Дан: 2. септембар 2026.

СРЦЕ НА АДРОВЦУ *Драгојло Јовић

           
СРЦЕ НА АДРОВЦУ 
(Песма о јунаку Николају Рајевском)
Од настанка човекове врсте 
Векови су рађали јунаке 
Они што се са три прста крсте 
Увек стадоше у праведне врсте. 
 
Племенито срце православног брата 
У Адровац стиже на плећима свог ата
Да свог брата православног брани
Да за православље и срце остави.
 
На Адровцу устрели га зрно 
Посред чела да му спаса нема
Стиже јунак да другару каже 
“У Србији сахраните ми срце
А Русији однесите тело”. 
 
Где је пао бела црква снева 
Сведочећи о братској љубави 
Већег дара од живота нема 
Нит јунаку има заборава. 
 
Док  Морава и моћна Волга теку
И кандило на Адровцу сија 
Чуваћемо братство кроз векове 
Спојио нас Рајевски и братска Русија. 
 
Две су душе у једноме телу
Исти крст нам изнад главе блиста 
Рајевски нам путоказ остави 
Да је братска љубав,  вечита и чиста. 
 
Драгојло Јовић
02.09.2026.

РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ 2026. – Свети Роман

У Манастиру Св. Роман у Ђунису 2. 9.2026. године откривен је споменик Николају Николајевичу Рајевском. Споменик су открили: министар културе у влади републике Србије Никола Селаковић и представник председника Руске федерације за међународну културну сардању Михаил Швидкој. Споменик је освештао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит нишки г. Арсеније (Главчић) који је тим поводом вршио и службу. Откривању споменика присуствовао је и амбасадор руске федерације у Србији Александар Боцан-Харченко и бројне званице и грађани. Присуствовали су и песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу који су пре откривања споменика говорили своје стихове. Тим поводом одржана је по осамнаести пут и поетска манифестација „РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ“, посвећена сећању на пуковника Николаја Николајевича Рајевског. Организатори манифестације овога пута билу су:  Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Друштвом српско-руског пријатељства “ПРВОСЛАВЉЕ“ из Крушевца и Удружењем Козака Србије „Православље“ и одобрењу управе манастира Св. Роман. Овога пута стихове су казивали песници из Крушевца: Милосав Ђукић Ђука, Миљко Шљивић, Љубодраг Обрадовић, Драгојло Јовић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирослав Кркић Пилот, Боривоје Видојковић, Љиљана Тамбурић, Даница Гвозденовић и Љубиша Живојиновић. Присутнима се на почетку поетског дела програма обратио Милосав Ђукић Ђука – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и напоменуо да се ова манифестација организује по осамнаести пут и да тако Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Друштво српско-руског пријатељства “ПРВОСЛАВЉЕ“ из Крушевца, већ 18 година заредом негују култ сећања на пуковника Николаја Николајевича Рајевског. Фотографије и видео је снимио Љубодраг Обрадовић.

НЕЗНАНИ ЈУНАК – Душан Комазец

Када једнога дана стигне на одредиште,
тамо где неми гранит безвремљу одолева,
да л’ ће намерник знати да ту је мучилиште,
лелек прошлости славне што у пепелу снева!

Незнан војник је пао бранећи родну груду,
а вајни неимари хрлећи к’ новом добу
прослављали су себе, желели вечност худу!
Како је тешко бити самац у туђем гробу.

Уместо парастоса и воштаница свећа
овде покаткад рука војнички груба чврста
приноси теби живом венце од мртвог цвећа,
к’о Симеону што су дали мач место крста!

У храму, поред места где те сломише ране
безгласно мироточе кроз оквире од злата
иконе Светитеља који с сузама “бране”
варљиво помирење распетих и џелата!

О како мрак је свиреп! Лишен очињег вида
никад сазнати нећеш због чега су те скрили.
Да твоју тајну скрива осам каријатида.
симболи нестајања онога што смо били!

Пролази време, стално жубори душа штедра
што језди беспућима између сна и јаве,
попут немирне реке, по којој црна једра
беле бродове носе пољем сумњиве славе!