Дан: 8. септембар 2026.

ЈА О СЕБЕ ОГРЕШИХ СЕ – Сандра Јовановић

Где похитах, саплетох се
Где успорих, задржах се
Где заплаках, насмеших се
Ја о себе огреших се.

Где сам пошла, ту не стиже
Добро дошла, брже пошла
Где ноћ паде, раздани се
Ја о себе огреших се.

Где је извор,запрља се
Лепо цвеће, лепше вене
Где бол боли, ране веће
ја о себе огреших се.

Где ја згазих, ту пропаде
Ког помазим, олиња се
Поток плитак, удавих се
Ја о себе огреших се.

Где се надам, ту и падам
Где сам срећна, ту припадам
Кад ме гоне, брже бежим
Даљинама новим тежим.

АУТОР: Сандра Јовановић

“ИЖЕ ХЕРУВИМИ” – Душан Комазец

На вратима давно изгубљеног раја
тамо где се песма Анђеоска поје,
тамо где се земља с небесима спаја
са пламеним мачем Херувими стоје!

Бестелесног лика, с небом сједињене
чувају све стазе к “дрвету живота,
док под велом тајне скроз “изображени”
бдију испред Светог Заветног кивота!

Херувимска песма храмом одјекује,
с иконе се Свете Богомајка смеши
и у трену када тишине забрује
безмерном љубављу кајне душе теши.

Невидљиви оку лице прекривају
док олтаром хује молитве (без)гласне,
(чије тајне чак ни Анђели не знају)
да Дух Свети сиђе на дарове часне!

Пој црквених звона сваку тугу брише,
јер се хлеб и вино творе у лик Христа!
Залуд искри немир што би да кидише,
кад плам невидљиви из олтара блиста!

И док срца стреме безвремљу и миру,
стазом глогов-трња где не расте цвеће
сви са страхом Божјим ступају к’ путиру.
Сједињени с Христом крећу на распеће!

ПОСЛЕ ОЛУЈЕ – КОЗИЋ САША

Слушам ноћас како ветар вришти,

чупа гране,

помера црепове.

 

Олуја је.

 

Налети јаке кишe

топе земљиште.

Провала облака и град се спуштају.

 

Бујице воде надиру са свих страна.

Београдски потоци надолазе набујали.

 

Београд је потопљен.

 

Још понеки закаснели пролазник трчи улицама,тражи заклон.

 

Сви су побегли са улица.

Велика је олуја.

 

Облаци су зацрнели небо.

 

Звезде полако пробијају облаке

Месец се последњи појављује,

права скитница.

 

Очекује кишне капи

Видевши да их нема,

засија много јаче,

па истера све скитнице и разне живуљке напоље.

 

Полако се град враћа у нормалу