НЕ НОСИМ РУЖИЧАСТЕ НАОЧАРЕ – Милица Јакшић

Ниси ти ништа посебно,
само си музеј најлепше
у м е т н о с т и,
само си најплоднија земља,
најбистрија вода света –
Ни не помишљај да си нешто,
само си најлепша песма птица,
најлепша нота клавира.

Ниси ти ништа посебно,
заљубљеност траје само док те
гледам кроз ружичасте наочаре.

СПАЛИТЕ МЕ ПОСЛЕ ЧИТАЊА – Емилија Младеновић

Тамо где постоје
пет годишњих доба
пролеће,
лето,
јесен,
зима
и злоба
– живе неки чудни људи.

Хране се добошарењем,
уместо воде жеђ гасе погонским горивом,
секундарне сировине,
роне у злоби,
терет сопствених лажи на плећима носе.

Тамо мрзе
и себе
и мене
и тебе.
Сопствени страх у костима их гребе.

Ако ниси попут њих знаће све о теби,
што ни сам не знаш о себи,
тихом руком система покушаће да изврше асимилацију,
да те зграбе, обликују као глину.

Уколико не знаш да свираш виолину, искомпоноваћу ти отпор на клавиру,
а ти упамти речи:

Залуд плешете по мом животу, разиграна стада, трагате без трага,
Кораке, ноте и ритам само ја знам,
нико од вас није битан.

Љубав сам и ожиљак стари,
пад и поновно буђење,
несхваћена туга, нечија дуга,
радост на длану,
песникова мисао.

Нисам само ово тело, кости и месо,
Ја сам смисао.
Јесам и што нисам, и гори и бољи од тога.

Ко је следећи?
Немам више питања.
Спалите ме после читања.

МОЛИТВА – Кристина Јевтић

Причаћеш о мени
као да сам највеће зло,
а у себи врло добро знаш
да сам била оно најлепше
што се дозива сном.

И себи ћеш ме изговарати
као молитву
која те држи будним.
И док покушаваш да заспиш
она је у теби,
у твојим мислима.

Дајем ти слободну,
говори шта желиш,
мисли шта год пожелиш
то је твоје тло.

СРЕЋНО БАЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЋ – ПоезијаСРБ

2
6
3
7
4
1
IMG_20200106_143927ZaSajt
IMG_20200106_144236ZaSajt
IMG_20240106_103739
IMG_20240106_103749
IMG_20240106_103915
IMG_20240106_104235
IMG_20240106_104322
IMG_20240106_105234
IMG_20240107_095116
fbt
vlcsnap-2024-01-08-12h12m39s155
viber_slika_2024-01-07_10-18-52-546
previous arrow
next arrow
Поштовани посетиоци, Нека Вам Бадње вече и Божић донесу спокојство, мир,
здравље, љубав, добру поезију и много пара!

 

ПОЕЗИЈА

Поезија је опсена, илузија…
У њој истине нема, само снови
за живот неки нови, нестварни,
лавиринт који у нама сија…
Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба…

Настави са читањем “СРЕЋНО БАЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЋ – ПоезијаСРБ”

Један песник – три песме – случајно одабрано из архиве сајта!

Милош Ристић рођен је 24.4.1984. године у Крушевцу, где завршава гимназију и основну школу. Краће време провео на студијама права у Нишу, односно класичних наука у Београду. Дипломирао је на Филозофском факултету у Нишу, на групи за Српску књижевност и језик.

Прву књигу песама  ЉУШТУРЕ ЈАВНОСТИ објавио је октобра 2012. године у Крушевцу, у издању Културног центра Крушевац, затим наредне наслове у 2013. години у издању издавачког друштва ,,Presing” из Младеновца: књиге поезије  ДИЈАГНОЗА, ЈЕДАНАЕСТ РАЗЛОГА ЗАШТО ВОЛИМ КИШУ  и  ТАЗБИНА,  књигу књижевних огледа  ТАСИЋЕВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО,  и књигу мисли / промишљања  МИСЛИМ ДАКЛЕ НОСИМ БРАДУ. Пета књига поезије, РАСПАДНИК, излази му октобра 2014. године, такође у Младеновцу. Поред књиге књижевних огледа о стваралаштву лесковачког и борског писца Драгог Тасића, објавио и књигу из области науке о књижевности ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ у издању издавачке куће ,,,Qwerty” из Бора, марта 2015. године. Истог месеца у Београду му излазе НАЈКРАЋЕ ПЕСМЕ, у издању КОРНЕТ-а.

Приредио књигу поезије ЖИВОТ НА БАЛКАНУ (2013) са четрдесетак мање афирмисаних песника из Србије, Хрватске, БиХ, Црне Горе у издању Дхира Верлаг из Швајцарске и часописа Диоген Про Култура из Сарајева. Уређује и води регионални књижевни конкурс КОНКУРСНО чије је прво од за сада три издања било 2012. године. Објављивао је песме, есеје, афоризме и кратке приче у штампаним и електронским часописима Авлија (Рожаје), Ток (Прокупље), Аванград (Сомбор), MaxMinus (Сарајево), Књижевне Вертикале (Београд), ПоезијаСРБ (Крушевац), Librarion (Нови Сад), Helly Cherry, Афирматор, Конкурси региона, Prozaonline, Libartes, Е-новине, Жикишон…

Има неколико књижевних признања али су му старији писци сугерисали да то не спомиње:

  • III место за поезију – Прокупље (2007)  К.О.П./ ТОК
  • I место за поезију – Обреновац (2012)   ШТА ХОЋЕШ
  • Најизазовнији афоризми – Мркоњић Град (2012)  Artistic Souls Club
  • I место за кратку причу – Нови Сад (2013)  Сцена Свих Креативних
  • I место за поезију – Нови Сад (2014)  С.С.К.
  • Најинтимнија љубавна пјесма  – (2015) Мркоњић Град А.С.Ц.
  • III место за поезију – Београд (2015) Књижевна омладина Србије
  • III награда за афоризме – (2015) Нови Сад 9. Фестивал хумора ,,М. И. Минимакс”

 Живи, пише и не ради у Крушевцу.

Данас Вам представљамо Милоша Ристића – професора за Српски језик и књижевност, сарадника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Милошево стваралаштво смо често представљали у Крушевцу, било да је то биле на промоцијама његових бројних књига, било на бројним ПЕСНИЧКИМ СУСРЕТАЊИМА,  нашем програму који редовно организујемо. Овај снимак је са промоције Милошеве књиге ДИЈАГНОЗА, одржане 9. 5.2013. године у Пионирском парку у Крушевцу. Поред Милоша Ристића, његову поезију говоре и Рајна Алексић и Светлана Ђурђевић, а Љубодраг Обрадовић говори о аутору. За музички тренутак те вечери постарао се Милан Милетић Милке.

Подсећамо Вас на још једну промоцију…

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу организовало је 26.02.2015. у 18:00 часова у Крушевачком позоришту промоцију књижевног стваралаштва Милоша Ристића.

Сам аутор и Даница Гвозденовић као модератор догађаја представили су публици књиге МИСЛИМ ДАКЛЕ НОСИМ БРАДУ и РАСПАДНИК. Поезију Милоша Ристића из књиге РАСПАДНИК говорили су поред аутора и Љубодраг Обрадовић и Даница Гвозденовић, а мисли из књиге МИСЛИМ ДАКЛЕ НОСИМ БРАДУ, Саша Милетић.


Милош Ристић говори своју поезију

Pogledajte kako je to bilo…