Августина Јанкова – Биографија и поезија на бугарском и српском


Августина Янкова

Родена в гр. Хасково. Завършила е ПУ „Паисий Хилендарски”, следдипломна специализация към СУ „Св. Климент Охридски” – София. Завършва специална педагогика към Тракийския университет – Стара Загора и професионална квалификация към Великотърновския университет „Св. Св. Кирил и Методий за ресурсен учител. Член е на СНБП.

Издала стихосбирките: 1995 г. – „Жарта се събужда”; 1997 г. – „С очите на Христа”; 2000 г. – „Сетивата ми жадуват”; 2002 г. – „Следи в безкрая”; 2003 г. – „Пчелички с жълти ръкавички”; 2008г. – „Усет”. През 2005 г. на Международен фестивал в гр. Варна бе удостоена с трета награда за текста на песента „Мъжко усещане”. Написва и текста на песента Богородице Свята”, посветена на Хасково.


Августина Јанкова

Рођена је у граду Хасково. Дипломирала је на Универзитету „Паисиј Хилендарски” у Пловдиву, а постдипломске студије специјализирала на Универзитету „Св. Климент Охридски” у Софији. Студира дефектологију на Тракијском универзитету у Старој Загори и професионалну квалификацију за учитеља деце са посебним потребама на Великотрновском универзитету „Св. Кирило и Методије”. Члан је Удружења независних књижевника Бугарске.

Издала је збирке песама: 1995. г. – „Жар се буди”; 1997. г. – „Очима Христа”; 2000. г. – „Чула ми жуде”; 2002. г. – „Трагови у бескрају”; 2003. г. – „Пчелице у жутим рукавичицама”; 2008. г. – „Смисао”. На Међународном фестивалу у Варни, 2005. године, додељена јој је трећа награда за текст песме „Мушко осећање”. Потписује и текст за песму „Богородице Света” посвећену граду Хасково.

 

Мой пристан

Помислих, че си цвете
бяло в пролет засияло,
привличане мое!

Помислих, че си сън прекрасен,
мечтан, от слънцето по-ясен
обричане мое!

Помислих те за изгрева небесен
в омарата на летен ден,
мое вдъхновение!

Помислих, че си песен
от ехо в златна есен,
мое откровение!

Какво си всъщност ти?
Мечти,
Мечти,
Мечти…

Моје уточиште

Помислих, да си цвеће бело
у пролеће засијало,
привлачности моја!

Помислих, да си сан прекрасан,
сањан, од сунца јаснији,
заклетво моја!

Помислих да си зора плаветна
у оморини летњег дана,
надахнуће моје!

Помислих, да си песма
одјека у златној јесени,
откровење моје!

Шта си уствари ти?
Сни,
Сни,
Сни…


Отдалечаване

Не ме търси!
Далече съм от тебе.
Не ме жадувай!
Друга съм сега – на вятъра
сестра неуловима,
на песен ехо в листната гора.

Не бе ти моето дихание,
не бе зора от светли дни,
а днес е късно.Залеза догаря
и плод незрял обрулен покоси.

Ще ме усещаш всеки ден по малко
и ще ме търсиш в другите жени,
като пчела в дъбрава с детелини
и като сън очакван, може би…

Не ме търси!
Далече съм от тебе.
Не ме жадувай –
минало съм Аз.


Удаљавање

Не тражи ме!
Далеко сам од тебе.
Не жуди!
Друга сам сада – неухватљива
сестра ветра,
ехо песме у лиснатој гори.

Ниси био мој дах,
ни зора светлих дана,
а данас је касно. Залазак догорева
и незрели плод ишибан покоси.

Осећаћеш ме сваки дан помало
и тражићеш ме у другим женама,
као пчела у дубрави с детелином
и као сан очекиван, можда…

Не тражи ме!
Далеко сам од тебе.
Не жуди –
прошлост сам Ја.


Дали ти дадох

Дали ти дадох всичко
или пък ти ми взе?
Сега съм като пръчка,
прекършена на две.

Но ако ти поискаш
с ръка да я скрепиш,
награда ще е риска
деня да утешиш.

Така и същността ми не
ще мъждука в плен,
че луда кръв в гръдта ми
кипи на стар терен.

Подай ръка, вземи ме,
жадувала съм теб.
Сега, в мига, люби ме
с осанката на Феб.

Дали ти дадох всичко
или пък ти ми взе?


Дали ти дадох

Дали ти дадох све
или ипак ти ми узе?
Сад сам као прут,
сломљен на пола.

Ал` ако ти пожелиш руком
да га спојиш,
награда је ризик
да утешиш дан.

Тако и моја бит
треперити неће у ропству,
јер луда крв у грудима мојим
на старом терену ври.

Пружи руку, узми ме,
жудела сам за тобом.
Сад, у трену, воли ме
с држањем Феба.

Дали ти дадох све
или ипак ти ми узе?

Настави са читањем “Августина Јанкова – Биографија и поезија на бугарском и српском”

Visits: 228
Today: 5
Total: 212343

Љубодраг Обрадовић – поезија и биографија на српском и бугарском


Обрадовић С. Љубодраг
Рођен 1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио Економски факултет у Нишу. Ради у Културном центру Крушевац. Власник и уредник портала  www.poezijascg.com.  Писањем се бави од средњошколских дана. Пише поезију и прозу.  Објавио три књиге  поезије  *ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ*, *ЖИВЕТИ СЛОБОДНО* и *МИРИС БОЖУРА*.   Песме објављује и у часописима (ПУТЕВИ КУЛТУРЕ – Културног центра Крушевац), зборницима (ЗАВЕШТАЊА – Удружења српских писаца Швајцарске, ПРВИ ПУТ, ЉУБАВНИ рецеПАТ и ВЕТРЕЊАЧА – ПоезијеСЦГ) и бројним интернет сајтовима…   За своју поезију каже да је то његов скромни покушај да стиховима исприча неке своје истине и тако допре до сродних душа, које у поезији откривају виши смисао постојања. (Биографија писана 2012. године. Актуелну прочитајте на www.poezija.in).
ЛЮБОДРАГ С. ОБРАДОВИЧ Роден през 1954. г. в Треботина, община Крушевац. Завършва стопански факултет в Ниш. Работи в Културния център в Крушевац.Собственик и управител на сайта  www.poezijascg.com. С писане се занимава от гимназията. Пише поезия и проза. Издал е три книги с поезия: ”Твоето мълчание ми говори”, „Да живееш свободно” и „Мирис на божур”. Стихове публикува в списание „Културни маршрути” на културния център в Крушевац, сборниците „ Завещание” на Сдружението на сръбските писатели в Швейцария, „Първи път” и „ Любовни рецепти”. (Поезия СЦГ) и многобройни интернет сайтове…  За своята поезия казва, че е неговия скромен опит със стиховете си да каже някои свои истини и така да стигне до някои сродни души, което в поезиятя разкрива по – висок смисъл на съществуването.
БОГИЊА
 
Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш
сликајући слике,

у којима и крај
свој бескрај има! 

 
Око тебе бљешти сјај,
милион срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви
шампиони, 

и нада да ока ти одсјај 
заборавити никад нећу…
 
Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако
лепа

по сувом док пливаш,
у мирисима уживаш, 

све скриваш, а смисао
откриваш… 

 
Слободно чизмом  згази
цвет,

који руди за грех,
и осмехом их отерај у
очај…

Нека на коленима чекају рај!

Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један, 

и свако остаје жедан…
 
Клизе сузе, мисли лете,
а опчињени никако да се сете,
због чега их чежња ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли она,
која гази цвет 
и све који зраче…
 
Око тебе врти се свет…
Срећа лебди на крилима…
Зашто свима заледиш срце,
а happy end ти зрачи у очима…
БОГИНЯ
 
Около тебе се върти света…
Младост, любов и шанс…
Ти просто се опиваш
от цветния лик,

в който и края
своя безкрай има!

 
Около тебе свети сияние,
на милион сърца късмет предвещаваш.
Около тебе фенери греят
И се надявам, че отраженията
на очите

ти няма да забравя никога…

Свободно тръгни,
махни всички спирачки…
Животът е сляп, като си
толкова красива,

по въздуха като плуваш,
на мирис се наслаждаваш,

всичко скриваш, а смисъла
откриваш…

 
Свободно с ботуша стъпчи
цветето,

което води към грях,
с усмивка изгони
отчаянието…

нека на колене чакаме рая!
 
Не, няма край желанието
на всеки ъгъл над всяка пръст

букетът от приятелства да
никне, стотина и едно

и всяко да остава жадно…
 
Капят сълзи, мисли летят,
а очарованието не помня,
и на пресекулки те желая,
от това сърцето ми изстива,
не защото винаги желая тази,
дето цвете гази
и лъчите, всичките…

 
Около тебе се върти света…
Щастието на крила лети…
Защо си заледи сърцето
а happy end очите ти излъчват…

ЛИПА

 
Под мојим прозором мирише липа…
Том мирису увек се веселим.
Давна је прошлост, маштом кад скитах,
сад оне праве мирисе желим.

Под мојим прозором и године лете
Пролете живот на кобили бесној.
Ови мириси увек ме подсете,
на оно што у животу беше лепо.
 
Тај филм увек радо гледам…
А лоше у црну рупу склањам.
Зато увек под липу седам,
да опет, као некад, сањам.
 
Мирише липа, мириси маме…
Оно што ми смета у поноре бацам.
Да само лепота у срцу остане,
у давну прошлост радо се враћам.
 
Под прозором мирише липа…
У ноћи певају славуји.
И док месец свет сребром обасипа,
опет крв мојим жилама струји.
 
Под мојим прозором мирише липа.
Срце бије жаром новим.
Увек је лепо маштом кад се скита
и зато тај мирис липе волим.

 Мирише липа… И све је лако и лепо,
док олуја кишом не потече.
Веровах некад у мирисе слепо,
сад знам: мириси су тренутак среће.

ЛИПА

 
Под прозореца липа мирише…
От този мирис винаги съм весел.
Мина време, със мечтите като
скитах

тя само прави мириса желан
 
Под прозореца летят години…
И живота прелетя – кобила бясна.
Този мирис винаги напомня туй,
което във живота ни е ясно.
 
Този филм със радост гледам…
Лошото във черна дупка слагам.
Под липата винаги си сядам
и като някога сънувам.
 
А мирише ми липата, с мирис мами…
Туй, което ме измъчва в бездна  хвърлям
хубост само във сърцето да остане,
в миналото с радост се завръщам.
 
Под прозореца липа мирише…
Нощем славеите пеят.
И докато е луната със сребро обсипана
кръв във вените се лее.
 
Под прозореца липа мирише…
Бие ми сърцето с нова жар.
Хубаво е със мечтата като скитам,
затуй мирис на липа обичам.
 
Как мирише на липа.И леко е, и просто
 докато не потекат на бурята потоците.
Вярвах някога на аромата сляпо,
сега знам: мирисът е миг на щастие.

ОДЛЕТИ СВЕ

 
Одлети све
И живот
И кад се чини 
Да краја нема
Да све је песма
Тек зарудела трешња
Увек судбина стигне
На крилима јутра
И у коначност склони
Све сањане жеље
И недосањано сутра 
 
Или је то селидба
Из рупе црне
У неку коначну
Бесконачну иронију
Којом се живот подсмева
Онима који остају
Да за поразима хају
И о срећи 
Беспрекорној маштају
Док крах се шуња
Неосетно као магла у души
 
Одлети све 
И живот
Као да га никад 
Није ни било
Као да се знанцу само снило
Да је кроз баште цветне
И машту снену
Корачао са незнанцем 
Који кад оде 
Пустош оставља
Да све се понавља
И у бесмисао тече

Све одлети
И пролети
И патња и нада
И срећа и туга
Човек је ту само да страда
За илузију
За цветни врт
Своју оазу у болу окружења
Своју трешњу црвену
Човек је ту свет да мења
За поколења која долазе
На грешке не пазе
И газе све
И живот оних
Којих као да није ни било
 
То је тај точак
Који земљу окреће
И разара мозак
Кад стигне пролеће
И видик се засени
Илузијом вечности
У свету пролазном 
Чији смо тек гости

08.06.2009.
Драгану Станковићу

ОТЛИТА ВСИЧКО

 
Отлита всичко.
И живота.
И както изглежда
До края няма
Да е всичко песен.
Като закалена череша
Винаги идва съдбата
На крилете на утрото.
Накрая прекланям
Всички мечтани желания
И недосънувани в утрото.
 
Или да ги преместя
От черните дупки
В някоя крайна
Безкрайна ирония,

С която животът се подиграва.
Тези, които остават
Да се погрижат за поклонение
И за щастието,
Непорочно мечтаещо,
Докато се промъква провала
Неусетно, като мъгла в душата.
 
Отлита всичко.
И живота.
Като че никога
Не го е имало,
като да се знаят само сънища,

Да е като цветна градина
И мечта сънувана.
Вървя с непознат,
Който като ходи
Пустош оставя.
И всичко се повтаря
И тече безмислието.
 
Отлита всичко
и прелита,

И страдание и надежда,
И щастие и тъга.
Човек е тук само да страда
За илюзията,
за цветната градина –
Оазис, ограден от болка
Или черешата червена.
Човек е тук светът да промени
За бъдещите поколения,
от грешки се не пази

И гази всичко
и живота на ония,

Които сякаш не ги е имало.
 
Това е колелото,
В което се превръща земята
И разрушава ума
Когато дойде пролетта
И види неясно
Илюзията на вечността
Впреходния свят,
Където сме само гости.
 
08.06.2009.
На Драган Станкович

© Љубодраг Обрадовић  –    © ЛЮБОДРАГ С. ОБРАДОВИЧ
 

Настави са читањем “Љубодраг Обрадовић – поезија и биографија на српском и бугарском”

Visits: 238
Today: 2
Total: 212343

Др Бранко Ристић – поезија и биографија на српском и бугарском


Др Бранко С. Ристић
, рођен је 1961. године у Великом Шиљеговцу (Крушевац). Основну школу и Гимназију завршио је у родном месту и Крушевцу. Студије књижевности и магистериј завршио на Филолошком факултету у Скопљу. Постдокторске студије завршио у Софији, а докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду. Ради на Учитељском факултету Универзитета у Приштини (Косовска Митровица).Пише поезију и прозу. Бави се научним радом, преводи са бугарског, руског и македонског језика. Објавио књиге: Поезија: Анатомија једног зашто?, Долази чекање, Ни име на себи, Распет у сну, Молитва за Косово; Студије и огледи: Ванчо Николески (отац македонске књижевности за децу), Бајке (интерпретација српске народне бајке у млађим разредима основне школе), Рецепција књижевности за децу, Интерпретативни метод и нумеричка закључивања у поезији Пеје К. Јаворова (време, симбол, боја), Дидактично и литерарно у поезији и прози за децу Ванче Николеског, Тумачење лирике (студије из српске и бугарске књижевности), Тумачење књижевности за децу; Преводи са македонског: Панорама македонске поезије 1965 – 1995; Димитар Башески: Тестамент (поезија); Бранко Црвенкоски: Небеска места (поезија); Преводи са бугарског: Никола Вапцаров: Песме (двојезично), Д. Х. Ч. Чудомир (пет књига прича), Веселин Стојанов (роман), књиге поезије: Грише Трифонова, Маје Далгачеве, Ивана Матанова, Сибиле Алексове, Светослава Георгијева, Ивана Габерова, Михаила Белчева.Члан је друштва књижевника Војводине, члан Савеза бугарских писаца и редовни члани Бугарске академије наука и уметности (БАНИ). Добитнок је Златне значке КПЗ Србија, Међународне награде за књижевност НИКОЛА ВАПЦАРОВ.Ради на Учитељском факултету Призрен у Лепосавићу. Живи и ствара у  Великом Шиљеговцу и Новом Саду.

 

Др БРАНКО С. РИСТИЧ е роден през 1961г. във Велики Шилеговец  (Крушевац). Основно училище и гимназия завършва в родното си място и в Крушевац. Литература и магистратура завършва във Филологическия факултет в Скопие. Докторат завършва във Философския факултет в Нови Сад. Работи в Учителския факултет на Университета в Прищина (Косовска Митровица).
 
Пише поезия и проза, занимава се с научна работа, превежда от български, руски и македонски език. Издал е книгите с поезия: „Анатомия на едно защо?”, ”Идва очакване”, „Безименен”, „Разпнат насън”, „Молитва за Косово”, изследвания и есета: „Ванчо Николески” ( баща на македонската литература за
деца),”Приказки”(интерпретация на сръбски народни приказки за основното училище), „Интерпретативен метод и мислови мотиви в поезията на Пейо Яворов(време,символ,цвят), „Дидактика и литература в поезията и прозата за деца на Ванчо Николески”,”Тълкуване на лириката” (студии за сръбската и българската лирика), „Тълкуване на лириката за деца”.

Преводи от македонски: „Панорама на македонската поезия 1965-1995, Димитър Башески:”Завет” (поезия), Бранко Цветковски „Небесни места” (поезия). Преводи от български: Никола Вапцаров:”Песни” (двуезична), Д.Х.Ч. Чудомир (пет книги притчи), Веселин Стоянов (роман), книги с поезия на Гриша Трифонов, Мая Дългъчева, Иван Матанов, Сибила Алексова, Светослав Георгиев, Иван Габеров и Михаил Белчев. Член на дружеството на писателите на Войводина, член на Съюза на българските писатели и редовен член на Българската Академия на Науката и Изкуствата(БАНИ). Носител на златна значка на КПЗ на Сърбия и намеждународната награда за литература”Никола Вапцаров”.

Работи в Учителския факултет на Призрен в Лепосавич. Живее и твори във Велики Шилеговец и Нови Сад.

МОЛИТВА ЗА КОСОВО

10

Знам Господе доброта је
Твоја велика велик си
Ти, мој Господе у
праштању.
А што је људски створ на земљи,
до Божји слуга и раб Божји,
 којега Ти створи удахну му
живот, па пусти у свет.

Хвала Ти, Господе на
свој благодети што
је изли у нас. Хвала
ти и за срџбу, да ње
не беше,
не бисмо знали
да смо грешни. То
нас врати молитви и
вери Православној.
Опрости Оче,

а ми нећемо заборавити, Хвала Теби,
Пресвети на свој Љубави и благодети
до сада што нам даде. Али те још ово
молим, Господе сачувај нам нашу
Свету Земљу Српску и сатри некрста.
Свјати Боже, Свјати Крепкиј,
Свјати Бесмертни помилуј
нас.
Настави са читањем “Др Бранко Ристић – поезија и биографија на српском и бугарском”

Visits: 81
Today: 2
Total: 212343

Милка Ижогин – Биографија

Милка Ижогин – Биографија

Ако се не напише неће се ни знати. Милка Ижогин, рођена Ђурић, Роћена је 1946. године у Параћину. Зaвршила је економску школу у Параћину. Није завршила студије права, али је завршила Новинарску школу на институту за политичке студије у Београду. Мајка је троје деце.

Прву књигу ИСКРЕ објавила је 1996. године. Поезијом је заступљена у Јагодинском ГОРОЦВЕТУ, ЂУРЂЕВКУ из Ражња, у антологији песмом ОСАМ ВЕКОВА ХИЛЕНДАРА 1998. године, Антологији МИРИС ПУПОЉКА И ЗРЕЛОСТИ, у антологијском избору поетског стваралаштва почетком 21 века, ПОЕТСКА ПЛЕТЕНИЦА, у зборницима НОЋ БОЕМА (од првог до данас), ГАРАВИ СОКАК (неколико година), СЕЋАЊЕ НА БРАНКА МИЉКОВИЋА, МЕЂУНАРОДНИ СУСРЕТИ, ЧЕГАРСКЕ ВАТРЕ Ниш. Редовно објављивана и присутна у НОЋ БОЕМА из Инђије.

Члан је Књижевног клуба Душан Матић из Ћуприје, затим Мирослав Мика Антић из Инђије, Књижевне заједнице Југославије, СКОР-а из Београда и члан је Удружења писаца Србије и новинар Новог пута из Јагодине. Члан је Удружења књижевника Србије.

За свој књижевни рад награђивана је са више диплома, повеља и захвалница, добитница је награде ПОЕТА ПРИМУС, културолошког пројекта Јухорско око, а за ликовну уметност и допринос на обнови свеколике српске духовности, додељена јој је СТАТУА ОД БРОНЗЕ 1999. године. Била је председник Књижевног клуба Душан Матић из Ћуприје. Своју књигу КРОЗ ВЕТАР издала је 2008. године. ОЧИСТИ ЗЕНИЦЕ је њена трећа књига. Живела је и стварала у Ћуприји.

У свом председничком раду имала је изузетну сарaдњу са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Та сарaдња је била обострана и састојала се у безбројним дружењима на књижевним манифестацијама у Ћуприји и Крушевцу. На заједничкој манифестацији ова два удружења ДУША ТРОМОРАВЉА у Ћићевцу 2019. године, Милка Ижогин је добила награду Кондир госпође Јелице.

ОСРЕЋЕНА СРЕЋА

Кад се најмање
Надаш
Она дође
И загрли Те
Снажно и бескрајно
То траје …
Осрећена срећа је ту!

Од чега је саздана?
Од искрености
Од лепоте руку
Од искрених мисли
Од среће виђења

Осрећена срећа
То су моја деца
И њихова деца
Моје љубави
Мој следећи дан

Кад се најмање
Надаш
Она дође
И загрли те
Снажно и бескрајно
То траје …
Осрећена срећа је ту!

© Милка Ижогин

Настави са читањем “Милка Ижогин – Биографија”

Visits: 136
Today: 1
Total: 212343

ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Далибор Ђокић

Далибор Ђокић – рођен у освит једног хладног фебруарског дана 1974. године. Радио као новинар у ЈП РТВ Брус, а такође режира кратке еколошке и туристичке филмове, са својим кoлeгама наступао на многобројним фестивали­ ма и освајао награде. Такође велика љубав му је глума. У градском аматерском позоришту одиграо велики број улога и за њих добио највећа признања. Обја­вио је две књиге поезије “Тајанствена игра душе”  и “Урлик бола”, као и велики број својих радова у разним зборницама поезије … Далибор Ђокић још увек трага, нада се и … живи у Брусу!

Данас Вам представљамо Далибора Ђокића, сарадника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу још од времена кад је сарађивао на сајту www.poezijascg.com, дакле од 2010 године. Музиком су Ђолетов наступ оплеменили Бранко Симић и Сандра Петровић.

“ОДУВЕК су добри песници били боеми. Одувек су добри људи носили у себи “неки” урлик бола на дневни чемер живота и потапали га у алкохолу да га пригуше, утихну… И тако постајали песници! 

Одувек су добри песници писали добру боемску поезију да те урлике рањене душе, која не може да живот примери свом филингу, примире и саграде неки бољи свет, макар на белини папира…

Настави са читањем “ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Далибор Ђокић”

Visits: 309
Today: 7
Total: 212343

ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Милош Ристић

Милош Ристић рођен је 24.4.1984. године у Крушевцу, где завршава гимназију и основну школу. Краће време провео на студијама права у Нишу, односно класичних наука у Београду. Дипломирао је на Филозофском факултету у Нишу, на групи за Српску књижевност и језик.

Прву књигу песама  ЉУШТУРЕ ЈАВНОСТИ објавио је октобра 2012. године у Крушевцу, у издању Културног центра Крушевац, затим наредне наслове у 2013. години у издању издавачког друштва ,,Presing” из Младеновца: књиге поезије  ДИЈАГНОЗА, ЈЕДАНАЕСТ РАЗЛОГА ЗАШТО ВОЛИМ КИШУ  и  ТАЗБИНА,  књигу књижевних огледа  ТАСИЋЕВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО,  и књигу мисли / промишљања  МИСЛИМ ДАКЛЕ НОСИМ БРАДУ. Пета књига поезије, РАСПАДНИК, излази му октобра 2014. године, такође у Младеновцу. Поред књиге књижевних огледа о стваралаштву лесковачког и борског писца Драгог Тасића, објавио и књигу из области науке о књижевности ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ у издању издавачке куће ,,,Qwerty” из Бора, марта 2015. године. Истог месеца у Београду му излазе НАЈКРАЋЕ ПЕСМЕ, у издању КОРНЕТ-а.

Приредио књигу поезије ЖИВОТ НА БАЛКАНУ (2013) са четрдесетак мање афирмисаних песника из Србије, Хрватске, БиХ, Црне Горе у издању Дхира Верлаг из Швајцарске и часописа Диоген Про Култура из Сарајева. Уређује и води регионални књижевни конкурс КОНКУРСНО чије је прво од за сада три издања било 2012. године. Објављивао је песме, есеје, афоризме и кратке приче у штампаним и електронским часописима Авлија (Рожаје), Ток (Прокупље), Аванград (Сомбор), MaxMinus (Сарајево), Књижевне Вертикале (Београд), ПоезијаСРБ (Крушевац), Librarion (Нови Сад), Helly Cherry, Афирматор, Конкурси региона, Prozaonline, Libartes, Е-новине, Жикишон…

Има неколико књижевних признања али су му старији писци сугерисали да то не спомиње:

  • III место за поезију – Прокупље (2007)  К.О.П./ ТОК
  • I место за поезију – Обреновац (2012)   ШТА ХОЋЕШ
  • Најизазовнији афоризми – Мркоњић Град (2012)  Artistic Souls Club
  • I место за кратку причу – Нови Сад (2013)  Сцена Свих Креативних
  • I место за поезију – Нови Сад (2014)  С.С.К.
  • Најинтимнија љубавна пјесма  – (2015) Мркоњић Град А.С.Ц.
  • III место за поезију – Београд (2015) Књижевна омладина Србије
  • III награда за афоризме – (2015) Нови Сад 9. Фестивал хумора ,,М. И. Минимакс”

 Живи, пише и не ради у Крушевцу.

Данас Вам представљамо Милоша Ристића – професора за Српски језик и књижевност, сарадника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Милошево стваралаштво смо често представљали у Крушевцу, било да је то биле на промоцијама његових бројних књига, било на бројним ПЕСНИЧКИМ СУСРЕТАЊИМА,  нашем програму који редовно организујемо. Овај снимак је са промоције Милошеве књиге ДИЈАГНОЗА, одржане 9. 5.2013. године у Пионирском парку у Крушевцу. Поред Милоша Ристића, његову поезију говоре и Рајна Алексић и Светлана Ђурђевић, а Љубодраг Обрадовић говори о аутору. За музички тренутак те вечери постарао се Милан Милетић Милке.

Подсећамо Вас на још једну промоцију…

Настави са читањем “ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Милош Ристић”

Visits: 149
Today: 3
Total: 212343

КОЊУШЕВАЦ У СРЦУ – Милан Марковић Лака

КОЊУШЕВАЦ У СРЦУ

Коњушевац је село насељено
ево сада опет расељено
расељене српске породице
а остале у коров равнице.

О Коњушевцу  све ћу овде рећи
и не желим баш ништа избећи
све ћу тачно овде говорити
сву истину, ништа нећу крити.

Све ћу тачно ја овде да кажем
свој завичај- не желим да лажем,
све ћу рећи што сам запамтио
О Коњушевцу где сам се родио.

Описаћу моје родно село
ког се сећам радо и весело
мога села близу Подујева
у коме се увек гласно пева.

Певају се песме од старина
слушати их баш је права милина,
Подујево на Малом Косову
од давнина њега тако зову.

Са истока Преполац граница
што одваја Косово – Топлица
од Преполца јужно Преветица
према југу Шарбан, Орлане и Лужане.

Лаб је река из мог родног краја
родно место са садашњим се спаја
доноси ми мирис Завичаја
из Коњушевца у Крушевац се спаја.

© Милан Марковић Лака

БИОГРАФИЈА  АУТОРА

Милан Марковић – Лака
Рођен  06. јуна 1958.године у селу Коњушевац, општина Подујево, Косово и Метохија, Република Србија.
Visits: 122
Today: 2
Total: 212343

ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Сања Петровић

БИОГРАФИЈА


Сања Петровић је рођена 1972. у Новом Саду. Члан је Женске хаику групе, Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије.

Објављене књиге:  ”МАСКА У ОГЛЕДАЛУ”, песме 1997.; ”НЕСТАШНЕ БУЛКЕ”, песме 1997.; ”БИСЕРИ ЗА МОЈУ МАМУ”, дечији несташлуци 2006.; ”ВРЕМЕ ЈЕ КАО ХАРМОНИКА”, песме 2007.; ”ДЕЦО, ШТА МИСЛИТЕ О… ”, игрокази за децу 2008.; ”СЈАЈ РАВНИЦЕ”, коаутор, хаику поезија 2008.; ”МУШКАРЦИ, ШТА МИСЛИТЕ О…”, коаутор, приручник 2008.; ”ЕМОЦИОНАЛНА ДЕТОКСИКАЦИЈА ЗА 7 ДАНА”, коаутор, приручник 2009.; ”ОД СЛУЧАЈА ДО СЛУЧАЈА”, збирка прича 2009.; ”ОПРОШТАЈ”, новела 2010. на македонском језику; ”ПОД ТУЂОМ ЧИЗМОМ”, збирка прича 2010.; ”НА КЛИМАВОЈ КЛУПИЦИ”, збирка прича 2011.; „ПИСМА – ПОД КОЖОМ ВРЕМЕНА“, збирка писама 2011.; „А ДА, СТВАРНО, ОДЕМО НА КАФУ“, коаутор, збирка песама 2011.; „СТАБЛО СПОЗНАЈЕ ДОБРА И ЗЛА“, збирка прича 2016.

Добитник је награде Кусамакура (Јапан 2007) и националне награде Златна значка КПЗ Србије (2010). Сатирична позорница је њену књигу “Под туђом чизмом” прогласила за најбољу (2011), а Сатирична позорница јој је доделила треће место за најбољу песму за 2011. Добитница је Специјалне награде за сатиричне књиге на 6. Међународном фестивалу хумора и сатире „Милован Илић Минимакс“ (2012). Добитница награде Златна чипка за прозу и поезију на 4. литерарном натечају које је расписало  Клекљарско друштво (2013). Преведена на македонски, енглески, француски и словеначки. Била је члан Редакције електронског часописа за сатиру “MaxMinus”.

Данас Вам представљамо Сању Петровић из  Новог Сада, сарaдницу нашег портала од самог почетка рада далеке 2005. године. Била је са нама на првом сусрету песника ПоезијаСЦГ, (сада већ чувеном) на сплаву ОЛИМПИК 28.10.2007. године у Београду. Погледајте како је то било на следећем линку: https://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article& sid=2199 !

Сању Вам представљамо са њене 3 песме које је сама снимила, уз бонус 2 њене песме које су она и Јелена Ђорђевић изговориле 17.09.2017. године у ресторану АС – Хемопродукта Крушевац. Наравно ту је и песма О МЛАДОСТИ коју је тада отпевао Мирослав Мића Живановић. Уживајте!

Настави са читањем “ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Сања Петровић”

Visits: 148
Today: 2
Total: 212343

ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Невена Терзић

Невена Терзић. Рођена сам 14.11.1998. године у Руденици, Александровац. Завршила сам средњу Медицинску школу у Крушевцу. Студирам српски језик и књижевност на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Бавим се глумом и члан сам Академског позоришта СКЦ-а у Крагујевцу.
Данас Вам представљамо младу Невену Терзић, студента српског језика и књижевности. Невена сцоју поезију објављује на сајту www.poezija.rs.
Visits: 184
Today: 3
Total: 212343

ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Миломир Терзић

Миломир Д. Терзић

Рођен сам 3. јануара 1950. године у Руденици, Александровац жупски. Основну школу завршио сам у Тулешу, осмогодишњу у Ратају, а средњу Техничку у Врбасу у Бачкој. Студирао сам на Факултету политичких наука у Београду, одсек журналистика. Писањем поезије се бавим још од дана основне школе. Прве стихове сам објавио у “Дечјим новинама” па затим у многим југословенским и српским часописима и листовима: “Синтеза”, “Стварање”, “ОКО”-загребачко, “Око”-крушевачко, “Младост”, “Дневник”, “Индекс”, “Бјеловарски лист”, “Политика експрес”, “Вечерње новости” и др. Заступљен сам у свим збиркама Клуба писаца “Сергије Михајловић”, који је радио при Народној библиотрци у Крушевцу, “Заједнички узлет”, где сам био и председник клуба. Такође заступљен сам и у збиркама Заједнице књижевних клубова Србије и збиркама “Сусрети другарства”, у Ревији Завичајног друштва “Крушевац”, часопису за поезију “ПоезијаСРБ” при Удружењу песника Србије – ПоезијаСРБ и др. У издању Културног центра Крушевац издао сам 2014. године збирку песама “На вучјем тркалишту”. Члан сам Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

Настави са читањем “ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Миломир Терзић”

Visits: 168
Today: 3
Total: 212343

ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ – Тијана Рапајић Марковић

Б И О Г Р А Ф И Ј А

Тијана Рапајић Марковић – Нови Сад. Рођена сам 11.12.1977. у Београду. Завршила сам основне студије српског језика и књижевности на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду, 2008. године. Тема мог дипломског рада гласила је: „Сложенице у Типику архиепископа Никодима“. Потом, 2014. године, стекла сам звање мастер професор језика и књижевности (србиста), одбранивши рад под називом : „Вештина писања у настави српског као страног језика“. Током мастер студија, бавила сам се проучавањем српског као страног језика. Добитник сам југословенске награде за поезију „Момчило Настасијевић“.

Након завршених основних студија, објавила сам три књиге прича за децу и младе: „Приче о животињама“, „Божићне приче“ и „Башта“. Крајем 2010. године, моја прича „Бајка о изгубљеном лабуду“ емитована је на Радио Београду у емисији „Добро јутро, децо!“ 2017. године, уписала сам прву годину студија Специјалне едукације и рехабилитације на Медицинском факултету у Новом Саду. Септембра 2019. Године, била сам учесник Петнаесте међународне конференције дефектолога, под покровитељством Друштва дефектолога Војводине. Завршила сам курсеве за пословног секретара, геронтонеговатеља и персоналног асистента. Од страних језика служим се руским и енглеским, а од архаичних језика, служим се старословенским, српскословенским, рускословенским и латинским језиком. Имам сина, свој понос, студент Анимација у инжењерству, живим и радим у Новом Саду. Писањем се бавим од своје тринаесте године, када сам први пут узела у руке Превера, који је био и остао мој узор. Пишем песме, прице за децу , драме и чекам да се објави мој роман првенац “Звоно отвара врата”. Подучавам младе у чему сам веома успешна.

Данас Вам представљамо Тијану Рапaјић Марковић, најновијег члана на нашем сајту Блог ПоезијаСРБ. Њена поезија је оригинална и свакако у њој треба ужати и откривати јој смисао. Уверите се и сами!
Visits: 135
Today: 0
Total: 212344

ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Борисав Бора Благојевић

Борисав Бора Благојевић – Ћуприја
Рођен је 8. 5. 1954. године у Равној Реци, општина Деспотовац. Живи и ради у Ћуприји Објављене збирке песама; – У ПЛАМЕНУ 1977. год. – ЈУЧЕ ДАНАС СУТРА 1978. год. – ОДСЈАЈ ВАТРЕ 1989. год. – У ЦВЕТУ НЕОБРАНИХ ЖЕЉА 1995. год. – ИЗ ОЧИЈУ ИСКРА 1996. год. – РЕЧ НА ВЕТРОМЕТИНИ 1997. год. – НАБОРАНО ЧЕЛО 1998. год. – РАСКРШЋЕ НЕМИРА 1999. год. – РИМЕ У БАШТИ ОД РЕЧИ 2005. год. – ИДЕМ ДА СЕ ВРАТИМ 2006. год. – ОЦВЕТАЛИ ПЕСМОВЕЗИ 2009. год. – ТИ МЕНИ МОЖЕШ УВЕК 2010. год. – КАКО СЕ ПИШУ УСНУЛЕ ПЕСМЕ 2012. год. – друго издање 2013. год. – треће издање 2015. год. – четврто издање 2016. год. – пето издање 2018. год. – ЧАРОЛИЈА СРЦА – INCANTESIMI DEL CUORE збирка љубавне поезије објављена на италијанском језику 2016. год. – ТАЈ ПОГЛЕД ТВОЈИХ ОЧИЈУ – QUELO SGUARDO DEI TUOI OCCHI збирка љубавних песама на српском и италијанском језику 2017. год. – ДА СТИХОМ ЦРТАМ ТВОЈЕ ЛИЦЕ 2018. год. – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ – IN HEMD TRAGE ICH MOND збирка љубавне поезије на српском (ћирилица) и немачком језику 2019 год. (два издања). Заступљен је у многобројним зборницима и антолигијама поезије. Први је направио искорак у експериментисању формом (катрени) тако што прве стихове издваја и везује у посебан челни катрен /АУТОРСКА ГЛОСА/ – песма ,,ДВА СВЕТА“ објављена у зборнику ,,И ПЕСМА ЈЕ ЛЕК“ 1995. год. Песме су му преведене на италијански, шпански, словеначки, македонски, румунски, албански, арапски, бугарски, енглески, немачки језик … Пише рецензије, есеје, књижевне осврте, уређује туђе књиге. Композитори пишу музику на његове стихове. Члан је Удружења књижевника Србије, редовни члан Матице Српске у Новом Саду, члан краљевског књижевног клуба ,,Карађорђевић“, почасни члан
многих књижевних клубова у Србији. Председник је књижевног клуба ,,Душан Матић“ у Ћуприји.

Данас Вам представљамо Борисава Бору Благојевића из Ћуприје, по мом мишљењу једног од најбољих песника Србије. Бора је дуго година био председник КК Душан Матић из Ћуприје, а и данас је изузетно активан у раду овог удружења. Бора је и изузетан сарадник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Он је свакако песник који је више од свих
песника био са нама, у нашим програмима и активностима. Ја сам написао и рецензију за његову књигу “Борисав Бора Благојевић – IN HEMD TRAGE ICH MOND – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ”, коју ћу Вам у наставку овог приказа пренети у целости. Уживајте у Бориној поезији. Код њега смо мало драстичније одступили од правила 1 песник – 3 песме, јер Боре никад доста! Борину поезију музиком су оплеменили: Мирослав Мића Живановић, Сандра Миладиновић и Zoranidis Iljič Ilke који је компоновао Борину пему СРОДНЕ ДУШЕ.

Настави са читањем “ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Борисав Бора Благојевић”

Visits: 120
Today: 2
Total: 212344

ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ – Невена Татић Карајовић


Невена Татић Карајовић је рођена 1971. године у Крушевцу. Пише од  детињства. Дипломирала је 1992. године на Педагошкој академији у Крушевцу. Радила је као учитељица 12 година у ОШ ,,Свети Сава”, Крушевац. Почетком 2007. године се са породицом преселила у Аустралију. Предавала је српски језик у две школе у Сиднеју. У Аустрслији стиче звање васпитача а потом и терапеута за децу са аутизмом и другим неуро поремећајима чиме се и данас бави. Песме и новински чланци су јој објављивани у више портала и зборника. Невена је члан удружења ЧУВАРИ ЋИРИЛИЦЕ и уредник њихове фејсбук странице и портала Вијести онлајн. Иако далеко, везе са отаџбином су нераскидиве. Мајка је тројице синова.

Представљамо Вам Невену Татић Карајовић, песникињу из Крушевца, која ради и живи у Сиднеју, Аустралија. Сараћујемо са Невеном на нашем порталу и у часопису за поезију ПоезијаСРБ. Да би сазнали више о Невени и како она размишља прочитајте интервју који је дала порталу из Републике Српске – Зворника:

Иначе Невена је учествовала у три програма у Крушевцу које је организовало Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ. Сва три су били у Крушевачком позоришту. То су промоције књига Светлане Ђурђевић и Зорана Јовановића и Песничка сусретања. Погледајте део Песничких сусретања кад смо крушевљанима представили Невену. Уживајте!

Настави са читањем “ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ – Невена Татић Карајовић”

Visits: 143
Today: 3
Total: 212344

ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Марина Адамовић

Марина Адамовић – Ниш. Рођена 1962. године у Нишу. Студије француског језика је започела на Филолошком факултету у Београду, али је наставила студије права у родном граду. Поезију објављује у електронским и другим часописима и заједничким књигама. Објавила је штампане збирке песама “Curriculum vitae” и “Психоделија минијатуре” и неколико електронских књига кратких прича, мисли. Чланица је Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша, члан и Удружења песника Србије и ЦГ, Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника “Неказано”, Хуманитарне фондације Буди хуман-Александар Шапић (Банка Доброчинства). Живи и ствара у Нишу.

Данас Вам представљамо Мaрину Адамовић песникињу из Ниша, чланицу Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, са чланском картом број 1. За сарадњу са Марином на сајту www.poezija.rs имамо у евиденцији да је почела од 6. фебруара 2010. године, (а почела је много пре) када је на сајту поставила прву песму САН и од тада до данас(27. 4.2020.) Марина је на нашем порталу објавила још 953 прилога, чланака, углавном поезије, али и своја друга књижевна дела. Наше дружење било је углавном виртуелно, на сајтовима, фејсбуку, поетским часописима и разноразним зборницима поезије. Али било је успешно јер је иза њега остао рад. Изузетак је био дружење на Грзи 17. 7.2010, које је било лепо и незаборавно! Уживајте!

Прочитајте Марининих 953 песме на Блогу ПоезијаСРБ
Настави са читањем “ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Марина Адамовић”

Visits: 73
Today: 1
Total: 212344

ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Лепа Симић

Лепа Симић, рођена 14. маја у К.Каменици. Живи и ствара у Цириху – Швајцарска. Љубав је тренутак у вечности око кога Лепа Симић плете своје нежне повести. Љубав је ватра њених сећања, али и презент, стварност која је окружује. У тим лахорним стиховима реминисцира се, оживљује један разиграни и лепши свет у коме је песникињи удобно и топло. У три најзначајније песничке збирке Лепе Симић убрајају се Најтише посвете/2015/ Цветни пут душе /2016/ и Трагом пера /2018/ Била је дугогодишњи члан Удружења српских писаца Швајцарске. Члан је литерарног клуба ‚Десанка Максимовић‘ Цирих. Члан је Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и уредничког тима за реализацију многих пројеката на порталу поезија.срб, односно на сајту www.poezijascg.com. Многе везе су покидане, али Она настоји да негује ону која је враћа сржи њеног бића, језику и вери у којој је рођена. То су неки од камена међаша њеног певања и сневања. Поезија, уосталом, и служи да нам осветли пут до суштине и смисла, све док не постане смисао сам.

Данас Вам представљамо Лепу Симић из Цириха, Швајцарска, чланицу Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Сарадња са њом датира од 2005. године и од тада је Лепа уредила, (а и данас уређује), многе садржаје на порталу ПоезијаСРБ, многе зборнике поезије које смо објавили. Лепа је гост Крушевачких песника била једном и то 28.08.2009. године, па Вас овом приликом подсећамо на то гостовање. Имате два линка 1. и 2. да погледате како је то било. Због свега тога представљамо Лепу Симић у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Музиком су њен наступ оплеменили Драгиша Перчевић и Радмила Рада Бајић. Уживајте!

Лепа Симић је објавила на порталу ПоезијаСРБ

Настави са читањем “ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Лепа Симић”

Visits: 69
Today: 2
Total: 212344