KOLO SREĆE – Vesna Stojković

Kolo sreće

Kažu ljudi sve će proći, posle kiše sunce grane.
Sreća mora jednom doći, vedar dan će da osvane.
Strpljenje nam treba samo.Proći će i ove muke.
Sunce ima moć nad tamom.Ugušiće bol, jauke.
Ljudi svi su uštumeli, nit’ daleko, niti blizu…
Postali su kao zveri, jedni druge samo grizu.
Narod ćuti, stisne zube, navik’o je, mora tako,
Dok, na vlasti sve,, dangube”, zarađuju novac lako.
Sad nam,, oni “, dragi Bože, gule kožu sa grbine.
Jer tako se njima može… A narod će da pomine.
Na leđa nam stave breme, k’o magarcu  teški samar.
Došlo neko ,, gadno” vreme, lupaju nam stalno šamar.
Poltroni i ulizice… K’o burgija vrti para.
Dobijaju propusnice. Novac vrata im otvara.
Ljudi dobri i pošteni…Kroz prozor im ulazi glad.
Sami sebi prepušteni. Zavladala beda i jad!
Hej čoveče, probudi se…Pokreni se i digni glas.
Ne moraš da trpiš više, kucnuo je zadnji čas!
Uzmi stvar u svoje ruke,budi kovač svoje sreće.
Zar ti nije dosta muke? Kolo sreće nek’ s’ okreće!
Vesna Stojković

MACA

Zašto je ova maca posebna?
Ima rep kao i svaka druga
četri noge sa belim noktima
šarenu dlaku mekšu od pamuka.
njuščicu nežnu baki za poljubac.
Ne šeta više s ponosnim ušima.
Ne liže stomak sa mačićima
Ona je zasvagda ovekovečena
Sve je postalo sasvim drugačije
leži kraj jele i gleda u nebo
dok juče oblak virio kroz prozor
pre no što je – ima li te Bože?!
sa vrha zgrade bačena na pločnik
Eno krvi, vidiš li je bako?
Tvoje crne i
Plave macine
May be an image of 9 people, people standing and outdoors

СЛАВУЈИ – Љубодраг Обрадовић


СЛАВУЈИ

Око мене певају славуји,
ту до мене глог цвета.
Свуд око мене пролеће струји,
а у души ромиња  сета.

Корачам споро,
а сунце ми прича
да од скоро,
новог имаш младића.

Застанем, погледам небо
и све ми се чини
да ти је са њим лепо,
ноћу, на месечини.

Погледам траву,
ветар осетим.
Богме, изгубићу главу,
или ћу да се осветим.

Планове грозне почнем да кујем,
у заносе чудне да падам.
А пролеће ме оплакује,
“та чему ти можеш да се надаш”?

Окренем се, бежим,
а славуј  ме песмом прати.
Она сад са другим лежи,
а ти ту патиш!

Она сад другом тепа
и нуди своје чари.
Она није више твоја степа,
њом сада други крстари.
Настави са читањем “СЛАВУЈИ – Љубодраг Обрадовић”

ПЕСМА 2022. ГОДИНЕ

Бранко Мијатовић

У КАМЕН МИ МИСО УКЛЕСАНА

Самотног ме расанила мис`о,
у сред тмуше кад ушара лови;
стотине сам сличних већ запис`о,
али ова за најбољу слови.

Шта је човек и зашто се рађа,
смрт  на њега пре рођења чека;
вазда мука к`о да се порађа,
од живота човек нема лека.

За пар труни радости се живи,
горе – дoлe живот нас окреће;
шта згрешисмо и зашта смо криви,
да свенемо к`о ливадско цвеће.

Што сам рођен да к`о песник трајем,
да к`о клошар гробног места немам;
на стратишту засијаће сјајем,
костур што га ја за вечност спремам.

Засијаће целом српском роду,
и свим иним часним народима;
што се борих њима за слободу,
кад се згоди зло међ` нељудима.

На мом гробу неће бити цвећа,
јер знамен се мени неће знати;
нико мени неће палит свећа,
иак` моме роду све ћу дати.

У камен ми мис`о уклесана,
мис`о моја моћнија од мене;
не мож`с учит, већ је богодана,
осим ње ће све живо да свене.

Тело моје црницом кад скрију,
немој за мном, немој сузе лити;
па кад вином боема прелију,
мисо моја за навек ћеш бити.

Оставићу песме небројене,
у књигама и у рукопису;
мисли моје ничим обојене,
никад никог повредиле нису.

Читај песме што писах их теби,
како голуб голубици слеће;
да не вoлeх ни писао не би,
а ти моје самртно прoлeће.

© Бранко Мијатовић 2020. године.
Из необјављених рукописа.

По мишљењу жирија са нашег сајта ПЕСМА 2022. ГОДИНЕ је песма:

  • У КАМЕН МИ МИСО УЛЕСАНАБранко Мијатовић.

Затим следе:
2. место: -БАЛАДА О РАТНИКУ – Јовица Ђорђевић;
3. место деле: – БРОД ЖИВОТА – Мирко Стојадиновић и – ЕХ КАД БИХ ОПЕТ ЗАПЛАКАТИ МОГО – Драгојло Јовић .
Настави са читањем “ПЕСМА 2022. ГОДИНЕ”