Photographer: Tarlan Bayramov
Saša Milivojev in Dubai Marina, United Arab Emirates, 2021
Photographer: Tarlan Bayramov
Категорија: A – BIOGRAFIJE PISACA
Photographer: Tarlan Bayramov
Алекса Ђукановић – Биографија
Алекса Ђукановић (4. 1. 1998. Београд), прозаиста је, песник, есејиста и критичар. Дипломирао је на Академији пословних струковних студија у Београду 2019. године, а специјалистике студије завршио je 2022, на Београдској академији пословних и уметничких струковних студија. До сада је објавио је шест књига прозе, поезије и есејистике: Јеретичке песме (поезија), Пали инквизитор (новела), Троноги хохштаплер (кратак роман), Књига есеја (есеји), Europa in extremis (поезија, есеји и полемике) и Дневник 2017-2020 (дневничко-мемоарска проза). Објавио је такође и стотинак кратких прича, новела, песама, кратких драмских комада, дневничких фрагмената, позоришних, филмских и књижевних критика, приказа, у тридесетак дневних листова, књижевних часописа и веб портала за уметност и културу у земљи и у иностранству (Политика, Данас, Књижевне новине, Савременик, Домети, Срп, Багдала, Исток, Сизиф, КУЛТ, Траг, Екерман, Златна греда, Поента, Афирматор, Прозаонлајн, Либартес, Енхедуана, Звездани колодвор, Наш траг, Ламед, Књижевни часопис booke.hr, и у другима). Песме, приче, критика и есеји заступљени су му у више антологија и зборника савремене прозе и поезије (Студентске приче 2020. – ИП Службени гласник; Најкраће приче 2019 – ИК Алма; Док је речи и писци су живи/Добро чуване српске тајне, Велики српски деветнаести век – Порталибрис 2020. и 2021.; Шумадијске метафоре 2020, и у другима). Био је главни уредник Часописа за књижевност и културу
Сизиф. Писао је позоришну критику за Књижевне новине. Сарадник је „Културног додатка“ Политике. Лауреат је више књижевних награда и признања за прозу, есејистику и поезију, међу осталима и: Књижевне награде СПКД „Просвјете“ Звонимир Шубић за 2021. годину, јубиларне Награде Књижевног Часописа Сизиф 2021. године поводом 30. броја и седме годишњице оснивања часописа, такође један је од добитника литерарне Награде Порталибриса (три пута је награђиван за приповедну прозу на књижевним конкурсима Порталибриса 2020. и 2021; награђене приче: Смрт Вука С. Караџића, Петроградски дани Ђорђа Карађорђевића, 2020, и Вожд 2021. године), добитник је и Награде похвале Задужбине Доситеј Обрадовић 2021. године за есеј Петер Хандке – универзални дијагностичар савременог доба, а са причом (Не)пажња године 2020. био је финалиста књижевног конкурса Службеног гласника за најкраћу причу. Добитник је и других признања. Живи у Београду. Члан је СКОР-а и Удружења песника Сребије – ПоезијаСРБ.Интересантни линкови:
https://afirmator.org/aleksa-djukanovic-pesme/,
Настави са читањем “Алекса Ђукановић – Биографија”
Сизиф. Писао је позоришну критику за Књижевне новине. Сарадник је „Културног додатка“ Политике. Лауреат је више књижевних награда и признања за прозу, есејистику и поезију, међу осталима и: Књижевне награде СПКД „Просвјете“ Звонимир Шубић за 2021. годину, јубиларне Награде Књижевног Часописа Сизиф 2021. године поводом 30. броја и седме годишњице оснивања часописа, такође један је од добитника литерарне Награде Порталибриса (три пута је награђиван за приповедну прозу на књижевним конкурсима Порталибриса 2020. и 2021; награђене приче: Смрт Вука С. Караџића, Петроградски дани Ђорђа Карађорђевића, 2020, и Вожд 2021. године), добитник је и Награде похвале Задужбине Доситеј Обрадовић 2021. године за есеј Петер Хандке – универзални дијагностичар савременог доба, а са причом (Не)пажња године 2020. био је финалиста књижевног конкурса Службеног гласника за најкраћу причу. Добитник је и других признања. Живи у Београду. Члан је СКОР-а и Удружења песника Сребије – ПоезијаСРБ.Интересантни линкови:
https://afirmator.org/aleksa-djukanovic-pesme/,
Настави са читањем “Алекса Ђукановић – Биографија”
KNJIGA ŽIVOTA – Darko Rašeta
Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB se može pohvaliti da je izdavač “KNIGE ŽIVOTA” – Darka Rašete. Kao prikaz knjige prenosimo Vam 2 priče iz knjige, recenziju i biografiju autora. Uživajte u sadržaju!
DELFINI
Volim delfine. Mislim da ne postoji čovek kome ove životinje nisu simpatične. Nijedna životinja nije spremna da pomogne čoveku toliko požrtvovano kao delfin. Ono što je čovek na kopnu, to je delfin u vodi – stvorenje koje poseduje empatiju.
Delfin je jedno od retkih stvorenja koje poseduje samosvest, što mnoge fotografije sa ljudima (svesno poziranje) i naučna istraživanja dokazuju.
Uvek izgleda vedro, crte lica su mu takve da i sa zatvorenim ustima izgleda kao da se uvek osmehuje; vrlo vesela, energična životinja koja pomaže svima u nevolji, čak i kitovima, koji su daleko veći od njega.
Osim toga, istraživanja pokazuju da zvuk koji proizvode delfini deluje umirujuće na nervni sistem čoveka, pa se ove životinje sve više koriste u lečenju raznih oboljenja kod ljudi, uključujući i autizam.
Postoji dobrota u moru koja se zove delfin; dobrota koja može učiniti da se postidimo sebe; dobrota koja nas mnogo čemu može naučiti.
Biografija
Miloš Ristić rođen je 24.4.1984. godine u Kruševcu, gde završava gimnaziju i osnovnu školu. Kraćе vrеmе provеo na studijama prava u Nišu, odnosno klasičnih nauka u Bеogradu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Nišu, na grupi za Srpsku književnost i jezik.
Prvu knjigu pesama LJUŠTURE JAVNOSTI objavio je oktobra 2012. godine u Kruševcu, u izdanju Kulturnog centra Kruševac, zatim narеdnе naslovе u 2013. godini u izdanju izdavačkog društva ,,Presing” iz Mladenovca: knjigе poеzijе DIJAGNOZA, JEDANAEST RAZLOGA ZAŠTO VOLIM KIŠU i TAZBINA, knjigu književnih ogleda TASIĆEVO KNJIŽEVNO DELO, i knjigu misli/promišljanja MISLIM DAKLE NOSIM BRADU. Peta knjiga poezije, RASPADNIK, izlazi mu oktobra 2014. godine, takođe u Mladenovcu. Pored knjige književnih ogleda o stvaralaštvu leskovačkog i borskog pisca Dragog Tasića, objavio i knjigu iz oblasti nauke o književnosti OTVORENO O KNJIŽEVNOSTI u izdanju izdavačke kuće ,,Qwerty” iz Bora, marta 2015. godine. Istog meseca u Beogradu mu izlaze NAJKRAĆE PESME, u izdanju KORNET-a.
Priredio knjigu poezije ŽIVOT NA BALKANU (2013) sa četrdesetak manjе afirmisanih pesnika iz Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore u izdanju Dhira Verlag iz Švajcarske i časopisa Diogen Pro Kultura iz Sarajeva. Urеđujе i vodi rеgionalni književni konkurs KONKURSNO čijе jе prvo od za sada tri izdanja bilo 2012. godinе. Objavljivao je pesme, eseje, aforizme i kratke priče u štampanim i elektronskim časopisima Avlija (Rožaje), Tok (Prokuplje), Avangrad (Sombor), MaxMinus (Sarajevo), Književne Vertikale (Beograd), PoezijaSRB (Kruševac), Librarion (Novi Sad), Helly Cherry, Afirmator, Konkursi regiona, Prozaonline, Libartes, E-novine, Žikišon…
Ima nеkoliko knjižеvnih priznanja ali su mu stariji pisci sugеrisali da to nе spominjе:
III mеsto za poеziju – Prokupljе (2007) K.O.P./ TOK
I mеsto za poеziju – Obrеnovac (2012) ŠTA HOĆEŠ
Najizazovniji aforizmi – Mrkonjić Grad (2012) Artistic Souls Club
I mеsto za kratku priču – Novi Sad (2013) Scеna Svih Krеativnih
I mеsto za poеziju – Novi Sad (2014) S.S.K.
Najintimnija ljubavna pjesma – (2015) Mrkonjić Grad A.S.C.
III mesto za poeziju – Beograd (2015) Književna omladina Srbije
III nagrada za aforizme – (2015) Novi Sad 9. Festival humora ,,M. I. Minimaks”
Živi, piše i ne radi u Kruševcu.
SAŠA MILIVOJEV – BIOGRAFIJA 2022
EKSKLUZIVNO – BIOGRAFIJA SRPSKOG PESNIKA KOJU SU UPRAVNICI VIKIPEDIJE BESTIDNO OBRISALI I ZABRANILI NA SVIM JEZICIMA.
Saša Milivojev je srpski pisac, pesnik i novinar kolumnista
Rođen je i odrastao u Zrenjaninu, gde je završio muzičku gimnaziju. Posle završene muzičke škole upisao je Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu gde je trenutno apsolvent na odseku za proučavanje srpske književnosti i jezika.
Autor je dve zbirke pesama: Tajna iza uzdaha (Narodna knjiga, Beograd, 2006) i Kad svitac odleti (na srpskom, engleskom i arapskom jeziku: eng. When the Firefly is Gone, arap. عندما تحلق اليراعة, Filip Višnjić, Beograd, 2010), jedan od autora u zbirkama poezije Udruženja pesnika Srbije: Prvi put – Poezija SCG (Kulturno-prosvetna zajednica, Kruševac, 2008), Ljubavni recePat – Poezija SCG (Kulturno-prosvetna zajednica, Kruševac, 2010), i autor je romana Dečak iz Žute kuće. Uvršten je u tri pesničke antologije: Panonski galeb XIX, Rudnička vrela XIX, Garavi sokak XIX. Njegovi stihovi objavljeni su i u knjzi „Zaveštanja 2012“ koje je izdalo Udruženje srpskih pisaca Švajcarske.
Od 2008. godine kao kolumnista piše za Politiku u rubrici Pogledi, kao i za TV Reviju iste kuće. Od 2009. piše kolumne za Pravdu, gde se bavi analitičko-sintetičkim proučavanjem bliske i aktuelne istorije Srba. Godine 2009. tekstovi su mu štampani u tiražu od oko tri miliona primeraka u različitim dnevnim novinama, publikacijama…
Beogradskoj publici je dva puta predstavio svoja pesnička ostvarenja, u Etnografskom muzeju, u saradnji sa istaknutim umetnicima kao što su: Isidora Bjelica, Ivana Žigon, Jelena Žigon, Daliborka Stojšić, Eva Ras, Danijel Pavlović, Žiža Stojanović, Zlata Numanagić, Branka Veselinović… Njegovu poeziju govorile su i čuvene glumice Svetlana Bojković, Ružica Sokić, Danica Aćimac, Snežana Savić, Suzana Mančić i drugi. Olja Ivanjicki i reditelji Zdravko Šotra i Marko Novaković svojom saradnjom takođe su podržali mladog autora. O njegovoj poeziji javno je govorila i novinarka i književnica Rada Saratlić na samom početku njegove karijere, kada ga je podržao i teatrolog i književni kritičar Jovan Ćirilov. Novinarka Olga Stojanović napisala je recenziju za njegov roman Dečak iz Žute kuće i objavila u Književnim novinama Udruženja književnika Srbije.
Prve primerke pesničke zbirke Kad svitac odleti na srpskom, engleskom i arapskom poklonio je Vladeti Jerotiću, beogradskom muftiji Muhamedu Jusufspahiću, i Aleksandru Vučiću. Kao pesnik i novinar viđen je u diplomatskim krugovima, na prijemima u ambasadama u Beogradu.
Prve primerke šokantnog romana Dečak iz Žute kuće autor Saša Milivojev poklonio je 2012. srpskim političarima: premijeru i ministru policije Ivici Dačiću; predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću; takođe Nenadu Čanku, Milanki Karić, Oliveru Duliću… Primerke su dobili i ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin, Jelena Guskova, prof. dr Rade Božović i prof. dr Nebojša Pajkić. Legendarni general-pukovnik Jugoslovenske narodne armije Stevan Mirković sreo se sa mladim autorom na Kalemegdanu povodom primopredaje romana. Primerak je poklonio i sudiji belgijskog javnog tužilaštva i drugima…
Iako je štampan samo u 200 primeraka, i to o trošku autora, studenta književnosti, roman Dečak iz Žute kuće bio je globalna vest 2012. godine, šokirao je čitaoce i diplomatske krugove širom sveta. Intervju koji je Saša Milivojev dao za Glas Rusije objavili su mediji na engleskom, portugalskom, španskom, arapskom, nemačkom, poljskom, ruskom, francuskom, srpskom, italijanskom i albanskom jeziku, u brazilskim vestima, u Somaliji, na naslovnoj strani Novina Toronto, zatim u uglednim medijima kao što su: The Oslo Times; ukrajinski Telegraf; Armenia Today; Ruskije Novosti; Radio Televizija Republike Srpske; Gazeta Shqiptare, Barometar (Kirgistan); Bota Sot (Albanija), Glas Srpske[25]; Rajoni Press (Albanska informativna agencija); ukrajinska Fraza; Pravda i Blic (Srbija); Srna (Informativna agencija Republike Srpske); Lajme Shqip (Albanija); Lepota i Zdravlje (Srbija); Press Online (BiH); News Meeting (Turska); Dal (Belorusija); Franco da Rocca News… Intervju je objavljen na više stotina internet portala i novina širom sveta, pa je stigao i do Vatikana, nakon čega se papa Benedikt XVI obratio svetskoj javnosti povodom trgovine ljudskim organima.
Pesničke fanove ima širom sveta. Knjigu „When The Firefly is gone“ je u maju 2010. godine predstavio i čitalačkoj publici u Kairu, kada je prisustvovao na raznim književnim okupljanjima, gde su o njemu govorili poznati pisci: Soha Zaki, Muhamed Rafi i Alaa Al Asvani (jedan od najpoznatijih pisaca u svetu, osnivač opozicionog političkog pokreta „Kifaja“).
U Saudijskoj Arabiji novinari pišu o njegovoj ljubavi prema Bogu, u egipatskim dnevnim novinama Saša Milivojev pominje se kao „Pesnik mističnog leta i meditacije“. TV Revija Šašati ekskluzivno je objavila njegovu pesmu „Razgovor sa Alahom“, a Al Akhbar članak u milion premeraka.
Godine 2015. Dubai Press Club je na Tviteru objavio fotografiju Saše Milivojeva i tekst na arapskom da je „jedan od najistaknutijih kolumnista u svetu“.
Sa svojom knjigom poezije na engleskom i arapskom putovao je u Indiju, Bahrein, Nepal, u Ujedinjene Arapske Emirate, u Oman, Iran, Liban, Jordan, u Saudijsku Arabiju, u Katar, u Kuvajt, Maroko, Egipat, Tursku, Češku, Bugarsku, Grčku, Italiju, Pakistan, u Keniju, u Tanzaniju, u Nemačku, Sloveniju, Slovačku, Mađarsku, Francusku, Hrvatsku, BiH, u Etiopiju, na Maldive…
Godine 2020. ugledni egipatski časopis Horreyati objavio je njegov intervju na arapskom i pesmu “Svetski bol”.
Godine 2021. dnevne novine ALO (Alo.ba) u rubrici „Poznati“ objavile su njegov intervju pod naslovom „Gde je nestao srpski Bajron? Saša Milivojev ekskluzivno iz Dubaija“. Da je Milivojev „Srpski Bajron“ – davno je rekla čuvena književnica Isidora Bjelica.
Obrisan je i zabranjen na Vikipediji na svim jezicima, niko ne može da kreira članak pod njegovim imenom ni na jednom jeziku.
Godine 2022. na portalu SB Beloruske Televizije Segodnya Today ponovo se pojavila njegova fotografija, isečak iz novina, intervju koji je povodom romana Dečak iz Žute kuće autor dao za dnevne novine Pravda 2009.
Saša Milivojev je unuk pozorišne, televizijske i filmske glumice Danice Aćimac.
Saša Milivojev ima velikih problema sa diskriminacijom u medijima u Srbiji, ali neosporno je da ostavlja neizbrisiv trag, njegovo ime, njegove fotografije i naslovi pojavljuju se i u ukrštenim rečima…
НОВА КЊИГА – Љиљана Тамбурић – ДАМАРИ ТИШИНЕ
Љиљана Тамбурић – ДАМАРИ ТИШИНЕ
DAMARI TIŠINE
Damari tišine kroz žile mi biju,
Srce mi pucketa k’o da je od stakla,
Ne podnosim dobro ovu aritmiju,
Svaka reč me napisana
Ponovo dotakla.
Damari tišine bude me uz buku,
Rasanjuju i, odlučno,
Vode me za ruku.
Razapeta duša na granici jave,
Između buđenja i nestvarnih snova,
Pritiskaju reči, počinju da dave,
i nastane tada jedna pesma nova!
© Ljiljana Tamburić
СТИХОВИМА ДАЋУ КРИЛА ДА ЛЕТЕ, Љубодраг Обрадовић
Шта је то песма? Да ли се песма сања? Да ли се песма живи? Да ли је песма живот? Може ли песма бити роман? И још хиљаду питања прочитаћете у првој поетској књизи Љиљане Тамбурић “ДАМАРИ ТИШИНЕ”! И добићете одговоре на свако од њих.
Да Вам, одмах на почетку, одгонетнем мој тајни рецепт за писање приказа. Ја, дакле, прочитам пажљиво поетску књигу, одaберем најчешће од три до највише пет, по мени најбољих песама, онда сагледам шта је песник хтео да каже књигом и то је то! Приказ је урађен! Овога пута то није било тако! Морам Вам признати да овако комплетно добру, чак одличну поетску књигу одавно нисам прочитао. Зато је и мој одабир песама које ћу цитирати овога пута био свестранији и обимнији. Одабрао сам 19. песама, скоро трећину књиге. А о одбраним песмама нећу додати ни реч, ништа моје. Песникиња је све рекла! Могу Вам само препоручити да из песама које сам цитирао у наставку, све цитате прочитате као једну песму, јер се могу и тако читати… Можда ћете тако и Ви пoлeтети на крилима поезије.
Стиховима даћу
крила да лете
Као птице златорепе.
Да слећу на прозоре,
Да шарају слике
И пределе далеке…
/СТИХОМ ОСЛИКАНО – Страна 5./
Јер данас ћу себе извести у провод
Са намером једном помало бесрамном
Са хаљином овом у боји малине
Да заведем године да заплешу са мном!
/НАМЕРА – Страна 7./
Ухватићу овај дан
За јутро…
…..
Ухватићу овај дан
За подне…
……
Ако ми побегне
Трчаћу
И ноге ћу поломити
Ако треба
Само да га ухватим.
…….
Упрегнућу га у јарам
И бичеваћу га…
И ораћемо по небу бразде
Док не попадамо
Од умора…
И заспимо…
Несвесни узалудне јурњаве!
А ујутру…
Ујутру све испочетка…
/УХВАТИЋУ ДАН – Страна 11./
Настави са читањем “НОВА КЊИГА – Љиљана Тамбурић – ДАМАРИ ТИШИНЕ”
Једна песма и биографија – Анђелија Недељковић Петровић
ПИЈЕМ ЉУБИМ
Пијем вино трпко али моћно
и не жалим што ми бриде уста,
пар гутљаја и већ сам на црти –
никад више пијан жељо пуста!
Грлио сам давних дана деве,
биле су ми као срне кротке,
ракија ми памет одузела,
остах јадан сав од лоше потке!
Апотека, нека ме не чека,
сам ћу себи меру одредити,
од пијанства кажу нема лека –
има има, ил` ме неће бити!
Желим себе у другом издању,
пред иконом док се богу молим,
место флаше да загрлим жену –
и поново као некад волим!
Пијем вино трпко али моћно
кажу да је од тридесет лета,
наздрављамо ја и моја драга –
пијем, љубим – али ми не смета!
© Анђелија Н. Петровић
Анђелија Недељковић Петровић рођена на православни Божић 1950. године у Сувом Долу, општина Жагубица, у Србији. Од 1969. године живи у Бијељини, у Републици Српској, БиХ.
Остварена је као мајка двоје деце и као бака четворо унучади. Од најмађих дана, ангажована у литералној секцији у основној школи. Тек у средњој школи почела сe бавити озбиљније писањем.
Настави са читањем “Једна песма и биографија – Анђелија Недељковић Петровић”
Августина Јанкова – Биографија и поезија на бугарском и српском
Августина Янкова
Родена в гр. Хасково. Завършила е ПУ „Паисий Хилендарски”, следдипломна специализация към СУ „Св. Климент Охридски” – София. Завършва специална педагогика към Тракийския университет – Стара Загора и професионална квалификация към Великотърновския университет „Св. Св. Кирил и Методий за ресурсен учител. Член е на СНБП.
Издала стихосбирките: 1995 г. – „Жарта се събужда”; 1997 г. – „С очите на Христа”; 2000 г. – „Сетивата ми жадуват”; 2002 г. – „Следи в безкрая”; 2003 г. – „Пчелички с жълти ръкавички”; 2008г. – „Усет”. През 2005 г. на Международен фестивал в гр. Варна бе удостоена с трета награда за текста на песента „Мъжко усещане”. Написва и текста на песента Богородице Свята”, посветена на Хасково.
Августина Јанкова
Рођена је у граду Хасково. Дипломирала је на Универзитету „Паисиј Хилендарски” у Пловдиву, а постдипломске студије специјализирала на Универзитету „Св. Климент Охридски” у Софији. Студира дефектологију на Тракијском универзитету у Старој Загори и професионалну квалификацију за учитеља деце са посебним потребама на Великотрновском универзитету „Св. Кирило и Методије”. Члан је Удружења независних књижевника Бугарске.
Издала је збирке песама: 1995. г. – „Жар се буди”; 1997. г. – „Очима Христа”; 2000. г. – „Чула ми жуде”; 2002. г. – „Трагови у бескрају”; 2003. г. – „Пчелице у жутим рукавичицама”; 2008. г. – „Смисао”. На Међународном фестивалу у Варни, 2005. године, додељена јој је трећа награда за текст песме „Мушко осећање”. Потписује и текст за песму „Богородице Света” посвећену граду Хасково.
| Мой пристан
Помислих, че си цвете Помислих, че си сън прекрасен, Помислих те за изгрева небесен Помислих, че си песен Какво си всъщност ти? |
Моје уточиште
Помислих, да си цвеће бело Помислих, да си сан прекрасан, Помислих да си зора плаветна Помислих, да си песма Шта си уствари ти? |
Отдалечаване Не ме търси! Не бе ти моето дихание, Ще ме усещаш всеки ден по малко Не ме търси! |
Удаљавање Не тражи ме! Ниси био мој дах, Осећаћеш ме сваки дан помало Не тражи ме! |
Дали ти дадох Дали ти дадох всичко Но ако ти поискаш Така и същността ми не Подай ръка, вземи ме, Дали ти дадох всичко |
Дали ти дадох Дали ти дадох све Ал` ако ти пожелиш руком Тако и моја бит Пружи руку, узми ме, Дали ти дадох све |
Настави са читањем “Августина Јанкова – Биографија и поезија на бугарском и српском”
Љубодраг Обрадовић – поезија и биографија на српском и бугарском
Обрадовић С. Љубодраг Рођен 1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио Економски факултет у Нишу. Ради у Културном центру Крушевац. Власник и уредник портала www.poezijascg.com. Писањем се бави од средњошколских дана. Пише поезију и прозу. Објавио три књиге поезије *ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ*, *ЖИВЕТИ СЛОБОДНО* и *МИРИС БОЖУРА*. Песме објављује и у часописима (ПУТЕВИ КУЛТУРЕ – Културног центра Крушевац), зборницима (ЗАВЕШТАЊА – Удружења српских писаца Швајцарске, ПРВИ ПУТ, ЉУБАВНИ рецеПАТ и ВЕТРЕЊАЧА – ПоезијеСЦГ) и бројним интернет сајтовима… За своју поезију каже да је то његов скромни покушај да стиховима исприча неке своје истине и тако допре до сродних душа, које у поезији откривају виши смисао постојања. (Биографија писана 2012. године. Актуелну прочитајте на www.poezija.in).
ЛЮБОДРАГ С. ОБРАДОВИЧ Роден през 1954. г. в Треботина, община Крушевац. Завършва стопански факултет в Ниш. Работи в Културния център в Крушевац.Собственик и управител на сайта www.poezijascg.com. С писане се занимава от гимназията. Пише поезия и проза. Издал е три книги с поезия: ”Твоето мълчание ми говори”, „Да живееш свободно” и „Мирис на божур”. Стихове публикува в списание „Културни маршрути” на културния център в Крушевац, сборниците „ Завещание” на Сдружението на сръбските писатели в Швейцария, „Първи път” и „ Любовни рецепти”. (Поезия СЦГ) и многобройни интернет сайтове… За своята поезия казва, че е неговия скромен опит със стиховете си да каже някои свои истини и така да стигне до някои сродни души, което в поезиятя разкрива по – висок смисъл на съществуването.
| БОГИЊА Око тебе врти се свет… Младост, љубав и прилике… Ти напросто опијаш сликајући слике, у којима и крај свој бескрај има! Око тебе бљешти сјај, милион срца слути срећу… Око тебе лампиони, сви шампиони, и нада да ока ти одсјај заборавити никад нећу… Слободно скочи, све кочнице откочи… Живот је слеп, кад си тако лепа по сувом док пливаш, у мирисима уживаш, све скриваш, а смисао откриваш… Слободно чизмом згази цвет, који руди за грех, и осмехом их отерај у очај… Нека на коленима чекају рај! Не, немоћ није крај жеља, на сваком углу, на сваком прсту, ниче букет пријатеља, стотину и један, и свако остаје жедан… Клизе сузе, мисли лете, а опчињени никако да се сете, због чега их чежња ломи, због чега им срце зебе, ни зашто се увек воли она, која гази цвет и све који зраче… Око тебе врти се свет… Срећа лебди на крилима… Зашто свима заледиш срце, а happy end ти зрачи у очима… |
БОГИНЯ Около тебе се върти света… Младост, любов и шанс… Ти просто се опиваш от цветния лик, в който и края своя безкрай има! Около тебе свети сияние, на милион сърца късмет предвещаваш. Около тебе фенери греят И се надявам, че отраженията на очите ти няма да забравя никога… Свободно тръгни, махни всички спирачки… Животът е сляп, като си толкова красива, по въздуха като плуваш, на мирис се наслаждаваш, всичко скриваш, а смисъла откриваш… Свободно с ботуша стъпчи цветето, което води към грях, с усмивка изгони отчаянието… нека на колене чакаме рая! Не, няма край желанието на всеки ъгъл над всяка пръст букетът от приятелства да никне, стотина и едно и всяко да остава жадно… Капят сълзи, мисли летят, а очарованието не помня, и на пресекулки те желая, от това сърцето ми изстива, не защото винаги желая тази, дето цвете гази и лъчите, всичките… Около тебе се върти света… Щастието на крила лети… Защо си заледи сърцето а happy end очите ти излъчват… |
ЛИПА Под мојим прозором мирише липа… Том мирису увек се веселим. Давна је прошлост, маштом кад скитах, сад оне праве мирисе желим. Под мојим прозором и године лете Пролете живот на кобили бесној. Ови мириси увек ме подсете, на оно што у животу беше лепо. Тај филм увек радо гледам… А лоше у црну рупу склањам. Зато увек под липу седам, да опет, као некад, сањам. Мирише липа, мириси маме… Оно што ми смета у поноре бацам. Да само лепота у срцу остане, у давну прошлост радо се враћам. Под прозором мирише липа… У ноћи певају славуји. И док месец свет сребром обасипа, опет крв мојим жилама струји. Под мојим прозором мирише липа. Срце бије жаром новим. Увек је лепо маштом кад се скита и зато тај мирис липе волим. Мирише липа… И све је лако и лепо, док олуја кишом не потече. Веровах некад у мирисе слепо, сад знам: мириси су тренутак среће. |
ЛИПА Под прозореца липа мирише… От този мирис винаги съм весел. Мина време, със мечтите като скитах тя само прави мириса желан Под прозореца летят години… И живота прелетя – кобила бясна. Този мирис винаги напомня туй, което във живота ни е ясно. Този филм със радост гледам… Лошото във черна дупка слагам. Под липата винаги си сядам и като някога сънувам. А мирише ми липата, с мирис мами… Туй, което ме измъчва в бездна хвърлям хубост само във сърцето да остане, в миналото с радост се завръщам. Под прозореца липа мирише… Нощем славеите пеят. И докато е луната със сребро обсипана кръв във вените се лее. Под прозореца липа мирише… Бие ми сърцето с нова жар. Хубаво е със мечтата като скитам, затуй мирис на липа обичам. Как мирише на липа.И леко е, и просто докато не потекат на бурята потоците. Вярвах някога на аромата сляпо, сега знам: мирисът е миг на щастие. |
ОДЛЕТИ СВЕ Одлети све И живот И кад се чини Да краја нема Да све је песма Тек зарудела трешња Увек судбина стигне На крилима јутра И у коначност склони Све сањане жеље И недосањано сутра Или је то селидба Из рупе црне У неку коначну Бесконачну иронију Којом се живот подсмева Онима који остају Да за поразима хају И о срећи Беспрекорној маштају Док крах се шуња Неосетно као магла у души Одлети све И живот Као да га никад Није ни било Као да се знанцу само снило Да је кроз баште цветне И машту снену Корачао са незнанцем Који кад оде Пустош оставља Да све се понавља И у бесмисао тече Све одлети И пролети И патња и нада И срећа и туга Човек је ту само да страда За илузију За цветни врт Своју оазу у болу окружења Своју трешњу црвену Човек је ту свет да мења За поколења која долазе На грешке не пазе И газе све И живот оних Којих као да није ни било То је тај точак Који земљу окреће И разара мозак Кад стигне пролеће И видик се засени Илузијом вечности У свету пролазном Чији смо тек гости 08.06.2009. Драгану Станковићу |
ОТЛИТА ВСИЧКО Отлита всичко. И живота. И както изглежда До края няма Да е всичко песен. Като закалена череша Винаги идва съдбата На крилете на утрото. Накрая прекланям Всички мечтани желания И недосънувани в утрото. Или да ги преместя От черните дупки В някоя крайна Безкрайна ирония, С която животът се подиграва. Тези, които остават Да се погрижат за поклонение И за щастието, Непорочно мечтаещо, Докато се промъква провала Неусетно, като мъгла в душата. Отлита всичко. И живота. Като че никога Не го е имало, като да се знаят само сънища, Да е като цветна градина И мечта сънувана. Вървя с непознат, Който като ходи Пустош оставя. И всичко се повтаря И тече безмислието. Отлита всичко и прелита, И страдание и надежда, И щастие и тъга. Човек е тук само да страда За илюзията, за цветната градина – Оазис, ограден от болка Или черешата червена. Човек е тук светът да промени За бъдещите поколения, от грешки се не пази И гази всичко и живота на ония, Които сякаш не ги е имало. Това е колелото, В което се превръща земята И разрушава ума Когато дойде пролетта И види неясно Илюзията на вечността Впреходния свят, Където сме само гости. 08.06.2009. На Драган Станкович |
© Љубодраг Обрадовић – © ЛЮБОДРАГ С. ОБРАДОВИЧ
Настави са читањем “Љубодраг Обрадовић – поезија и биографија на српском и бугарском”
Др Бранко Ристић – поезија и биографија на српском и бугарском
Др Бранко С. Ристић, рођен је 1961. године у Великом Шиљеговцу (Крушевац). Основну школу и Гимназију завршио је у родном месту и Крушевцу. Студије књижевности и магистериј завршио на Филолошком факултету у Скопљу. Постдокторске студије завршио у Софији, а докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду. Ради на Учитељском факултету Универзитета у Приштини (Косовска Митровица).Пише поезију и прозу. Бави се научним радом, преводи са бугарског, руског и македонског језика. Објавио књиге: Поезија: Анатомија једног зашто?, Долази чекање, Ни име на себи, Распет у сну, Молитва за Косово; Студије и огледи: Ванчо Николески (отац македонске књижевности за децу), Бајке (интерпретација српске народне бајке у млађим разредима основне школе), Рецепција књижевности за децу, Интерпретативни метод и нумеричка закључивања у поезији Пеје К. Јаворова (време, симбол, боја), Дидактично и литерарно у поезији и прози за децу Ванче Николеског, Тумачење лирике (студије из српске и бугарске књижевности), Тумачење књижевности за децу; Преводи са македонског: Панорама македонске поезије 1965 – 1995; Димитар Башески: Тестамент (поезија); Бранко Црвенкоски: Небеска места (поезија); Преводи са бугарског: Никола Вапцаров: Песме (двојезично), Д. Х. Ч. Чудомир (пет књига прича), Веселин Стојанов (роман), књиге поезије: Грише Трифонова, Маје Далгачеве, Ивана Матанова, Сибиле Алексове, Светослава Георгијева, Ивана Габерова, Михаила Белчева.Члан је друштва књижевника Војводине, члан Савеза бугарских писаца и редовни члани Бугарске академије наука и уметности (БАНИ). Добитнок је Златне значке КПЗ Србија, Међународне награде за књижевност НИКОЛА ВАПЦАРОВ.Ради на Учитељском факултету Призрен у Лепосавићу. Живи и ствара у Великом Шиљеговцу и Новом Саду.
Др БРАНКО С. РИСТИЧ е роден през 1961г. във Велики Шилеговец (Крушевац). Основно училище и гимназия завършва в родното си място и в Крушевац. Литература и магистратура завършва във Филологическия факултет в Скопие. Докторат завършва във Философския факултет в Нови Сад. Работи в Учителския факултет на Университета в Прищина (Косовска Митровица).
Пише поезия и проза, занимава се с научна работа, превежда от български, руски и македонски език. Издал е книгите с поезия: „Анатомия на едно защо?”, ”Идва очакване”, „Безименен”, „Разпнат насън”, „Молитва за Косово”, изследвания и есета: „Ванчо Николески” ( баща на македонската литература за
деца),”Приказки”(интерпретация на сръбски народни приказки за основното училище), „Интерпретативен метод и мислови мотиви в поезията на Пейо Яворов(време,символ,цвят), „Дидактика и литература в поезията и прозата за деца на Ванчо Николески”,”Тълкуване на лириката” (студии за сръбската и българската лирика), „Тълкуване на лириката за деца”.
Преводи от македонски: „Панорама на македонската поезия 1965-1995, Димитър Башески:”Завет” (поезия), Бранко Цветковски „Небесни места” (поезия). Преводи от български: Никола Вапцаров:”Песни” (двуезична), Д.Х.Ч. Чудомир (пет книги притчи), Веселин Стоянов (роман), книги с поезия на Гриша Трифонов, Мая Дългъчева, Иван Матанов, Сибила Алексова, Светослав Георгиев, Иван Габеров и Михаил Белчев. Член на дружеството на писателите на Войводина, член на Съюза на българските писатели и редовен член на Българската Академия на Науката и Изкуствата(БАНИ). Носител на златна значка на КПЗ на Сърбия и намеждународната награда за литература”Никола Вапцаров”.
Работи в Учителския факултет на Призрен в Лепосавич. Живее и твори във Велики Шилеговец и Нови Сад.
МОЛИТВА ЗА КОСОВО
10
Знам Господе доброта је
Твоја велика велик си
Ти, мој Господе у
праштању.
А што је људски створ на земљи,
до Божји слуга и раб Божји,
којега Ти створи удахну му
живот, па пусти у свет.
Хвала Ти, Господе на
свој благодети што
је изли у нас. Хвала
ти и за срџбу, да ње
не беше,
не бисмо знали
да смо грешни. То
нас врати молитви и
вери Православној.
Опрости Оче,
а ми нећемо заборавити, Хвала Теби,
Пресвети на свој Љубави и благодети
до сада што нам даде. Али те још ово
молим, Господе сачувај нам нашу
Свету Земљу Српску и сатри некрста.
Свјати Боже, Свјати Крепкиј,
Свјати Бесмертни помилуј
нас.
Настави са читањем “Др Бранко Ристић – поезија и биографија на српском и бугарском”