Категорија: A – SUSRETI PESNIKA

Промоција романа Наде Милосављевић Кети “ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ”

У Белој Сали КЦК у организацији Културног центра Крушевац, одржана је 24.9.2026. године промоција књиге Наде Милосваљевић Кети ” ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ”. Издавач књиге је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. На одлично организованој промоцији у име издавача књиге говорили су председник удружења Милосав Ђукић Ђука и уредник издавачке делатности удружења Љубодраг Обрадовић. О књизи је говорио рецензент проф. др. Миливоје Р. Јовановић. Програм је осмислила и водила ЈеленаЂорђевић. За музички тренутак био је задужен професор виолине Стефан Јовановић. За техничку реализацију програма био је задужен Марко Вишњић, а за фотографије Веркан Гвозденовић и Ђурђија Обрадовић. Видео промоције снимили су Салвиша Паунковић и Љубодраг Обрадовић.

Нада Милосављевић Кети – Милосав Ђукић Ђука

Тамо где је рођена, ценио се рад и квалитет у вери и понашању. Она је у свет понела ове породичне вредности и смело корачала у живот. Ево је данас на пиједесталу књижевног стваралаштва, једнако успешна   као у животу. Породица је увек уз њу и боље подршке нема.

Уз њу је и наше Удружење Песника Србије – ПоезијаСРБ, које ће овај роман   „ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ“ предложити за НИН-овунаграду 2026. Читајући „ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ“, одлагао сам ручак, не би ли што пре стигао догађаје, уживао сам у успеху једног Србина, главног јунака и пролио по коју сузу радосницу. Прочитајте и ви и станите у ред за поштовање. Надо честитам !

  24.09.2026.  Милосав Ђукић Ђука

Љубодраг Обрадовић  – Увек је добро бити издавач добрих књига

Поштовани пријатељи писане речи!

Као уреднику издавачке делатности Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, баш ми је драго што сам у прилици да кажем неколико реченица о Нади Милосављевић Кети, ауторки овог романа, а чланици Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Ми смо поносни на Наду и њена два романа: „ПЛОД“ и „ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ“ чији смо ми, као удружење, издавачи. Ја сам приликом промоције њеног првог романа „ПЛОД“ рекао: Увек је добро бити издавач добрих књига!

И остајем при томе. Заиста је добро бити издавач добрих књига. Нада за свој роман „ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ“ каже да он „није само плод маште, већ и апел млађим генерацијама да чувају породичну традицију, блискост и моралне вредности које су у модерном добу почеле да бледе“.

Још ако Нада Милосављевић Кети добије НИН-ову награду за свој други роман, а намеравамо да је предложимо, (што је председник удружења већ рекао) ако и кад објаве конкурс, то ће бити и добра реклама за наше удружење. Наравно ми ту нећемо имати никакве заслуге ни посебан напор – све заслуге и велики труд да напише овако добар роман, припадају искључиво Нади.

И ево још само пар реченица о Нади. Нада поред романа пише и једнако добру поезију за коју је већ добијала награде и признања. Навешћу једну од тих награда „КОНДИР ГОСПОЂЕ ЈЕЛИЦЕ“ – на манифестицији ДУША ТРОМОРАВЉА 2025. године у Ћићевцу. Надине песме су и искомпоноване и могу се чути и у аудио верзији… Мало ли је?

Да! Увек је добро бити издавач добрих књига. И зато у том стилу, за Наду уместо цвећа, мој мали поклон пар стихова из моје песме „ДОБРО ЈЕ БИТИ ДОБАР“

Добро је бити добар
За људе искрити љубав
Чињење зла само јад доноси
И душу право у пакао носи

Добро је имати снове
У сновима је могуће све
Али живот своје путеве оре
У збиљи снови изгоре

Добро је пронаћи “НАДУ”
И излаз кад је густо
Надања сад нам краду
А без илузија све је пусто…

Љубодраг Обрадовић

ЛИЧНО КАО ОПШТЕ – Миливоје Р. Јовановић

Нада Милосављевић излази пред читалачку публику својим другим романом ,,Дукат са женским ликом“, кога је у тематском смислу тешко одредити пошто ова проза инкорпорира најразличитије садржаје од историјских, социјалних, љубавних до мистичних и детективских.

Уосталом роман као жанр нема никаква тематска ограничења, јер свака тема, односно сваки садржај и свака емпирија могу бити стварност модерног романа.

Знајући за те особине савременог романа, отвореног за све изразе аутора, за све његове потребе и све рукавце његове маште, чак до највулгарнијих, Нада Милосављевић се определила за овакав мозаичан садржај који у основи има љубав између мушкарца и жене, љубав коју кроз неколико генерација рађају и руше социјални, сталешки, историјски, социолошки и материјални разлози.

Иако значајно кокетира са историјским личностима и историјским догађајима као што су цар Франц Јозеф, царица Елизабета, први светски рат, Крф и Плава гробница овај роман није историјски, он је исторични, а то значи да ауторка не поштује карактеристике жанра ра историјског романа већ укључује и другачије жанровске особине што ово приповедање чини историчном романескном прозом.

Настави са читањем “Промоција романа Наде Милосављевић Кети “ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ””

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ 23.9.2026. у 18:00

У Белој сали КЦК у Крушевцу, 23.9.2026. године одржана су ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ за септембар. У оквиру сусретања, у првом делу – представили смо књигу Милосава Ђукића Ђуке “КЛАВИР ОД ПАПИРА”. У другом делу сусретања своју поезију казивали су песници чланови удружења и њихови гости. Наравно био је и музички тренутак када су наступили Иван Ђукић Ђука и Тамара Ристић. Први део програма водила је Даница Гвозденовић, а други Милосав Ђукић Ђука. О књизи су говорили Љубодраг Обрадовић и професор српског језика и књижевности Александра Живадиновић… Поезију из књиге КЛАВИР ОД ПАПИРА говорила је Нада Гајић. Фотографију “КУД ПЛОВИ ОВАЈ БРОД”; Првослав Пендић Пенда поклонио  је Милосаву Ђукићу Ђуки. Фотографије је снимила Ђурђија Обрадовић… Видео је снимио  Љубодраг Обрадовић

У дргом делу поетског програма своју поезију и друге књижевне радове говорили су песници:Тамара Ристић, Љиљана Тамбурић, Љубиша Живојиновић, Слађана Бундало, Вера Шабаић, Сандра Јовановић, Александар Миладиновић, Снежана Попповић, Миленка Весић, Нада Милосављевић Кети, Олга Раденковић, Љубодраг Обрадовић, Лидија Бјелица, Стефан Кнежевић, Звездана Минић, Милош Ристић, Драгослав Мирковић и Милосав Ђукић Ђука.

Рецензија Љубодраг Обрадовић  – КЛАВИР ОД ПАПИРА, Племените поетске нити које повезују сутон, папирни клавир, моравске таласе и црни шешир у поезији Милосава Ђукића Ђуке…

Пред нама је осма књига аутора Милосава Ђукића из Крушевца КЛАВИР ОД ПАПИРА. Она није само збирка песама, већ истински споменик једној животној доследности – подсетник да се највеће истине не налазе у далеким световима, већ у топлом длану завичаја и песми која, попут Мораве, никада не престаје да тече.
Настави са читањем “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ 23.9.2026. у 18:00”

РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ 2026. – Свети Роман

У Манастиру Св. Роман у Ђунису 2. 9.2026. године откривен је споменик Николају Николајевичу Рајевском. Споменик су открили: министар културе у влади републике Србије Никола Селаковић и представник председника Руске федерације за међународну културну сардању Михаил Швидкој. Споменик је освештао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит нишки г. Арсеније (Главчић) који је тим поводом вршио и службу. Откривању споменика присуствовао је и амбасадор руске федерације у Србији Александар Боцан-Харченко и бројне званице и грађани. Присуствовали су и песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу који су пре откривања споменика говорили своје стихове. Тим поводом одржана је по осамнаести пут и поетска манифестација „РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ“, посвећена сећању на пуковника Николаја Николајевича Рајевског. Организатори манифестације овога пута билу су:  Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Друштвом српско-руског пријатељства “ПРВОСЛАВЉЕ“ из Крушевца и Удружењем Козака Србије „Православље“ и одобрењу управе манастира Св. Роман. Овога пута стихове су казивали песници из Крушевца: Милосав Ђукић Ђука, Миљко Шљивић, Љубодраг Обрадовић, Драгојло Јовић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирослав Кркић Пилот, Боривоје Видојковић, Љиљана Тамбурић, Даница Гвозденовић и Љубиша Живојиновић. Присутнима се на почетку поетског дела програма обратио Милосав Ђукић Ђука – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и напоменуо да се ова манифестација организује по осамнаести пут и да тако Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Друштво српско-руског пријатељства “ПРВОСЛАВЉЕ“ из Крушевца, већ 18 година заредом негују култ сећања на пуковника Николаја Николајевича Рајевског. Фотографије и видео је снимио Љубодраг Обрадовић.

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 26.

У Белој сали КЦК у уторак 30.6.2026. године у 18:00 часова одржана је промоција часописа ПоезијаСРБ број 26. чије је штампање омогићио Град Крушевац. У другом делу програма представили смо и књигу Слободана Милојевића “ЖВРЉ”. У програму су учествовали песници: Милосав Ђукић Ђука, Љубодраг Обрадовић, Данијела Јевремовић, Слободан Милојевић, Латинка Ђорђевић, Љубиша Живојиновић, Слађана Бундало, Нада Милосављевић Кети, Мирјана Јовановић, Првослав Пендић Пенда, Миљко Шљивић, Горан Минић, Јасмина Николић, Марија Чворовић, Миленка Весић, Нада Гајић, Мирослава Смиљанић. У промоцији књиге Слободана Милојевића “ЖВРЉ” учествовали су поред самог аутора и Милосав Ђукић Ђука, Гордана Костић, Неда Митић, Љубодраг Обрадовић, Данијела Јевремовић и Нада Гајић.

У музичком делу наступио је професор Иван Ђукић Ђука. Фотографије је снимила Ђурђија ОБрадовић, видео Славиша Паунковић и Љубодраг Обрадовић. Програм су осмислили и водили Милосав Ђукић Ђука, Љубодраг Обрадовић, Данијела Јевремовић и Слободан Милојевић.

Download Преузмите часопис у пдф-у!

УМЕСТО УВОДА – Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “Промоција часописа ПоезијаСРБ број 26.”

Песници Драинцу у Походе – Трбуње 2015.

Песници Драинцу у Походе – Трбуње 2015

Песници Драинцу у походе – КЦ Драинац Блаце

Još slika na Fejsu   YOU TUBE: 1 deo – 2 deo
Манифестација “Песници Драинцу у походе” одржана је и ове године по пети, јубиларни пут, у Трбуњу у родној кући Радета Драинца. Како је мали јубилеј у питању, Удружење песника Србије је, овога пута, у сарадњи са Културним центром Драинац и Народном библиотеком Рака Драинац 12. новембра 2015. године организовало два програма. Први програм је био у 17:00 часова у Драинчевој родној кући у Трбуњу, а други у 19:00 часова у холу Културног центра Драинац. У оба програма промовисана је књига “Загонетка Драинац” коју је ПоезијаСРБ објавила Драинцу у част уз помоћ града Крушевца који је издвојио финансијска средства за њено штампање. Учествовали су: др. Велибор Лазаревић, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Драгојло Јовић, Саша Милетић, Вељко Стамболија, Милош Ристић, Ратко Тодосијевић, Владимир Митровић, Топлица Ђоковић, Дејан Велимировић и Витомир Јовановић Џогурда…


Учесници манифестације *ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ*
Дејан Велимировић отвара манифестацију
Љубодраг Обрадовић поздравља присутне у родној кући Радета Драинца у Трбуњу
Топлица Ђоковић отвара II део манифестације у КЦ Драинац у Блацу
Настави са читањем “Песници Драинцу у Походе – Трбуње 2015.”

“ЛЕТО КУЛТУРЕ 2025.” Рибарска Бања – ПоезијаСРБ & Бенд 2+2

Видео и аудио /Обрада Љубодраг Обрадовић/

У оквиру “Лета културе 2025.” у организацији Рибарске Бање на летњој сцени, одржан је 7. 8.2025. године поетско-музички програм Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем У Крушевцу. Комплетну иницијативу, припрему и реализацију маестрално је одрадио председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Милосав Ђукић Ђука. Учествовали су песници: Милосав Ђукић Ђука, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, Љиљана Тамбурић; Нада Милосављевић Кети, Нада Гајић и Првослав Пендић Пенда. У музичком делу програма наступили су чланови бенда: 2+2: Ивица Јовановић Шљива, Дејан Стојановић и Иван Ђукић Ђука.
Настави са читањем ““ЛЕТО КУЛТУРЕ 2025.” Рибарска Бања – ПоезијаСРБ & Бенд 2+2″

ДУША ТРОМОРАВЉА – Награде

Манифестација “ДУША ТРОМОРАВЉА” (Vidi sve) одржава се ове године по девети пут.

Манифестација “ДУША ТРОМОРАВЉА” одржава се ове године по девети пут. Ред је да се подсетимо како је све почело:

1. – 2017. На месту ” САСТАВЦИ” где се састају Јужна и Западна Морава и чине Велику Мораву, највећу домаћу реку, 23.07.2017. године МО СПС-а Сталаћ у сарадњи са ОО СПС-а Ћићевац, Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и КК Душан Матић из Ћуприје, а поводом јулских празника и 27-ог рођендана СПС-а, организовао је по први пут Поетско-музичку манифестацију “ДУША ТРОМОРАВЉА”. Идеју за оснивање манифестације изнедрио је Борисав Бора Видојковић, тада председник ОО СПС Ћићевац, а припомогли су му Борисав Бора Благојевић и Љубодраг Обрадовић. На самом почетку програма одржана је промоција књиге ДОШЛА САМ ТЕБИ Мирославе Смиљанић, песникиње из Сталаћа. О књизи је говорио Љубодраг Обрадовић – писац рецензије за књигу, а стихове из књиге казивала је сама ауторка.

2. – 2018. Ове године су по први пут изабрани и најбољи песник и песникиња троморавља. ПЕСНИКИЊА ТРОМОРАВЉА је Светлана Ђурђевић, члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, а ПЕСНИК ТРОМОРАВЉА је Хранимир Милојковић Хране, члан Удружења књижевника Стојан Живадиновић из Соко Бање. Жири који је имао тај тежак задатак да у мору одличних песника одабере 2 најбоља радио је у саставу: Бора Благојевић, Боривоје Видојковић и
Љубодраг Обрадовић.


 ПЕСНИКИЊА ТРОМОРАВЉА за 2018. годину је Светлана Ђурђевић, члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, а ПЕСНИК ТРОМОРАВЉА је Хранимир Милојковић Хране, члан Удружења књижевника Стојан Живадиновић из Соко Бање. Жири je радио је у саставу: Бора Благојевић, Боривоје Видојковић и Љубодраг Обрадовић.
 

3. – 2019. Ове године су по други пут изабрани и најбољи песник и песникиња троморавља. ПЕСНИКИЊА ТРОМОРАВЉА је Мирослава Смиљанић из Сталаћа, члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, а ПЕСНИК ТРОМОРАВЉА је Борисав Бора Благојевић, члан КК Душан Матић из Ћуприје. Такође по први пут су ове године додељене још три награде и то: Топуз Војводе Пријезде – добио Златомир Јовановић – песник из Београда, Кондир госпође Јелице – добила Милка Ижогин- песникиња из Ћуприје и Повељу Моравске тајне – добио Сабах Ал Зубеиди – песник из Ирака. Жири који је ове године имао тај тежак задатак да у мору одличних песника одабере најбоље радио је у саставу: Боривоје Видојковић, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Хранимир Милојковић.

Настави са читањем “ДУША ТРОМОРАВЉА – Награде”

“САБОРАВАЊЕ” на Петровдан у порти Цркве Светог Пантелејмона у Пепељевцу

У Пепељевцу, на Петровдан у порти Цркве Светог Пантелејмона је 12. јула 2025. године одржана је по четрнаести пут манифестација “САБОРАВАЊЕ” у организацији Културног центра Крушевац и КУД-а Пепељевац. Цео програм, који се састојао: од свечане литургије и завршног културно – уметничког програма обојили су КУД „Пепељевац“ из Пепељевца и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. Наравно после програма била је богата свечана трпеза. Посебну ноту духовности и добре животне поезије дали су и песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца:  Милосав Ђукић Ђука, Даница Гвозденовић, Првослав Пендић Пенда  и Љубодраг Обрадовић. Овде смо изабрали и тонски обрадили поетски и музички део програма. Цео програм можете погледати  и преслушати ОВДЕ.

Песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца:
Првослав Пендић Пенда, Даница Гвозденовић,
Милосав Ђукић Ђука и Љубодраг Обрадовић.

Преслушајте и друге песме на нашем сајту!

Настави са читањем ““САБОРАВАЊЕ” на Петровдан у порти Цркве Светог Пантелејмона у Пепељевцу”

Поетско вече у част Борисава Боре Благојевића – Ћуприја 2025


Борисав Бора Благојевић

У дворишту цркве Св. Николе у селу Супска код Ћуприје, 30. 5.2025. године на позив Милетић Живорада члана К. К. Душан Матић из Ћуприје (и ранијег председника) одржано је поетско вече у част недавно преминулог Борисава Боре Благојевића дугогодишњег председника КК Душан Матић из Ћуприје. На сусретима песника било је присутно и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу које су представљали: Милосав Ђукић Ђука – председник, Бранко Ћировић Ћиро, Љиљана Тамбурић и Мирослав Кркић, као и чланови више КК и то из: Јагодине, Параћина, Ћуприје, Багрдана, Пожаревца… Вече је било изузетно добро организовано, а поетска вечера је била на нивоу организатора, дакле изузетна…

Saša Milivojev – GENOCID U GAZI. Stihove govori autor lično.

Saša Milivojev
Saša Milivojev

Saša Milivojev
GENOCID U GAZI

Bombe i vrisci
vasionom odjekuju.
Hiljade majki beže
sa mrtvom decom u naručju.
A svi se prave da ne vide i ne čuju,
Svi, kao i ti.

Gaza moja krvari.
Gomilaju se leševi.
Jedu ih mačke, zmije i pacovi.
A svi ćute, pa i ti.

Boj se bije,
istina se krije,
krv se lije, lije.
Sve se ruši i nestaje.
Nema više ni kapi suze
da je zemlja upije.
Samo pepeo i dim.

Napale su ubice
škole, mostove i bolnice,
pobeći će čak i ptice,
neće više biti ni cveta, ni trave,
pobiće čak i mrave.

Bez struje i vode,
noći plaču hladne,
zamrzle se bebe gladne
kao sante ledene.

Monstrumi sve redom kolju,
sve pustoše i proteruju,
smeju se, pevaju, i psuju,
dok prokleti novac umnožavaju.

I niko da ih zaustavi,
niko, pa ni ti.

Ostaše samo ruševine
delovi tela ispod prašine,
krvava stopala, prsti,
kosa, i dečije šake,
pune rake!

A u rukama mrtve majke
jedna beba plače,
krv se u more pretače,
ali život neće stati,
da pati – znaj: Bog neće dati,
ona će se Gaza zvati.

Zabranjeno kopiranje © Saša Milivojev, 2025.