VRHUŠKE – Vesna Stojković

Vrhuške
Zavladala neka tmina, senke mi nad glavom lete.
Ispred mene baruština, a ja plačem kao dete.
Puste staze i bogaze, preskačem u niskom startu.
Čizmama od sedam milja, koračam po mračnom kvartu.
Da pronađem izlaz neki, pokušavam al’ ne ide…
Preda mnom je put daleki, oči ništa sad ne vide.
Kišni oblak prosuo je, preko mene galon kiše.
Da li plačem, il’ smejem se, ne znadem ni sama više?!?
Lavež pasa sad se čuje, da l’ zavija il’ urliče?
Vetar nosi suvo lišće, dok sa brda pudar viče.
Demonske me sile gone, misli moje opsedaju.
Hoće ponos da mi slome. Neka ne pokušavaju!
U grudima srce moje glasom jasnim progovara.
Pokušavam da razlučim, je l’ istina  il’ prevara?
Kao jagnjad što pred klanje, ne mari za ništa više.
Sve je isto, više – manje. Crno nam se svima piše.
Besmislene, prazne reči u vazduhu odzvanjaju.
Ko će bol taj da izleči, što nam stalno darivaju.
Sve vrhuške, gnjile kruške, kad sa grane jednom padnu,
ima narod da ozdravi, pobediće bolest gadnu.
Vesna Stojković

Песма месеца: март 2023.

Андреја Ђ. Врањеш

КАД ПРСТ НЕ ВИДЕ ОЧИ

Живот отврднуо нељудским,
свјетлости нигдје, да обасја путе,
и звук боли, вријеђа,
године тешке, туге погнуте.

Бјеле ноћи, стигли снови врани,
од дугачког дуже направише,
уско, гнусно, привукло се крадом,
тихо питам да не могу тише.

Без неба птице да ли лете,
људи лају, времена су псећа,
гдје сте вјетри и  олује силне,
однесите зиме, нек трају прољећа.

У себе се јадац затворио,
испред носа, прст не виде очи,
немогуће, постаде могуће,
ријека тужна у поток сад скочи.

Да се може у осмјех бих стао,
онај исти што сам дјечак снио,
у њему бих отварао очи,
планету бих  ову оставио.

Настави са читањем “Песма месеца: март 2023.”

TRENUTAK-Zdravka Pap

Trenutak zore
i trenutak sunca
ne bi dala,
bez njih bi
umrle ptice,
i cveće prestalo
da cveta,
ljubav bi čekala
u mraku,
sunce da obasja
ruke da se spoje.

Tražila bih dugu
da ispuni želje
na ringišpilu
da se vrtim,
i pokupila bih
sve trenutke sreće
i ugradila u sebe.

Slavuj bi pevao
i čekao da sve
trenutke sreće
pokupim u vreću
i ponesem na put,
bez povratka i kraja,
tamo gde cveta cveće
i lepotom diše
i svaki lep trenutak
na čelu ti piše.