Аутор: Miloš Ristić

Knjiga do čaše stoji,

Čaša se knjige boji.

 

Knjiga se pravda, osipa,

Čaša na nju prosipa.

 

Sad bela knjiga postade červena,

A čaša prazna, beljena.

 

Čaša do knjige stoji,

Knjiga se čaše boji.

Na majicama nosimo ameriku Kosovo na srcu

Sviramo titu sviramo đavolu I sviramo kurcu

Na duši nosimo đikija u sećanjima slobu

Stavili smo sve osim sebe na probu

Zaboravili smo ko jesmo I ko nismo bili

Zabranili su nam gorko kiselo I čili

Ja vas ne razumem

Iako ste me pogrešno shvatili

Ne mrzim vas iako ste me blatili I blatili

Ne svetim vam se iako ste me gnevili I mlatili

Ja samo hoću da nestanem

Ali vi biste me ponovo vratili

Kaže udario me jer sam mu rekao jebo te otac

E pa jebo ga još hiljadu puta

Ne idem ja ka tebi

To ide rakija ljuta

Ličnost bez ličnosti

Ja sa sobom neimam sličnosti

I ne krivim devedesete za to

Ni Slobu ni Đikija

Imam simpatije prema Hitleru

Ali kakve to veze sa njegovim delom ima

Nisam skins i nisam cigan al crn sam i nula

Idite u crkvu i držitem se svojih preambula

Volim Partizan ne volim Zvezdu al njih voli Hajduk Kula

Ćele Kula Miljković Desanka

Lektirus Bećković ministar Srećković

 

Sad sve moramo jer ništa nismo morali

Da nismo malo bolesni

Da nismo malo robusni

Da nismo previše otpusni lista

Ne zovi me tako zovem se Miloš ne zovem se Rista

Ni Ristić ni Rile ni Gile

Ja se zovem Zoran

Ja se zovem Zoran

Ja se zovem Zoran

Zora sviće svaki dan

Ja se zovem Goran

Ja se zovem Goran

Ja se zovem Goran

Gori mi je svaki dan

 

Presipam pretapam prenosim

Ne bih želeo da sam kap u rosi

Niti mi je romantično da idemo bosi

Oduvek sam bos i tries godina idem u gaćama

Hodajući od jednog do drugog zida sobe

Kidajući otvarače i nalepnice s flaša

Putajući koliko još imam da ne popijem

Da živim da izlazim da se bijem

Da glumim muflona Štoglju sa šalom oko vrata

Školovanog Zanzibara uglednog idiota

Svašta mi se po glavi mota

Što mi reče neko Ja ne bih brate bio u tvome mozgu

Slušam Koltrejna a drkam na Rozgu

 

Večito sam ožedneo pobledeo

Pocerveneo nasmejao ukiselio

Veselost je tajna oholosti

I bi prolaznosti

I bi vetra i kiše i sunca

I duše što u gluposti grca

Dok neko prca neko piše pesme

 

Sumnjivo mi sve i tebe što gledam

I ne znam čemu si i ne znam na čemu si

I koji ti je recept a koja dijagnoza

Ispravni ljudi u omotima pesnici kokte i boza

Da sam žena kao majka bih se bar ostvario

Da sam slepac davno bih se oženio

Da sam u vinklu ne bih besneo i penio

 

Živim patetično u danima prošle veze

Osećaj je tako usrano nepovratan tako bezveze

Nastavljajući jurnjavu k provaliji

Tu i tamo prošetavši obraz po avliji

Asfaltu Kaldrmi Prokletiji

Betonskoj osnovi našega života

Praveći se manji nego što jesam

I veći nego što mogu biti