Светски дан Поезије – ПоезијаСРБ 2023.

У музичком тренутку Светског дана поезије – ПоезијаСРБ 2023. су наступили Сандра Миладиновић, Љубиша Боровац, Градимир Карајовић, Драган Живановић и Бата Петровић. Преслушајте!

Скраћени аудио снимак догађаја – Поезија и музика!

Видео снимак догађаја

Светски дан поезије прославља се 21. марта и установљен је од стране УНЕСКО-а 1999. године. Сврха овог дана ја промоција читања, писања, објављивања и поезије у школству широм света; али и ”давање нових подстицаја и признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима” (извод из УНЕСКО извештаја при дефинисању овог дана).

КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ

Како песмом да мењам свет?
Како римом да натерам цвет,
да мирише и остане леп?
Како стих да започне тај преокрет?

Како жеље да се веселе,
да јава не буде страва
и лепоте буду доброте,
а у прошлост оду страхоте?

Како љубав да отпочне лет,
како срећа да долети опет?
Како добро да победи зло
и како, како да дочекам то?

Хајде сад, да офарбамо јаву
и на вољу пустимо жеље,
да лепоту осете праву,
да од данас почне весеље.

Хајде, нек нас занос понесе,
да мењајући себе, мењамо све.
Немире нек прошлост однесе,
а ми свој, да испевамо свет.

© Љубодраг Обрадовић

-Одлучили смо да данас, на светски дан поезије, објавимо да је Управни одбор Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је једногласно донео одлуку да се годишња Награда равноправно додели: Слађани Бундало из Крушевца и Лепи Симић из Цириха, ценећи посебно квалитет њихове поезије као и њихову ангажованост на свим пословима Удружења песника Србије ПоезијаСРБ. Овлашћују се председник, односно заменик председника удружења да упознају скупштину удружења са поменутим предлогом за додељивање ове награде. Награда се састоји од дипломе, уметничке слике и 5 књига из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.

Удружење песника Србије је 21.3.2023. године у Биоскопу Крушевац у сарадњи са Културним центром Крушевац организовало песничка сусретања, када су најбољим ствараоцима из издавачке продукције од 1. 1.2022. године до 31.12.2022. године уручене пригодне награде и то:

* – за област духовне поезије награђена је: књига Миљкa Шљивићa из Глободера “ЖИВОТ У ВЕРИ”;
* – за област прозе награду равноправно су поделили: књига “МЕЂЕ” – Првослав Пендића Пенда из Крушевца и књига “ПЛОД” – Наде Милосављевић Кети из Крушевца;
* – за област монографијенаграду је добила: – књига “Монографија – МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2008.-2021.” то јест њени аутори Љубодраг Обрадовић и др Велибор Лазаревић;
Накнадно, односно поштом ће бити уручене следеће награде:
* – за област поезије награду равноправно деле: књига Бранка Мијатовића из Шапца НЕКО ЧУДНО ДОБА и књига Љиљане Тамбурић из Крушевца ПЕСМА МИ ЈЕ ИМЕ;
* – Похваљена је књиге прозе: КЊИГА ЖИВОТА – Дарко Рашета из Београда;

Сви присутни песници прочитали су по једну своју песму а дружење су поздравили и Горан Ђеличанин и Живорад Милановић Маки. Наступили су песници: Слађана Бундало, Латинка Ђорђевић, Драгојло Јовић, Душка Ерић, , Даница Рајковић, Градимир Карајовић, Олга Раденковић, Мирко Стојадиновић, Радмила Миљковић, Љубиша Шапоњић , Сандра Миладиновић, Бата Спасојевић, Мирослава Смиљанић, Боривоје Видојковић, Миломир Кркић, Милосав Ђукић Ћука, Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић

У музичком тренутку су наступили Сандра Миладиновић, Љубиша Боровац, Градимир Карајовић, Драган Живановић и Бата Петровић. Програм су водили Светлана Ћурђевић и Љубодраг Обрадовић, а за техничким пултом је био Марко Вишњић.

Настави са читањем “Светски дан Поезије – ПоезијаСРБ 2023.”

Светски дан Поезије – ПоезијаСРБ 2023.

Поводом Светског дана поезије, 21. 3. 2023. године  у Биоскопу Крушевац у 14:00 часова у Организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац одржаће се песничка сусретања!


Управни одбор једногласно је донео одлуку да се за књигу године у издавачкој продукцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за период од 1.1.2022. године до 31.12.2022. године прогласе књиге и то:

– за област поезије награду равноправно деле: књига Бранка Мијатовића из Шапца НЕКО ЧУДНО ДОБА и књига Љиљане Тамбурић из Крушевца ПЕСМА МИ ЈЕ ИМЕ;
– за област духовне поезије: књига Миљка Шљивића из Глободера ЖИВОТ У ВЕРИ;
– за област прозе награду равноправно деле: књига  МЕЂЕ – Првослава Пендића Пенде из Крушевца и књига ПЛОД – Наде Милосављевић Кети из Крушевца;
– за област монографије: књига Монографија – МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2008.-2021. – Љубодраг Обрадовић и др Велибор Лазаревић;
– Похваљена је књиге прозе: КЊИГА ЖИВОТА – Дарко Рашета из Београда;

Настави са читањем “Светски дан Поезије – ПоезијаСРБ 2023.”

ПОКЛОН ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – ПоезијаСРБ 21. 3.2022.

Аудио запис са промоције књиге ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића.

Наравно сва поезија на нашем сајту је сваког дана поклон за све Вас, па и данас на СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ… Остаје само да је са пажњом читате и коментаришете. И са њом челичите срце и душу!

Обично за Светски дан поезије организујемо дружење песника на коме песници нашег Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, говоре своје најновије песме, а буде и музике и по неко пиће. Данас 21.3.2022. године, нисмо у прилици да поновимо такав сценарио, али имамо изненађење за Вас. Поклањамо Вам аудио запис са промоције књиге ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића и онлајн подсећање (пошто је то данас у моди) на 21.3.2019. године када смо у Крушевачком позоришту, на Светски дан поезије, одржали традиционални поетско музички програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА. У току програма уручили смо Годишњу награду Светлани Ђурђевић и Награду за Књигу године Горану Минићу… Сви присутни песници говорили су своју поезију, а било је и одличне музике у извођењу Кристине Дамњановић и Сање Максимовић. Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Данијела Булатовић, а програму је присуствовала и заменица градоначелнице града Крушевца Весна Лазаревић.

И то није све, данас, 21. 3.2022. године, Вам на Светски дан поезије, поклањамо Вам поново и поезију Душана Матића из Ћуприје и  рад Ђорђа Петковића из Параћина о Душану Матићу.  Ћорђе нам је управо за Светски дан поезије послао и свој рад и поезију Душана Матића. Па има ли бољег поклона? Ваше је само да посетите наш сајт и уживате у поклону.

Настави са читањем “ПОКЛОН ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – ПоезијаСРБ 21. 3.2022.”

МАТИЋ ДАНАС И ОВДЕ

Душан Матић

МАТИЋ ДАНАС  И ОВДЕ 

Забележено после бомбардовања на Ускрс 1944.

The milk of human nindness

Шекспир

Доћи ће једном дан под брестом на клупи да
причаш,
причаш о оном што је данас толико данас;
причаш
ко ружан сан да мину, ко покварени ужас,
на клупи да причаш.

Мртви ће опет бити само мртви,
само осмех неба,
ожиљак туге и опомена,
уздах кад си сам,
птица слеђена у лету;
не стиснути зуби ови одмазде и срџбе,
не море ово просуте, невине крви,
кости разасуте од гора до мора.

Доћи ће опет дан да пролеће буде опет
пролеће,
ласта што пролеће,
меки, топли длан,
вијорна коса њена,
крај зида јоргован,
облак бео што мине;
пролеће ће опет бити млад месец,
бујна трава, и корак уморан,
на сунцу нема песма, лепши је сан.

Доћи ће опет дан да дан буде само дан,
да опет причаш на клупи, дапричаш
ту над њеном руком, и длан јој драги уснама
својим принесеш ко некад кад си био млад.

Доћи ће дан кад куће неће више зјапит
овако срушене,
и деца разнесена, ни мајке ојађене
неће у дну ока ти стајат, овако скамењене.

Доћи ће опет дан под брестом на клупи да
причаш
како је некад било,
причаш о оном што је данас колико још
данас,
ко грозни сан само, ко несварени ужас
да је било.

Мртви ће опет бити само мртви,
ожиљк туге и опомена,
уздах кад си сам,
а не море ово просуте, невине, младе крви,
бедем необорив стрељаних груди.

Нећеш веровати да се некад тако лако
убијало,
али и умирало,
верно и лако.

Доћи ће опет дан да цвеће буде само цвеће,
и голуб само гоуб што на кров слеће,
да те прелије осмехом и заборавом,
ко што су биле речи њене,
кад пошли сте травом у корак један,
вечан и веран.

Отворићеш тад на клупи ко књигу
тајанствену срце своје,
што под тврдом кором мржње сада
кријеш,
ти што ћеш пролеће опет да видиш
на првој трави,
ти што ти чисте руке на машинки на готовс
стоје.

Дани су ко таласи,
носе те с очима упртим у озарену луку,
где би да спустиш руку,
тешку од праведног мача
(руку што лежи већ на њеном крилу),
и кажеш: “Ево ме…” и бациш преко свега
заборава свилу.

© Душан Матић

Напомена: Песму за светски дан поезије
послао Ђорђе Петковић, књижевник из Параћина

 

ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – О Душану Матићу – Ђорђе Петковић

Ђорђе Петковић, књижевник, Параћин

МАТИЋ ДАНАС И ОВДЕ (БЕОГРАД, ЋУПРИЈА, ПАРАЋИН И КРУШЕВАЦ): УЗГРЕДИЦЕ НА ПАР АСОЦИЈАТИВА У ВИЗУРИ ЈЕДНОГ ЗАВИЧАЈЦА

 

МОТО-РОЛА:

Душан Матић, овде, данас,

                                                                                  узбуркаће речју масу,

                                                                                  док с висине гледа на нас:

                                                                                  И ови ће о мом пасу,

                                                                                                 распојасу,

                                                                                                 о мом гласу,

                                                                                                 расталасу,

                                                                                                 о мом кресу,

                                                                                                 умотресу…?!

 

Абстракт: Општа тема је у наслову конкретизована и сведена на неколико асоцијатива и узгредица које су се наметнуле по основу четири топонима, три Матићева и једна аутора прилога. У том четвороуглу Матић се појављује као високо актуелизован и модеран интелектуалац, довољно савремен да изазива широку пажњу јавноси: Београд са урбанистичким обновама и прекрајањима; Ћуприја са преуређењем Матићеве причаонице у округли сто; Параћин са покушајем да се нешто ново и необично каже о Матићевим песмама, а Крушевац једним својим необичним јубилејем с позивом на Матића.

Кључне речи: Душан Матић, Београд, урбанизација, Матићева причаоница – округли сто, манифест “Синтезе”, Матићев сонет (?).

I Уводне напомене.- Најпре нешто о Мото-роли која је у неку руку ауто-мото, ауто-епиграм – пошалица, узет као мото за овај прилог, a садржи информацију на коју Душан Матић може да буде јако поносан. О њему је крајем прошле и почетком ове године у Београду, у организацији Института за књижевност, одржан међународни научни скуп чији се зборник очекује идуће године. Он ће, верујем, пуно помоћи да и наш округли сто буде садржајнији, и по броју учесника и по разноврсности тема. Ја сам се определио да нешто кажем о три асоцијатива из теме „Матић данас“ и, узгред, о пар његових песама које су ми се матићевски, што значи мало искоса, наметнуле, данас и овде. Ово „данас“ нашао сам у насловима њогових дела („Надреализам данас и овде“; „На тапету дана“). Уз данас, у наслову је конкретизација „овде“, даље прецизирана на три локације: Београд, где се, као и у свакој престоници, одржавају кључне ствари, па и када је Матић у питању јер је најзначајније стваралачке године у њему провео; Ћуприју, његово родно место, где му се скоро четврт века налази  Спомен-соба и где се  континуирано у оквиру Матићевих дана одвијају бројне активности Песнику у част; Крушевац, град његовог детињства, одакле је пре педесет година (1969.) у свет послет један значајан књижевни манифест, ут то, где ће, верујем, бити објављен овај мој прилог; Параћин, као локалпатриотски чин писца ових редова који је један од све малобројнијих још увек живих људи који су имали част да га виде за живота, макар и узгредно. Уз то, имао сам част да у три наврата, по више година будем најпре пасивни па активни учесник у остваривању програма Матићевих дана у Ћуприји и Параћину, јер годинама је у овај програм Параћин био обавезно укључиван.

Настави са читањем “ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – О Душану Матићу – Ђорђе Петковић”

Танго на нерамен терен

Игравме танго на нерамен терен
и со лицето на мојата потпетица
ја згазивме куќата на вредните мравки.
Времето правеше сребрени кругови
и ги фрлаше во нашите коси,
а ние, летавме
со пеперутките во стомакот.
Има очи за кои вреди да се живее
има нешто во тие очи
од што може да се умре.
Танго на нерамен терен,
за кого ли ноќва тивко ми шепотиш?

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ на Светски дан поезије 2019.

У организацији удружења песника Србије – ПоезијаСРБ одржан је у Крушевачком позоришту, на светски дан поезије, 21.03.2019. године традиционални поетско музички програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА. У току програма уручили смо Годишњу награду и Награду за књигу Године, које Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ традиционално уручује сваке године. Сви присутни песници говорили су своју поезију, а било … Настави са читањем “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ на Светски дан поезије 2019.”

У организацији удружења песника Србије – ПоезијаСРБ одржан је у Крушевачком позоришту, на светски дан поезије, 21.03.2019. године традиционални поетско музички програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА. У току програма уручили смо Годишњу награду и Награду за књигу Године, које Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ традиционално уручује сваке године. Сви присутни песници говорили су своју поезију, а било је и одличне музике у извођењу Кристине Дамњановић и Сање Максимовић. Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Данијела Булатовић, а програму је присуствовала и заменица градоначелнице града Крушевца Весна Лазаревић.

На самом почетку програма додељене су награде Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за 2018. годину. Награду за књигу 2018 године је добио Горан Минић, песник и новинар из Брусу за књигу: КАЗИВАЊА О КРИВОЈ РЕЦИ КОПАОНИЧКОЈ, а годишњу награду Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за 2018. годину је добила Светлана Ђурђевић, заменик председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и ПиАр Крушевачког позоришта. Одлуку о наградама донела је Годишња скупштина Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ на предлог Латинке Ђорђевић и Љубодрага Обрадовића. Награде је обезбедило Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ и сликари Слађана Бундало (поклонила слике Горану Минићу и Светлани Ђурђевић) и Живорад Милановић Маки (поклонио слику Светлани Ђурђевић).

У другом делу програма своју поезију говорили су песници: Хаџи Иван Милановић, Драгојло Јовић, Мића Живановић, Оливера Дињић, Драган Тодосијевић, Дејан Милошевић, Градимир Карајовић, Бора Видојковић, Миломир Терзић, Бранко Ћировић Ћиро, Стефан Кнежевић, Салађана Бундало, Даница Рајковић, Миленка Весић, Драгослав Мирковић, Мирко Стојадиновић, Живојин Манојловић, Данијела Јевремовић, Мира Смиљанић, Богдан Јевтић, Дејан Петровић Кенац, Ратко Тодосијевић, Радован Стефановић, Јована Марковић, Данијела Булатовић и Љубодраг Обрадовић. Поезију Бране Петровића говорио је Никола Стојановић, а Михајло Ћирковић је говорио своје афоризме.

Светски дан поезије прославља се 21. марта и установљен је од стране УНЕСКО-а 1999. године. Сврха овог дана ја промоција читања, писања, објављивања и поезије у школству широм света; али и ”давање нових подстицаја и признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима” (извод из УНЕСКО извештаја при дефинисању овог дана). Позната песникиња Радмила Лазић напомиње да када се нешто установи и прогласи као посебан дан значи да је та група или област угрожена, скрајнута или магринализована. “Код нас је одавно поезија склоњена са полица и из књижарских излога у подруме, за рачун паракњижевности, односно онога што доноси профит. То је не само дискриминација базичне књижевне врсте, него и врста културног геноцида” – каже Радмила Лазић.

SVETSKI DAN POEZIJE – PoezijaSRB obeležava u Kruševcu

*Svetski dan poezije eng. World Poetry Day UNESCO je proglasio 21. marta 1999. godine s ciljem promovisanja čitanja, pisanja, objavljivanja i poučavanja poezije širom sveta. Na proglašenju praznika rečeno je da treba odavati priznanje i podsticaj nacionalnim, regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima.* – VikipediA За светски дан поезије Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем … Настави са читањем “SVETSKI DAN POEZIJE – PoezijaSRB obeležava u Kruševcu”


*Svetski dan poezije eng. World Poetry Day UNESCO je proglasio 21. marta 1999. godine s ciljem promovisanja čitanja, pisanja, objavljivanja i poučavanja poezije širom sveta. Na proglašenju praznika rečeno je da treba odavati priznanje i podsticaj nacionalnim, regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima.* – VikipediA

За светски дан поезије Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу под мотом *пезије никад доста* је припремило четири програма обележавања овог за поезију важног датума и то:

  • Дакле, данас17.03.2015. године у 18:00 часова у амфитеатру Цркве Лазирице промовисаћемо књигу Мирка Стојадиновића *КАД СУ СВЕЦИ ПО ЗЕМЉИ ХОДИЛИ*,
  • 19.03.2015. године у Крушевачком позоришту у 18:00 часова сусрешћемо поезију и музику са поесетиоцима и песнике из Крушевца са песницима из Ћићевца и
  • 20.03.2015 у времену од 11:00 до 12:00, у сарадњи са Еколошким покретом *БЕЛА БРЕЗА* из Крушевца урадићемо ПЕСНИЧКУ РАДИОНИЦУ – ПРОЛЕЋУ У ПОХОДЕ за ученике Основне школе Владислав Савић Јан из Паруновца.  
  • 21.03.2015. године, на сам СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ у 11:00 попићемо кафу у Крушевцу у Caffee Cinema (Кајмакчаланска бб) – код Биоскопа Крушевац и говорити своју поезију у оквиру акције Аустријске компаније “Julius Meinl” *Платите кафу стихом*

КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМО СВЕТ

Како песмом да мењамо свет?
Како римом да натерамо цвет,
да мирише и остане леп?
Како да стих испуни тај аманет?
Настави са читањем “SVETSKI DAN POEZIJE – PoezijaSRB obeležava u Kruševcu”

Demoni slabih

U mraku vreme ne postoji, sutra se suprostavlja snazi, umom se gubish u nadi, telo se grchi u ekstazi, snovidjenja se prividjaju na javi, gushe poslednje osecaje osakacene dushe, tmina pritiska poput palog andjela, prljavim brazdama zatvorskog odela, o suncu samo sanjash, mesecheva mena ti se kroz maglu javlja, kidash charshave sramotnog robstva, oko vrata … Настави са читањем “Demoni slabih”

U mraku vreme ne postoji,
sutra se suprostavlja snazi,
umom se gubish u nadi,
telo se grchi u ekstazi,
snovidjenja se prividjaju na javi,
gushe poslednje osecaje osakacene dushe,
tmina pritiska poput palog andjela,
prljavim brazdama zatvorskog odela,
o suncu samo sanjash,
mesecheva mena ti se kroz maglu javlja,
kidash charshave sramotnog robstva,
oko vrata se steze omcha,
on ti ukazuje stazu spasa,
polako te napushta i slabi nada,
borish se za dah u obmani cara lazi trazish spas,
bitku gubish dok vrishtish u sebi na glas,
trzajem nogu se prepushtash suludom snu,
u jezivoj tami predajesh svoj zivot demonima gladnim,
koje dushe uzimaju slabim.

U mraku vreme ne postoji,sutra se suprostavlja snazi,umom se gubish u nadi,telo se grchi u ekstazi,snovidjenja se prividjaju na javi,gushe poslednje osecaje osakacene dushe,tmina pritiska poput palog andjela,prljavim brazdama zatvorskog odela,o suncu samo sanjash,mesecheva mena ti se kroz maglu javlja,kidash charshave sramotnog robstva,oko vrata se steze omcha,on ti ukazuje stazu spasa,polako te napushta i slabi nada,borish se za dah u obmani cara lazi trazish spas,bitku gubish dok vrishtish u sebi na glas,trzajem nogu se prepushtash suludom snu,u jezivoj tami predajesh svoj zivot demonima gladnim,koje dushe uzimaju slabim.

NE PLAČI – Ljubodrag Obradović

NE PLAČI Ne plači izlomljena slamko, suze svetlost odnose. Mravi te gone u snu? Ne plači! Spavati ne možeš, dok ja lutam, dok mesecu šapćem, a on posle priča zvezdama, baladu mog kajanja. Ne plači grešna planeto, nećeš se razbiti o mene. Već te ima on, sunce. Već kružiš oko njega, a kružna putanja gubi … Настави са читањем “NE PLAČI – Ljubodrag Obradović”

Ljuba

NE PLAČI

Ne plači
izlomljena slamko,
suze svetlost odnose.
Mravi te gone u snu?

Ne plači!
Spavati ne možeš,
dok ja lutam,
dok mesecu šapćem,
a on posle priča zvezdama,
baladu mog kajanja.

Ne plači
grešna planeto,
nećeš se razbiti o mene.
Već te ima on, sunce.
Već kružiš oko njega,
a kružna putanja
gubi kilometre.

Ne plači.
Plakala si juče,
ali radost ti blistala u oku,
kad si mi kazala
*imam već dečka*.
Sunce zajeca,
pa u oblak pobeže.
Gorda, ti otrča *dečku*
i suze slađe od meda,
on je kupio usnama,
dok su mu za moju
ponudu pričala.

Ne plači.
On te je dobio,
a ja sam kriv.
Oh, samo da ti nisam
svilenu budućnost nudio,
ne bih danas lutao,
ni mrtav, ni živ
i ne bi te ljubio,
pa ostavio,
on tvoj *dečko*
tvoj promašaj.

Ne plači,
ne mogu da slušam,
skriven iza prozora,
u senci dunje.
I ne mogu shvatiti
da zora može postati dan.
Ne mogu, ne umem.
Izlomljena slamko,
ne plači.
Sada smo jači
za patnju.

Ne plači !
Greška ništa
ne mora da znači,
kad ljubav blista
u meni nežna i čista
i kad njena iskra
oprašta zvezdi sve.

Ne plači…

(C) Ljubodrag Obradović

1973. godine, Trebotin

Praštati,
praštati sve.
Uvek praštati,
praštati nije greh.

Postavljeno Wednesday, December 21.09.2005. godine @ 10:03:58 CET od ljuba-trebotin