Povodom Svetskog dana osoba sa autizmom, 2. aprila u Sremskoj Mtrovici održana je humanitarna izložba. Centralni motiv izložbe su bili prekrasni radovi mlade umetnice Tijane. Motivi ove talentovane umetnice pokrivaju poznate ličnosti, građevine, pejzaže… Članovi udruženja ULU „Sirmium“ podržali su Tijanu svojim radovima kako bi četkicom i bojama ukazali na važnost ovog dana. Sva prikupljena sredstva od prodaje radova idu u humanitarne svrhe za podršku osobama sa autizmom.
„Kroz linije, boje i tišinu Tijana nam otkriva svoj jedinstven pogled na svet. Pozivamo vas da priđete bliže i osetite umetnost koja govori iskreno i bez granica.“
Autizam je neurorazvojni poremećaj. Obično se javlja tokom prve tri godine života. Ovaj neurorazvoji poremećaj je najbolje prikazan u čuvenom filmu „Kišni čovek“ iz 1988. godine. Glavne uloge u ovom filmu poverene su Tomu Kruzu i Dastinu Hofmanu.
Ovaj kultni film je pokazao koliko su zapravo osobe sa autizmom ljudi koji često imaju natprosečnu inteligenciju, koja, ako se usmeri na pravi način, može biti na veliki blagoslov društvu. Osobe sa autizmom su ljudi koji imaju veliko srce koje čeka „Kišnog čoveka“ da se pojavi u njihovom životu i da tu ostane.
Svako ima neko breme na ovom svetu, fizičko ili duhovno, ali ono se ne sme etiketirati. Svakom od nas je potreban „kišni čovek“ koji će biti uz nas kad smo uplašeni, usamljeni, neshvaćeni. Nekima je to Bog, nekima roditelji, najbolji prijatelj, komšija ili slučajni prolaznik.
Tejlor Svif – slika Darka Rašete
Čuvena pevačica Tejlor Svift je svojim pesmama i smisaonim rečima mnogim mladim ljudima donela radost i utehu. Tejlor Svift je baš kao tajni prijatelj glavnog filmskog lika Čarlija iz filma „Kišni čovek“, ona koja peva i teši kada „kiša“ krene da se sliva niz obraze.
Dok duhovna oluja besni ovim svetom, budi nekom „kišni čovek“, onaj koji briše sve suze i vraća osmeh na lice. Možeš to uraditi pesmom, rečima, grljenjem ili četkicom, baš kao i Tijana.
galerija “Lazar Vozarević” i slika Nordijska svetlost (Nebeska kruna)
U Galeriji „Lazar Vozarević” otvorena je Martovska izložba članova Udruženja likovnih umetnika „Sirmium” koja predstavlja presek savremenog stvaralaštva autora iz Sremske Mitrovice i okoline. Izložba će biti otvorena za posetioce do 20. marta.
U okviru programa na otvaranju izvedena je kompozicija „Molitvu proliju” u izvođenju ansambla „Polifonika”, pod dirigentskim vođstvom Jovanke Ivanić. Publika je potom imala priliku da čuje akrostihe svestrane umetnice Jelice Radosavljević, dok je veče zatvoreno izvođenjem numere „Kiša pada”, takođe u izvođenju ansambla „Polifonika”.
Postavka obuhvata različite likovne izraze i tehnike, od slikarstva i crteža do drugih formi vizuelne umetnosti. Na početku večeri prisutnima se obratio Milan Kardaš, direktor Galerije „Lazar Vozarević”, nakon čega je uvodnu reč održala kustoskinja galerije Marija Vukajlović, istoričar umetnosti. Prisutnima se potom obratila i Vladislava Belanović Šević, istoričar umetnosti i predsednica ULU „Sirmium”.
Robert Redford je bio simbol jednog vremena koje nastavlja da teče kao Reka uspomena. Svi znaju koliko je bio dobar glumac i filmski reditelj, ali ovo nije priča o tome. Ovo je priča o čoveku koji je pravio ne samo nezaboravne filmske priče koje će generacije prepričavati, već i one prave, u stvarnom životu. Ova priča najbolje oslikava portret ovog divnog čoveka, portret koji će nastaviti da živi kroz uspomene i “teče” kao i njegov čuveni film Reka uspomena. Ona boji njegovo srce bojama koje je na najbolji način iskoritio njegov kolega i prijatelj Itan Hok.
U jednom intervjuu Itan Hok je “naslikao” jedan od najlepših životnih portreta Roberta Redforda koristeći uspomene na svog glumačkog učitelja.
Jedno od najpoznatijih rediteljskih ostvarenja Roberta Redforda bio je film Reka uspomena iz davne 1992. godine. To je priča o odrastanju dva brata, priča o dva puta, dva izbora i dva ishoda tih izbora. Ovo ostvarenje je vinulo u nebesa sada već čuvenog Breda Pita, koji i izgledom i glumačkim stilom neodoljivo podseća na Redforda. Dok je ovaj film jednom glumcu doneo slavu, drugom je doneo Roberta Redforda kao mentora i doživotnog prijatelja.
Naime, na kastingu za ovaj film pojavio se mladi glumac koji je iza sebe imao zapaženu ulogu u filmu Društvo mrtvih pesnika. Nije spavao celu noć u iščekivanju kastinga, pokušavajući da spremi monolog od jedne i po stranice. Kada je ušao u prostoriju gde se održavao kasting, Redford ga je srdačno pozdravio rečima ‘’Zdravo, Itane. Ti si iz Ostina’’. ‘’On zna moje ime i odakle sam’’, pomislio je u sebi Itan. Dok je gledao filmske postere Redfordovih glumačkih ostvarenja koji su se nalazili u toj prostoriji, počela je da ga obuzima trema. ‘’Da li si spreman, Itane’’, upitao je Redford. ‘’Gospodine, da li postoji mogućnost da izađem na trenutak i ponovo se vratim za minut jer ne mogu da dišem?’’, uzvratio je Itan. ‘’Naravno, možeš se vratiti sutra,’’ odgovorio je Redford. Ovo se Itanu nije svidelo. Morao je ponovo da prolazi kroz agoniju još jedan dan. Sutradan, kada su se sve sumnje u njemu utišale, Itan je odlučno i spremno odglumio ono što se od njega zahtevalo. Robert Redford je pohvalio Itana, ali ga je istovremeno i odbio. ‘’Ja sam glumac, znaš. Odlično si ovo uradio. Pred tobom je velika karijera, ali si premlad za ovu ulogu.’’
Dva brata, dva puta, dva izbora, dva ishoda tih izbora.
Izbor glumaca za ovaj film od strane Roberta Redforda pokazao se kao pun pogodak. Film je ostvario veliki uspeh. Dok je jedan ‘’brat’’, pulen Bred Pit, doživeo prihvatanje i uspeh, drugi je morao da ide težim putem. Biti odbijen nije laka stvar, ali biti odbijen uz pohvalu je nešto što je Itana teralo da nastavi dalje.
Nakon nekoliko meseci od ovog za Itana ne tako milog događaja Robert Redford se pojavio na jednoj poluprofesionalnoj pozorišnoj predstavi. Šta li takva veličina traži tu? Brižnim pogledom tražio je na bini onoga kojeg je odbio – Itana Hoka. Nakon predstave ušao je u bekstejdž i rekao mu: ‘’Samo tako nastavi. Rekao sam ti da će biti dobro.’’
Prošlo je pune tri godine od ovog mentorskog susreta. Itan Hok je snimio film Pre svitanja. Mnogima se taj film nije svideo, ali pogodite kome jeste. Robert Redford je izabrao baš ovaj film da otvori festival Sandens, njegov najveći projekat i sinonim njegovog imena. Danas je po oceni kritike i publike taj film (i njegovi nastavci) jedan od najboljih romantičnih filmova ikada snimljenih.
‘’Da li želite da čujete poslednje reči koje mi je uputio Robert Redford dok smo zajedno skijali na Sandensu?’’, upitao je Itan čuvenog voditelja koji ga je pozvao da promoviše svoju trenutno hit seriju. Voditelj je klimnuo glavom. ‘’Prestani da nosiš šešir. Ljudi će pomisliti da ćelaviš.’’
Veći deo intervjua Itan je iskoristio da oda čast nedavno preminulom mentoru, a iznad svega prijatelju koji je u velikoj meri zaslužan za to što on danas svojom umetnošću dodiruje ljude širom sveta. Na kraju ovog dela intervjua Itan je rekao: ‘’Čini dobro koje si u mogućnosti da činiš.’’
Dobro koje je Robert Redford učinio za Itana Hoka je napravilo od njega dobrog čoveka koji ide istim putem dobrote baš kao i njegov mentor. On je danas taj koji pomaže novim nadama i novim talentima.
‘’Čini dobro koje si u mogućnosti da činiš’’ jer iz tog dobra možda se ponovo rodi čovek koji će dodirnuti svet.
Као члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ трудим се да у свим сферама културно – уметничког живота Републике Србије ширим свест о нашем Удружењу и промовишем вредности истог. Моја нова дечија књига “Чаробни свет Веверка Грицкића” је један од најлепших “корака” у том правцу.
Будућност света зависи од људи који обликују генерације које долазе. Ова књига је мали уџбеник за будуће генерације како би свет који они буду градили био свет у којем ће радосно живети њихова деца.
Ево кратког приказа књиге.
Упознајте девојчицу Матеу која одлази на пут са родитељима где срећу Веверка Грицкића. Веверко им открива занимљивости из живота веверица и показује да су пријатељи и породица право благо које треба неговати. Прелепе илустрације у овој дечијој књизи привући ће пажњу деце и подстицати љубав према читању и свету књига.
Dan je platno, okolnosti su boje, a ti si umetnik. Postoji jedna izreka koja kaže: “Postoje samo tri boje, deset brojeva i sedam nota; važno je ono što činimo s njima.”
Jedan poznati čovek imao je tvrđavu, zvanje, znanje, pa ipak, nije bio siguran da će to biti dovoljno da osvoji srce jedne posebne devojke. Imao je pred sobom samo praznu dolinu i ideju.
Živimo u eri površnosti u svakom aspektu života. Uspeh se izjednačava sa što dužim brojčanim nizom na bankovnom računu.
Ako je uspeh vezan za bogatstvo, kako to da mnogo loših ljudi ima nezamislivo puno para i materijalnih dobara?
Novak Đoković – srpski vitez – osvojio je najveći broj titula, oborio najviše teniskih rekorda, ima najviše nedelja provedenih na mestu broj jedan i taj niz se i dalje nastavlja. Rekorder je u najačem parametru teniskog kvaliteta – broj osvojenih Grend slem turnira (do sad 24).
Mnogi mu osporavaju titulu najvećeg tenisera svih vremena jer daju prednost njegovom rivalu. Parametar po kojem se daje prednost najvećem rivalu Novaka Đokovića je lepota stila igre istog. Ironija, zar ne?
Uspeh Novaka Đokovića je bezvremenska priča koju priča celom svetu sa reketom u ruci, ženom Jelenom i porodicom.
Vraćamo se na pitanje s početka. Šta je onda uspeh ako se on nikako ne može izjednačiti sa novcem, imovinom i titulama koje imamo?
Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo se vratiti u daleku prošlost i oživeti jednu legendu.
Do dan danas nije poznato ko je izgradio srednjovekovnu tvrđavu Maglič smeštenu nedaleko od Kraljeva u dolini reke Ibar.
U toj tvrđavi živeo je pravi vitez. Njegova najlepša “bitka” je bila bitka za ljubav.
Kralj Uroš je bio treći sin Stefana Prvovenčanog. On je glavni junak naše priče, priče koja oživljava vreme pravih vrednosti.
Kada bi postojala vremenska mašina i mogućnost da se izabere vreme, godina i destinacija puta kroz vreme, ja bih ukucao 14. vek i tvrđavu Maglič.
Ovaj grad – tvrđava – se nalazi na strmoj litici nad Ibrom i dobio je naziv po magli koja se često spuštala do njegovih temelja.
Bio je nepristupačan za neprijatelje. Podseća me na gnezdo koje prave ptice za svoje buduće potomke kako bi se izlegli u sigurnosti i odleteli na krilima “orlovskim”.
Da bi “podigao” maglu i stvorio prvu srpsku srednjovekovnu državu, pogled kralja Uroša je dosezao čak do Francuske.
Tamo se nalazila ljubav njegovog života – francuska princeza Jelena.
Kako bi osvojio Jelenino srce, kralj Uroš imao je samo praznu dolinu i ideju kao što smo već spomenuli.
Kako je buduća princeza rođena i odrasla u Provansi – regiji poznatoj po lavandi – Uroš je naredio da se duž doline Magličke tvrđave posade jorgovani kako bi u punom cvatu njegovu princezu iznova podsećali na njen rodni kraj.
Jorgovan kao cvet simboliše prvu ljubav. Ovim činom kralj Uroš je svojoj budućoj ženi poslao jasne poruke da on stvara srpsku Provansu za nju i da
će njegova ljubav prema njoj uvek biti prva i jedina. Kasnije su se iz te ljubavi rodila dva sina – Dragutin i Milutin.
Jelena je takođe “procvetala” kao ovi jorgovani u dolini srpske države, dajući joj prosperitet u kulturnoj sferi života. Njenim uticajem na dvoru stvorena je prva biblioteka. Takođe, podsticala je prepisivanje knjiga po manastirima, a samim tim i razvoj pismenosti.
Svih sedam kula Maglič grada su sačuvani do današnjeg dana. Ono što se sagradi na temelju ljubavi ostaje za sva vremena. Jedino ljubav ne umire, ostaju njeni spomenici i prkose rubu vremena.
Jedino je ljubav večna, a ta ljubav je Bog. Koga god dotakne ta ljubav i on postaje deo večnosti.
Dakle, koja je tajna uspeha? Najveće bogatstvo je porodica. Porodica je stub društva. Ona je u temelju prve srpske srednjovekovne države – Maglič.
Ljubav, rad i vizija četriri člana porodice kralja Uroša, Jelene Anžujske i njihovih sinova Dragutina i Milutina doseže do nas. Mi postojimo na neki način zbog te ljubavi i vizije.
Dan je platno, okolnosti su boje, a ti si umetnik. Postoji jedna izreka koja kaže: “Postoje samo tri boje, deset brojeva i sedam nota; važno je ono što činimo s njima.”
Dragi čitaoče, ti si na potezu! Ako imaš praznu “dolinu” i ideju, zaspi je semenom “jorgovana” jer tako se piše istorija koja nikad neće biti izbrisana!
