног позоришта у Београду, 22. 11. 2022. године
Редитељ: Јагош Марковић
Једна од познатијих и истовремено слабијих Шекспирових драма (кад напишете толико добрих драма, бар једна мора бити слабија од осталих) послужила је Народном позоришту за празнично усцењивање. И како већ празник (Дан Народног позоришта) и избор ансамбла ове премијере заповедају, све снаге Народног позоришта, укључујући оне које не излазе на сцену, дисале су за ову премијеру, доприносиле су јој нештедимице, са жаром који је надилазио многе премијере које је Народно позориште извело поводом свог празника: Дана када је основано/извело прву премијеру у новосаграђеној згради/када је кнез Михаило изговорио историјске речи: ,,Нама треба позориште“…Тешко да је било који редитељ који се на сцени Народног позоришта опробао у МАГБЕТУ имао на располагању све оно што је редитељу синоћњег МАГБЕТА било надохват руке – или пак дозвољено. Иако ће наредни редови бити покушај исказивања уважавања много чега што је редитељ овом МАГБЕТУ подарио, мора се приметити да би се за његов општи сценски ,,убификациони“ концепт могло рећи: наш’о, па заш’о.
Настави са читањем “Вилијам Шекспир: МАГБЕТ, драма; премијера у изасценском простору Велике сцене Народног позоришта у Београду – Драгослав Граочанкић”

ЧУДО У ШАРГАНУ – ДЕЛОВАЊЕ ЧУДА У БОЖЈОЈ БАШТИ – Драгослав Граочанкић

ДЕЛОВАЊЕ ЧУДА У БОЖЈОЈ БАШТИ

Премијера драме Љубомира Симовића ЧУДО У ШАРГАНУ, 02.04.2022. на Великој сцени Југословенског драмског позоришта ЉУБА ТАДИЋ у Београду Редитељ, адаптер, сценограф, бирач музике: Јагош Марковић

Свака од три драме које је написао (ХАСАНАГИНИЦА, ЧУДО У ШАРГАНУ, ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ) понаособ би била довољна да Љубомиру Симовићу обезбеди почасно место међ најбољим српским драматичарима свих времена! Као што би Црњански био међ најбољим српским песницима да је испевао само – СУМАТРУ!

Симовић је такав драгуљ српског драмског стваралаштва – да кад помислите да је ове три драме могао неким чудом да не напише готово претрнете. А цео тај антологијски тролист настао је после опирања Симовића да напише прву од ових култних драма српске књижевности. ХАСАНАГИНИЦУ, коју му је предложио да „драмски обради“ за Народно позориште у Београду некадашњи његов управник, песник Велимир Лукић!

Овом приликом не можете да не помислите на писце (довољно је: српске) који нису написали своја најбоља дела – и питате се има ли чуда да се сазна шта су они и (српска) књижевност тиме изгубили. Извесно је да би бар хипотетички, да је било више среће, та дела обогатила не само српску књижевност,  можда би ова ненаписана дела бацила у засенак и многе објављене српске књижевне врхове?!

Пошто нисмо у 22. него тек у 21. веку (можда ће будућа чуда и ово малочас споменуто моћи да нам открију?!), задовољимо се литерарним чудима до сада написаним: није мало њих која су нас засенила, опоменула, оплеменила и утицала на неисцрпну ризницу чуда поводом којих су и од којих су створена!  „Не мере инсан сва чуда издурати нити појмити да сва њихова множина није за људску мјеру“, па их зато не иштимо превише него настојмо да уз ова постојећа, откривена, буде остварена мисија врхунске, хиперионске драмске књижевности која између осталог опомиње и на нашу појединачну „нафаку и кисмет“.

Настави са читањем “ЧУДО У ШАРГАНУ – ДЕЛОВАЊЕ ЧУДА У БОЖЈОЈ БАШТИ – Драгослав Граочанкић”

SUDAR SVETOVA – Nenad Živković SkySeeker


SUDAR SVETOVA
– Nenad Živković
SkySeeker

Lica:
ON: Jedan od ko zna koliko junaka
ONA: Psiholog. U pokušaju da bezličju dâ oblik.
SLUŽBENIK: Poneki. Nebitan za priču.
SEKRETARICA: Jedini svedok. Nebitan na sudu časti.

SCENA PRVA
(U kancelariji)
ONA: Pazi, mladiću! Reći ću ti reč, a ti mi reci prvo što ti padne na pamet. Važi?
ON: Počnite… Pa, kako bude.
ONA: Dobro, idemo. Kuća.
ON: Raketa.
ONA: Raketa?!
ON: Gde su kuće tu su i rakete. Kuće se prave da bi rakete imale šta da rade.
ONA: Hmmm… dobro. Vernost.
ON: Pas.
ONA: Glava.
ON: Dupe.
ONA: Kako… Dupe!?
ON: Gde je glava tu je i dupe. Sem ako neko nema dve glave.
ONA: Mogao si da kažeš pismo. To je suprotno od glave.
ON: Pismo nije suprotno od glave.
ONA: Kako to? Novčić ima glavu i pismo?
ON: Novčić ima revers i avers. Pismo i glava su metafore.
ONA: Dobro, imaš pravo. Idemo dalje. Život.
ON: Zajebancija.
ONA: Zajebancija!?
ON: Da. Stvar koja nema nikakvu upotrebnu vrednost.
ONA: Ne bih baš rekla da je tako.
ON: Da život iole vredi smrt ne bi postojala. Blago onima kojih sada
nema, mene nema više nego njih.
ONA: Pišeš poeziju?
ON: Bilo je i toga nekad. Kome je danas do poezije.
ONA: Da, da, jasno mi je. Nastavimo. Bolest.
ON: Još veća zajebancija.
ONA: Samo jedna reč, molim te. Rekli smo, prvo što ti padne na pamet.
Patka.
ON: Riba.
ONA: Metafora ili prostakluk?
ON: Ni jedno ni drugo. Patka pliva na vodi, riba živi u vodi. Šta je tu
prostakluk? Rekli ste, suprotnost…
ONA: Dobro, dobro! Kaži mi reč koja nema suprotnost.
ON: Rat.
ONA: Kako “rat”? Zar nije suprotno od rata – mir?
ON: Nije. Svaki mir, u istoriji čovečanstva, bio je samo priprema za rat. Hladni mir, privremeni mir, trenutni mir, nametnuti mir… nema mira, samo rat, priprema za rat, rat, rat…!

Настави са читањем “SUDAR SVETOVA – Nenad Živković SkySeeker”

ФЕДРАРО, Жорж Фејдо – ИДЕМ У ЛОВ – режија Спасоје Ж. Миловановић

У сусрет “ФЕДРАРУ 2021.” подсетићемо Вас на неке драмске представе КУД-а “Вук Караџић” из Треботина, Жабара и Мале Врбнице изведене на предходним манифестацијама. За почетак приказујемо Вам представу “ИДЕМ У ЛОВ” Жоржа Фејдоа у режији Спасоја Ж. Миловановића… На неким извођењима представе, као глумац у резерви наступао сам и ја. Погледајте представу, фотографије и уживајте!


Љубодраг Обрадовић – као инспектор у представи

Настави са читањем “ФЕДРАРО, Жорж Фејдо – ИДЕМ У ЛОВ – режија Спасоје Ж. Миловановић”