Часопис за поезију ПоезијаСРБ бр. 22.


У дворишту КПЗ, Мајке Југовића 12. одржаће се 11.7.2024. године у 19 часова промоција часописа ПоезијаСРБ број 22. На промоцији учествују аутори заступљени у часопису. Промоција се реализује у сарадњи Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац.

Download Настави са читањем “Часопис за поезију ПоезијаСРБ бр. 22.”

Saša Milivojev: Pesnik nema prava da ulepšava stvarnost. Intervju za Ekspres Magazin

Saša Milivojev, Intervju, Ekspres Magazin, o5.06.2024. Objavio Srećko Milovanovič

Književnik Saša Milivojev, autor romana “Dečak iz Žute kuće“, čiji su literarni radovi prevedeni na dvadesetak jezika, vraća se na srpsku književnu scenu posle više od decenije, kako sam kaže, “izuzetnog stvaralačkog lutanja“.

Milivojev se vraća sa novom zbirkom poezije “Svetski bol“, koja predstavlja kreaciju na tri jezika – srpskom, arapskom i engleskom.

Autor je proveo godine po svetu stvarajući ovu zbirku, istražujući duboke emocionalne i egzistencijalne teme kroz svoje lično iskustvo, ali i kroz širi društveni kontekst. Recenzije za ovu zbirku napisali su profesor emeritus dr Rade Božović, nekadašnji dekan Filološkog fakulteta, i profesor dr Mila Alečković, čuveni stručnjak iz oblasti psihijatrije i psihologije.

U intervjuu za nedeljnik “Ekspres“ Saša Milivojev otkriva detalje tematike knjige “Svetski bol“, priča o svom stvaralaštvu i putovanjima po svetu i otkriva da li ga je svet današnjice promenio.

Kako biste okarakterisali novu zbirku poezije “Svetski bol“?

“Iako je depresivna, strašna, teška, horor priča, nadam se da će čitaoci pronaći svoje mesto u ovim stihovima, da će ih emotivno pogoditi i inspirisati da razmišljaju o širim društvenim i filozofskim pitanjima, da razmišljaju o tome šta svako od nas može da uradi da promenimo svet u kakvom živimo. ’Svetski bol’ je delo koje teži da poveže ljude i da podstakne dijalog o univerzalnim temama koje nas sve dotiču, bez obzira na naše različite životne okolnosti. Želim da ’Svetski bol’ bude iskustvo koje će ostaviti trajni utisak i inspirisati ljude da sagledaju svet iz različitih perspektiva.“

Zašto je naslov knjige “Svetski bol“?

“Ne samo zato što je svetski bol bitna tema u istoriji književnosti, moja prijateljica pokojna Isidora Bjelica govorila mi je da i ona i ja bolujemo od veltšmerca, i da tu leka nema. Pošto je u mojoj percepciji sveta – svet ravnodušan prema svetu ovakav kakav zaista jeste: užasan, i lep i odvratan, i divan i jadan, i okrutan, zloban, ljudima treba servirati sve te slike užasnog sveta, u nadi da ćemo posmatranjem takvih slika poželeti nešto da promenimo, da postanemo bolji ljudi. To je način da se izazove empatija i saosećanje prema svim ljudima koji prolaze kroz teške trenutke. Pojam Weltschmerz označava osećaj melanholije i tuge koji proizilazi iz svesti o nesavršenostima sveta i nespojivosti između stvarnosti i idealizma. Naslov ’Svetski bol’ reflektuje osećaj duboke patnje i razočaranja zbog stanja sveta. Ukazuje na dubinu emocionalnog iskustva koje čitaoci mogu očekivati u knjizi. ’Svetski bol’ sugeriše na teme koje se tiču trauma. Moja poezija nije samo lični vapaj, lični bol, nego kolektivni, vapaj svih ljudi na planeti koji osećaju žalost, bespomoćnost i bes zbog nepravde ili patnje koju svet doživljava. Koncept ’Svetskog bola’ podseća nas na našu međusobnu povezanost i odgovornost prema drugima te na važnost solidarnosti i aktivnog angažmana u rešavanju problema koji utiču na ljude širom sveta. Ovo je univerzalni čovečanski ep o stradanjima ljudi.“

Kad se malo istraži o čemu govori Vaša knjiga, nailazi se na stravične prizore. Zašto ste imali potrebu da pišete poeziju o takvim ljudskim patnjama, stradanjima, o jezivim monstruoznim ratnim zločinima?

“Pesnik nema prava da ulepšava stvarnost, nego da bude pošten svedok vremena. Lako je pisati o divnoj prirodi, o šumu mora, o pticama na grani, o bajkovitim plažama i ljubičicama, ali… Život nije bajka. Ako prećutkujemo stravične zločine, oni će se u budućnosti ponavljati. Kao pesnik, osećam se dužnim da istražim i izrazim stvarnost onakvu kakva jeste, bez ulepšavanja ili izbegavanja onih delova koji su bolni ili neprijatni. Moja poezija nije samo refleksija stvarnosti, već i poziv na akciju – poziv na saosećanje, razumevanje i angažovanje u stvaranju boljeg sveta za sve nas.“

Saša Milivojev - SVETSKI BOL
Saša Milivojev – SVETSKI BOL

O kojim ratovima je tačno reč i da li su slike u Vašoj poeziji inspirisane istinitim događajima?

“Naravno, sve je istina, ništa nisam izmišljao, nije reč o fikciji, ideje sam crpio direktno iz optužnica Tužilaštva za ratne zločine i iz policijskih izveštaja, i te užasne slike, opise zločina, pretočio u stihove. Do detalja sam opisao zločine u Internatu u Gnjilanu, posledice upotrebe hemijskog oružja u Siriji, i kako deca u Jemenu umiru od gladi. Smatram da je važno da se ovi užasni događaji ne zaborave i da se o njima govori kako bi se osvetlile tamne strane ljudske prirode i podstakao dijalog o njihovim uzrocima i posledicama. Sigurno ću napisati i stihove o genocidu u Palestini. To je moja moralna obaveza, u Srebrenici nije bilo genocida, pravi genocid je ovo što se danas dešava u Gazi, 7000 mrtve dece!“

Stradanje i bol obeležili su i Vaš roman “Dečak iz Žute kuće“. Kako upoređujete jugoslovenske ratove i trenutna svetska dešavanja? Da li pesnici mogu nešto da promene?

“To što je preživeo srpski narod – nije nijedan drugi na planeti. Žuta kuća je po meni najstravičniji zločin koji se dogodio u istoriji čovečanstva. Pred očima celog sveta, više od 2000 nestalih ljudi, civila, kojima su vađeni organi! Odrana koža srpske dece letela je po celom svetu. Sa tim patnjama ništa nije uporedivo, tu je kraj, nema dalje. A kao što su jugoslovenski ratovi ostavili duboke ožiljke na društvo i pojedince, tako i trenutni svetski sukobi ostavljaju dugotrajne posledice, uključujući traumu, podeljena društva, nestabilnost, gubitak identiteta i kulturno nasleđe. Tu bi trebalo tražiti i pesničku inspiraciju. Pesnici mogu zagovarati mir, pomirenje i toleranciju kao odgovor na sukobe i nasilje. Njihove pesme mogu biti poziv na solidarnost, razumevanje i dijalog kao put ka izgradnji trajnog mira. Pesnici mogu izraziti saosećanje sa žrtvama sukoba i podići svest o njihovim patnjama kako bi inspirisali druge da se angažuju u pružanju pomoći i podršci. Pesnici podstiču empatiju i razumevanje među ljudima.“

Šta je za Vas smisao pesništva?

“Za mene, smisao pesništva leži u sposobnosti da se izraze duboke emocije, misli i iskustva na način koji nadilazi običan govor. Pesništvo nije samo umetnost izražavanja, već i put ka istini. Pesništvo je način da se uhvati suština ljudskog postojanja, da se istraži dubina duše i da se izraze kompleksne ideje kroz lepotu jezika i forme. Pesništvo je kao ogledalo koje odražava suštinske aspekte ljudskog iskustva i podstiče nas da dublje razmišljamo o svetu i sebi. Pesnik se bavi suštinom, tražeći odgovore na pitanja koja nas sve tište. Pesništvo je ontološka potraga, putovanje kroz kosmos ljudskog iskustva, gde stihovi postaju egzistencijalni testamenti. Ono što se kroz pesništvo otkriva nije samo fenomenološka slika sveta, već i transcendentna harmonija između duha i stvarnosti. Kao pesnik, preispitujem ontološke paradigme, zagledam se u ambis svetlosti i tame, tražeći smisao u tom kretanju. Pesništvo se može shvatiti kao hermeneutički proces, gde svaka reč postaje simbol, a svaki stih postaje hermeneutički ključ. Pesnik tumači simbole ljudskog postojanja, dešifrujući duboke strukture uma i srca. Kroz dijalektiku pesničke forme, istražujem pitanja postojanja, smisla i transcendencije, pokušavajući da osvetlim puteve ka unutrašnjoj i spoljašnjoj istini. Pesništvo, u svojoj suštini, može se smatrati kreativnim činom metafizičke refleksije. Kroz ritam, metafore i simbole, pesnik ulazi u duboke dubine ljudske duše, istražujući temeljne aspekte postojanja. Svaka pesma postaje arhetipski pečat koji otkriva slojeve kolektivne svesti i podsvesnog uma. Pesništvo je konstantna dijalektika između suprotnosti – svetlosti i tame, ljubavi i bola, života i smrti. Pesnik je ontološki istraživač koji se hrabro suočava sa paradoksima postojanja, pokušavajući da razume beskonačnu složenost ljudske egzistencije. U krajnjem, pesništvo postaje ritual transformacije, gde reči postaju alhemija duše, pretvarajući patnju u lepotu, bol u nadu i tugu u transcendenciju. Kroz pesnički čin, težimo da dosegnemo esenciju ljudskog iskustva i da otkrijemo duboku povezanost između pojedinca i univerzuma.“

Kako postati uspešan pisac, pesnik? 

“Da biste bili dobar pisac, dobar pesnik, morate pre svega biti dobar human čovek, to je prva lekcija. Što se tiče postizanja uspeha kao pisac ili pesnik, mislim da je to kombinacija talenta, predanosti i vežbanja. I biti za to rođen. Biti uspešan pisac zahteva ne samo kreativnost i inspiraciju, već i upornost, rad i posvećenost zanatu. Na poeziji pesnik mora mukotrpno da radi, krvavo, da brusi, da kroji i prekraja do besvesti, i uvek može bolje, a ne da odmah objavljuje sve što nalupeta. Na nekim pesmama sam radio više meseci. Važno je neprestano učiti, čitati, istraživati različite stilove i tehnike pisanja, kao i aktivno raditi na unapređivanju svog zanata. Takođe, važno je biti otvoren za povratne informacije i konstruktivnu kritiku, kako bi se stalno napredovalo kao pisac.“

Da li govorite i arapski ili imate prevodioce?

“Ne znam arapski. Moju poeziju na arapski prevodi Iračanin koji dobro zna srpski, nekadašnji profesor Filološkog fakulteta Bashar al Hadla, kom sam zahvalan na saradnji u ovom izdavačkom projektu. Pričam engleski, ali pišem samo na srpskom, moje stihove na engleski maestralno prevodi Ljubica Jentl Tinska, pesnički genije, unuka čuvenog književnika i prevodioca Aleksandra Saše Petrovića. Zahvalan sam svima koji su učestvovali u stvaranju ovog dela.“

Gde ste sve putovali i da li Vas je svet promenio?

“Jeste, svet me je ipak malo promenio. Putujući, naučio sam da cenim različitost kultura i tradicija. Upoznavanje različitih ljudi i njihovih životnih priča još više mi je otvorilo um i dušu. Svako putovanje bilo je prilika za lični rast i razvoj. Čak i neka ružna iskustva mnogo vrede, na njima se uči. Bio sam u Indiji, Bahreinu, u Nepalu, u Omanu, Maroku, Iranu, Egiptu, Libanu, Jordanu, u Saudijskoj Arabiji… Iz Ujedinjenih Arapskih Emirata putovao sam u Kuvajt, Katar, Pakistan, Tanzaniju, Azerbejdžan, u Keniju, Tursku, Šri Lanku, Etiopiju, Kazahstan, na Maldive… Obišao sam oko 35 država. Ukupno, svet me promenio na način da sam postao svestan svoje uloge kao građanina globalne zajednice i da cenim raznolikost. Putovanja su me obogatila na mnogo načina i ostavila neizbrisiv trag na mom životnom putu. Ponosan sam na sve što sam naučio i radujem se budućim avanturama koje će mi doneti nova iskustva i spoznaje.“

EKSPRES.NET

Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 21.

Поштовани посетиоци, Изашао је из штампе Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 21. Припремамо промоцију часописа! Све часописе погледајте и преузмите на новом сајту поезија.срб

Download - Преузмите бесплатно!

УМЕСТО УВОДА – Љубодраг Обрадовић
Настави са читањем “Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 21.”

Sanja Popić – Sviraj taj fajront

Kaži mi,
Šta je to u meni što se ne opire tvojim lažima
Pa kad mi kažeš kako nisam kao druge
Ja se samo nasmejem
I slegnem ramenima
Pred noć otvorim ormar
I vadim haljine
Slažem ih za bolje dane
U kojima me nećeš vrteti
Ponekad mi se zamagli u glavi
Od pomisli šta ti sve neću biti
U tom vrtlogu
Zamrzim sve devojke koje nisi ljubio
I kad me slažeš
Samo sležem ramenima
Šta god da kažeš
Ja ti verujem
Cvetom cvetam od tih laži
A kad najbolja sam
Tad se plašim

Kaži mi
Zašto nisam kao druge
Je li zato što ne verujem u zakone privlačnosti
Jer da je tako onda bi mi rekao
Ti si najveći kreten koga sam sreo
Mogla bih na sve te laži da se naviknem
Pa dugo ćutim
Jer sve sam to bila

Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 20


Преузмите и Часопис за поезију – ПоезијаРСБ број 20. у пдф-у на линку:
Download

Поштовани песници и посетиоци сајта,

Ускоро ћемо одштампати јубиларни Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 20. До тада погледајте како изгледају корице новог часописа. Аутор обе слике на корицама је Првослав Пендић – песник и сликар из Крушевца. Преузмите и Часопис за поезију – ПоезијаРСБ број 20. у пдф-у како би сте могли да погледате своје радове и обавестите ме до 25. 6. 2023 године на мејл: poezijasrb@poezija.rs ако уочите неке лекторске грешке или погрешне податке везане за Ваше радове.
Настави са читањем “Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 20”

ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ПоезијаСРБ број 17. – Биоскоп “Крушевац” 22.12.2021. у 12:00

У Биоскопу Крушевац, 22.12.2021. године у организацији Удружења песника Србије и Културног центра Крушевац, одржана је промоција часописа ПоезијаСРБ број 17. чију је штампу омогућио Град Крушевац. Програм промоције су водили Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. О часопису је говорио Драгојло Јовић. У програму промоције наступили су: Драгојло Јовић, Светлана Ћурђевић, Љубодраг Обрадовић, Мирко Стојадиновић, Даница Гвозденовић, Јелена Ђорђевић, Јована Живковић, Даница Димитријевић Петровић, Данијела Јевремовић, Слађана Бундало, Михајло Ћирковић, Бранко Ћировић Ћиро, Боривоје Видојковић, Данијела Булатовић, Градимир Карајовић, Живојин Манојловић, Стефан Кнежевић, Љиљана Тамбурић, Милосав Ђукић Ђука, Даница Рајковић, Живота Трифуновић, Братислав Спасојевић, Др Раде Биочанин, Синиша Максимовић, и Мирослава Смиљанић. За музички тренутак био је задужен Градимир Карајовић, а за техничку подршку Бранко Симић из Културног центра Крушевац. Погледајте фотографије и видео запис догађаја и уживајте. 

DRUGI PIŠU: RTK KRUŠEVAC

U organizaciji Kulturnog centra Kruševac i Udruženja pesnika Srbije u bioskopu Kruševac danas je predstavljen novi, sedamnaesti po redu časopis za poeziju Poezija SRB.

ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ПоезијаСРБ БРОЈ 17. УДРУЖЕЊА ПЕСНИКА СРБИЈЕ – ПОЕЗИЈА СРБ СА СЕДИШТЕМ У КРУШЕВЦУ

Поштовани пријатељи лепе писане речи,

*Добро дошли на промоцију још једног у низу часописа Удружења песника Србије ПЕЗИЈАСРБ са седиштем у Крушевцу. Овај, седамнаести по реду, часопис завређује посебну пажњу из више разлога:

  1. Својим садржајем и квалитетом превазилази претходне, што је и циљ сваког ствараоца и уређивача;
  2. Садржај је многослојан јер у њему има места за сваку писану реч чланова удружења и оних који нису чланови, али су у овом Удружењу препознали место и простор где могу отворити душу и преко папира поделити своја осећања и промишљања са другима;
  3. Посебно место уредништво часописа посвећује писању наших колега писаца који више нису међу живима;
  4. Позивам Вас да минутом ћутања одамо пошту нашим пријатељима који више нису међу живима: Мирославу Мићи Живановићу, Далибору Ђокићу, Елеонори Лутхандер, Ратку Тодосијевићу, Бори Благојевићу, Ненаду Живковићу, Милки Ижигон, Жики Стојковићу… Слава им и хвала што су дали огроман допринос стваралаштву у култури. Памтиће их људи и време јер су иза себе оставили квалитет и аутентичност.
  5. У часопису је заступљено 120 аутора
  6. Број објављених песама у часопису је 210 што је импозантна бројка;
  7. Резлултати међународног конкурса „Стихољубље“ с правом се налазе на првим странама часописа са објављеним песмама победника и свих награђених песама;
  8. Као посебно место на 26 страни часописа издваја се Епитаф Љубиши Бати Ђидићу, који је написао сада почивши Мића Живановић. Ја сам са великом пажњом прочитао неколико пута и топло вам препоручујем;
  9. Афористичари су као и увек с правом нашли себи место у часопису, и са 84 афоризма од петорице аутора, часопис добија на квалитету. Да не би смо били предмет њиховог врцавог и дубоко промишљеног писања ја их посебно поздрављам са жељом да им оштрица оловке и ума никада не отупи.

И коначно, о квалитету и овог часописа оцену ће дати читаоци и посетиоци сајта Удружења, али је чињеница да је ово Удружење на добром путу и да својим радом, за објективне, даје огроман допринос културном стваралаштву нашег града, али Бога ми и много, много шире.

Шта год други мислили, ја морам да истакнем огроман рад и труд Председника удружења, који 95% процентно вуче рад и активност Удружења. На томе му посебно хвала, а другима позив да му мало више помажемо. Свако у границама својих могућности.

Хвала на стрпљењу и слушању. Желим вам добро здравље и срећну Нову годину.

Драгојло Јовић

Настави са читањем “ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ПоезијаСРБ број 17. – Биоскоп “Крушевац” 22.12.2021. у 12:00″

Узмите часопис ПоезијаСРБ број 16. у своје руке!

– Узмите часопис ПоезијаСРБ број 16. у своје руке!

Преузмите бесплатноDOWNLOAD


Изашао је из штампе часопис ПоезијаСРБ број 16.

Прва промоција најновијег Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 15, одржана је
29. јуна 2021. године, дан после Видовдана у Етно кући Слободана Стојановића. И читане су претежно песме посвећене ВИДОВДАНУ.
Погледајте како је то било.


Љубодраг Обрадовић, уредник часописа – УМЕСТО УВОДА

ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈЕ ЧАСОПИСА ПОЕЗИЈА СРБ Број 15.

ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ПОЕЗИЈА СРБ Број 15.

Промоција је била у субота 26. 12. 2020. године у 18:45 сати. Сада је можете несметано гледати…

СЛУШАЈТЕ АУДИО ПРОМОЦИЈУ ЧАСОПИСА ПоезијаСРБ број 15.

Штампање часописа је омогућио Град Крушевац

У наствку можете погледати промоцију подељену у три дела и прочитати синопсис промоције. УЖИВАЈТЕ!


Први део

Други део

Трећи део

У наставку прочитајте Синопсис виртуелне промоције часописа ПоезијаСРБ број 15.

Настави са читањем “ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈЕ ЧАСОПИСА ПОЕЗИЈА СРБ Број 15.”

ПОЕЗИЈА У ПОКРЕТУ – Јован Н. Бундало – Најбоља песма на конкурсу “БАЛЕРИНА”

ПОЕЗИЈА У ПОКРЕТУ

Меша се јава и сновиђење,
док немо клизиш плохом језера,
нестварна к`о свако привиђење.
Да ли си стварност, или невера?

Питам се опчињен плесом страсти:
Да ли си лабудица или жена?
О балерино, препуна сласти,
ти игром путујеш кроз времена.

И када си жар птица или ждрал
и кад си рањена лабудица,
воли те село и дворски бал,
покрет ти краси осмехе лица.

Кад видох чаролију тог склада
дивих се кораку и пируети,
над даскама балерина млада,
као лептирица бела лети.

Гледам је чарима занесен
и праштам Јесењину Исидору
и пловим кроз изгубљену јесен,
у освит плави, у мајску зору.

Колико страсти у твоме скоку,
колико лепоте у окрету,
колико чежње и сјај у оку?
Ти си поезија у покрету!

© Јован Н. Бундало, Београд

Balerina

Поводом 17. септембра 2012. године, дана када смо основали Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, расписали смо КОНКУРС НА ТЕМУ БАЛЕРИНА. Наравно, најбоља песма ће (осим објављивања у часопису),  добити и награду која се састоји од: дипломе, једног часописа ПоезијаСРБ број 15. и 5 књига из наше издавачке продукције, а уредник часописа ће одабрати и друге песме које ће бити објављене у часопису у посебној рубрици за песме на тему БАЛЕРИНА.

Данас, 17. септембмра 2020. године, ја као уредник часописа ПоезијаСРБ објављујем:

Настави са читањем “ПОЕЗИЈА У ПОКРЕТУ – Јован Н. Бундало – Најбоља песма на конкурсу “БАЛЕРИНА””

КОНКУРС ЗА ПЕСМУ НА ТЕМУ “БАЛЕРИНА”

Поводом 17. септембра, дана када смо основали Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, расписали смо КОНКУРС НА ТЕМУ БАЛЕРИНА. Пошаљите нам своју песму на мејл poezijasrb@poezija.rs најкасније до 15.09.2020. године.

Слику је насликала Дијана Обрадовић

 

Дакле, ова слика балерине биће на корицама часописа за поезију ПоезијаСРБ број 15., а као прва песма у часопису биће објављена песма БАЛЕРИНА коју уредник часописа изабере за најбољу. Наравно, најбоља песма ће (осим објављивања у часопису),  добити и награду која се састоји од: дипломе, једног часописа ПоезијаСРБ број 15. и 5 књига из наше издавачке продукције, а уредник часописа ће одабрати и друге песме које ће бити објављене у часопису у посебној рубрици за песме на тему БАЛЕРИНА. Позивамо све песнике и поетесе да се опробају пишуђи на ову тему и пошаљу нам своје радове на мејл poezijasrb@poezija.rs најкасније до 15.09.2020 године. Наравно сви учесници на конкурсу могу бесплатно преузети часопис у пдф.у са нашег сајта. Резултате конкурса, објавићемо 17. 9.2020. године на овом сајту, а награду ћемо уручити приликом промоције часописа у Крушевцу или је послати поштом на адресу у Србији. (Ако је добитник живи изван Србије добиће награду у дигиталној форми, у pdf-u или jpg формату на свој мејл.)

Ево ја сам написао своју песму на тему БАЛЕРИНА и објављујем је овде (уз позив да пишете на поменуту тему), а биће објављена и у часопису ПоезијаСРБ број 15, али није у конкуренцији за награду…

 

БАЛЕРИНА

Експлозија си бола и боја,
nа платну одсјај среће.
Никад нећеш бити моја,
а живот ми покрећеш.

Позорница твој је свемир!
Блаженства маштом језде,
док у снове уносиш немир
и у срцу палиш све звезде.

Лете  идеје сликама у низу,
свест обманама палаца.
Тако си далеко, а тако близу,
само сан те, у јаву не добаца.

Настави са читањем “КОНКУРС ЗА ПЕСМУ НА ТЕМУ “БАЛЕРИНА””