ПОКЛОН ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – ПоезијаСРБ 21. 3.2020.

Обично за Светски дан поезије организујемо дружење песника на коме песници нашег Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, говоре своје најновије песме, а буде и музике и по неко пиће. Данас 21.3.2020. нисмо у прилици да поновимо такав сценарио, али имамо изненађење за Вас. Онлајн подсећање (пошто је то данас у моди) на 21.3.2019. године када смо у Крушевачком позоришту, на Светски дан поезије, одржали традиционални поетско музички програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА. У току програма уручили смо Годишњу награду Светлани Ђурђевић и Награду за Књигу године Горану Минићу… Сви присутни песници говорили су своју поезију, а било је и одличне музике у извођењу Кристине Дамњановић и Сање Максимовић. Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Данијела Булатовић, а програму је присуствовала и заменица градоначелнице града Крушевца Весна Лазаревић.

И то није све, данас, 21. 3.2020. године, Вам на Светски дан поезије, поклањамо Вам и поезију Душана Матића из Ћуприје и  рад Ђорђа Петковића из Параћина о Душану Матићу.  Ћорђе нам је управо за Светски дан поезије послао и свој рад и поезију Душана Матића. Па има ли бољег поклона? Ваше је само да постите наш сајт и уживате у поклону.

Настави са читањем “ПОКЛОН ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – ПоезијаСРБ 21. 3.2020.”

78 ПУТА ПРОЧИТАНО

МАТИЋ ДАНАС И ОВДЕ

Душан Матић

МАТИЋ ДАНАС  И ОВДЕ 

Забележено после бомбардовања на Ускрс 1944.

The milk of human nindness

Шекспир

Доћи ће једном дан под брестом на клупи да
причаш,
причаш о оном што је данас толико данас;
причаш
ко ружан сан да мину, ко покварени ужас,
на клупи да причаш.

Мртви ће опет бити само мртви,
само осмех неба,
ожиљак туге и опомена,
уздах кад си сам,
птица слеђена у лету;
не стиснути зуби ови одмазде и срџбе,
не море ово просуте, невине крви,
кости разасуте од гора до мора.

Доћи ће опет дан да пролеће буде опет
пролеће,
ласта што пролеће,
меки, топли длан,
вијорна коса њена,
крај зида јоргован,
облак бео што мине;
пролеће ће опет бити млад месец,
бујна трава, и корак уморан,
на сунцу нема песма, лепши је сан.

Доћи ће опет дан да дан буде само дан,
да опет причаш на клупи, дапричаш
ту над њеном руком, и длан јој драги уснама
својим принесеш ко некад кад си био млад.

Доћи ће дан кад куће неће више зјапит
овако срушене,
и деца разнесена, ни мајке ојађене
неће у дну ока ти стајат, овако скамењене.

Доћи ће опет дан под брестом на клупи да
причаш
како је некад било,
причаш о оном што је данас колико још
данас,
ко грозни сан само, ко несварени ужас
да је било.

Мртви ће опет бити само мртви,
ожиљк туге и опомена,
уздах кад си сам,
а не море ово просуте, невине, младе крви,
бедем необорив стрељаних груди.

Нећеш веровати да се некад тако лако
убијало,
али и умирало,
верно и лако.

Доћи ће опет дан да цвеће буде само цвеће,
и голуб само гоуб што на кров слеће,
да те прелије осмехом и заборавом,
ко што су биле речи њене,
кад пошли сте травом у корак један,
вечан и веран.

Отворићеш тад на клупи ко књигу
тајанствену срце своје,
што под тврдом кором мржње сада
кријеш,
ти што ћеш пролеће опет да видиш
на првој трави,
ти што ти чисте руке на машинки на готовс
стоје.

Дани су ко таласи,
носе те с очима упртим у озарену луку,
где би да спустиш руку,
тешку од праведног мача
(руку што лежи већ на њеном крилу),
и кажеш: “Ево ме…” и бациш преко свега
заборава свилу.

© Душан Матић

Напомена: Песму за светски дан поезије
послао Ђорђе Петковић, књижевник из Параћина

 

210 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – О Душану Матићу – Ђорђе Петковић

Ђорђе Петковић, књижевник, Параћин

МАТИЋ ДАНАС И ОВДЕ (БЕОГРАД, ЋУПРИЈА, ПАРАЋИН И КРУШЕВАЦ): УЗГРЕДИЦЕ НА ПАР АСОЦИЈАТИВА У ВИЗУРИ ЈЕДНОГ ЗАВИЧАЈЦА

 

МОТО-РОЛА:

Душан Матић, овде, данас,

                                                                                  узбуркаће речју масу,

                                                                                  док с висине гледа на нас:

                                                                                  И ови ће о мом пасу,

                                                                                                 распојасу,

                                                                                                 о мом гласу,

                                                                                                 расталасу,

                                                                                                 о мом кресу,

                                                                                                 умотресу…?!

 

Абстракт: Општа тема је у наслову конкретизована и сведена на неколико асоцијатива и узгредица које су се наметнуле по основу четири топонима, три Матићева и једна аутора прилога. У том четвороуглу Матић се појављује као високо актуелизован и модеран интелектуалац, довољно савремен да изазива широку пажњу јавноси: Београд са урбанистичким обновама и прекрајањима; Ћуприја са преуређењем Матићеве причаонице у округли сто; Параћин са покушајем да се нешто ново и необично каже о Матићевим песмама, а Крушевац једним својим необичним јубилејем с позивом на Матића.

Кључне речи: Душан Матић, Београд, урбанизација, Матићева причаоница – округли сто, манифест “Синтезе”, Матићев сонет (?).

I Уводне напомене.- Најпре нешто о Мото-роли која је у неку руку ауто-мото, ауто-епиграм – пошалица, узет као мото за овај прилог, a садржи информацију на коју Душан Матић може да буде јако поносан. О њему је крајем прошле и почетком ове године у Београду, у организацији Института за књижевност, одржан међународни научни скуп чији се зборник очекује идуће године. Он ће, верујем, пуно помоћи да и наш округли сто буде садржајнији, и по броју учесника и по разноврсности тема. Ја сам се определио да нешто кажем о три асоцијатива из теме „Матић данас“ и, узгред, о пар његових песама које су ми се матићевски, што значи мало искоса, наметнуле, данас и овде. Ово „данас“ нашао сам у насловима њогових дела („Надреализам данас и овде“; „На тапету дана“). Уз данас, у наслову је конкретизација „овде“, даље прецизирана на три локације: Београд, где се, као и у свакој престоници, одржавају кључне ствари, па и када је Матић у питању јер је најзначајније стваралачке године у њему провео; Ћуприју, његово родно место, где му се скоро четврт века налази  Спомен-соба и где се  континуирано у оквиру Матићевих дана одвијају бројне активности Песнику у част; Крушевац, град његовог детињства, одакле је пре педесет година (1969.) у свет послет један значајан књижевни манифест, ут то, где ће, верујем, бити објављен овај мој прилог; Параћин, као локалпатриотски чин писца ових редова који је један од све малобројнијих још увек живих људи који су имали част да га виде за живота, макар и узгредно. Уз то, имао сам част да у три наврата, по више година будем најпре пасивни па активни учесник у остваривању програма Матићевих дана у Ћуприји и Параћину, јер годинама је у овај програм Параћин био обавезно укључиван.

Настави са читањем “ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – О Душану Матићу – Ђорђе Петковић”

215 ПУТА ПРОЧИТАНО

Танго на нерамен терен

Игравме танго на нерамен терен
и со лицето на мојата потпетица
ја згазивме куќата на вредните мравки.
Времето правеше сребрени кругови
и ги фрлаше во нашите коси,
а ние, летавме
со пеперутките во стомакот.
Има очи за кои вреди да се живее
има нешто во тие очи
од што може да се умре.
Танго на нерамен терен,
за кого ли ноќва тивко ми шепотиш?

98 ПУТА ПРОЧИТАНО

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ на Светски дан поезије 2019.

У организацији удружења песника Србије – ПоезијаСРБ одржан је у Крушевачком позоришту, на светски дан поезије, 21.03.2019. године традиционални поетско музички програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА. У току програма уручили смо Годишњу награду и Награду за књигу Године, које Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ традиционално уручује сваке године. Сви присутни песници говорили су своју поезију, а било … Настави са читањем “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ на Светски дан поезије 2019.”

У организацији удружења песника Србије – ПоезијаСРБ одржан је у Крушевачком позоришту, на светски дан поезије, 21.03.2019. године традиционални поетско музички програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА. У току програма уручили смо Годишњу награду и Награду за књигу Године, које Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ традиционално уручује сваке године. Сви присутни песници говорили су своју поезију, а било је и одличне музике у извођењу Кристине Дамњановић и Сање Максимовић. Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Данијела Булатовић, а програму је присуствовала и заменица градоначелнице града Крушевца Весна Лазаревић.

На самом почетку програма додељене су награде Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за 2018. годину. Награду за књигу 2018 године је добио Горан Минић, песник и новинар из Брусу за књигу: КАЗИВАЊА О КРИВОЈ РЕЦИ КОПАОНИЧКОЈ, а годишњу награду Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за 2018. годину је добила Светлана Ђурђевић, заменик председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и ПиАр Крушевачког позоришта. Одлуку о наградама донела је Годишња скупштина Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ на предлог Латинке Ђорђевић и Љубодрага Обрадовића. Награде је обезбедило Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ и сликари Слађана Бундало (поклонила слике Горану Минићу и Светлани Ђурђевић) и Живорад Милановић Маки (поклонио слику Светлани Ђурђевић).

У другом делу програма своју поезију говорили су песници: Хаџи Иван Милановић, Драгојло Јовић, Мића Живановић, Оливера Дињић, Драган Тодосијевић, Дејан Милошевић, Градимир Карајовић, Бора Видојковић, Миломир Терзић, Бранко Ћировић Ћиро, Стефан Кнежевић, Салађана Бундало, Даница Рајковић, Миленка Весић, Драгослав Мирковић, Мирко Стојадиновић, Живојин Манојловић, Данијела Јевремовић, Мира Смиљанић, Богдан Јевтић, Дејан Петровић Кенац, Ратко Тодосијевић, Радован Стефановић, Јована Марковић, Данијела Булатовић и Љубодраг Обрадовић. Поезију Бране Петровића говорио је Никола Стојановић, а Михајло Ћирковић је говорио своје афоризме.

Светски дан поезије прославља се 21. марта и установљен је од стране УНЕСКО-а 1999. године. Сврха овог дана ја промоција читања, писања, објављивања и поезије у школству широм света; али и ”давање нових подстицаја и признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима” (извод из УНЕСКО извештаја при дефинисању овог дана). Позната песникиња Радмила Лазић напомиње да када се нешто установи и прогласи као посебан дан значи да је та група или област угрожена, скрајнута или магринализована. “Код нас је одавно поезија склоњена са полица и из књижарских излога у подруме, за рачун паракњижевности, односно онога што доноси профит. То је не само дискриминација базичне књижевне врсте, него и врста културног геноцида” – каже Радмила Лазић.

448 ПУТА ПРОЧИТАНО

SVETSKI DAN POEZIJE – PoezijaSRB obeležava u Kruševcu

*Svetski dan poezije eng. World Poetry Day UNESCO je proglasio 21. marta 1999. godine s ciljem promovisanja čitanja, pisanja, objavljivanja i poučavanja poezije širom sveta. Na proglašenju praznika rečeno je da treba odavati priznanje i podsticaj nacionalnim, regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima.* – VikipediA За светски дан поезије Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем … Настави са читањем “SVETSKI DAN POEZIJE – PoezijaSRB obeležava u Kruševcu”


*Svetski dan poezije eng. World Poetry Day UNESCO je proglasio 21. marta 1999. godine s ciljem promovisanja čitanja, pisanja, objavljivanja i poučavanja poezije širom sveta. Na proglašenju praznika rečeno je da treba odavati priznanje i podsticaj nacionalnim, regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima.* – VikipediA

За светски дан поезије Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу под мотом *пезије никад доста* је припремило четири програма обележавања овог за поезију важног датума и то:

  • Дакле, данас17.03.2015. године у 18:00 часова у амфитеатру Цркве Лазирице промовисаћемо књигу Мирка Стојадиновића *КАД СУ СВЕЦИ ПО ЗЕМЉИ ХОДИЛИ*,
  • 19.03.2015. године у Крушевачком позоришту у 18:00 часова сусрешћемо поезију и музику са поесетиоцима и песнике из Крушевца са песницима из Ћићевца и
  • 20.03.2015 у времену од 11:00 до 12:00, у сарадњи са Еколошким покретом *БЕЛА БРЕЗА* из Крушевца урадићемо ПЕСНИЧКУ РАДИОНИЦУ – ПРОЛЕЋУ У ПОХОДЕ за ученике Основне школе Владислав Савић Јан из Паруновца.  
  • 21.03.2015. године, на сам СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ у 11:00 попићемо кафу у Крушевцу у Caffee Cinema (Кајмакчаланска бб) – код Биоскопа Крушевац и говорити своју поезију у оквиру акције Аустријске компаније “Julius Meinl” *Платите кафу стихом*

КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМО СВЕТ

Како песмом да мењамо свет?
Како римом да натерамо цвет,
да мирише и остане леп?
Како да стих испуни тај аманет?
Настави са читањем “SVETSKI DAN POEZIJE – PoezijaSRB obeležava u Kruševcu”

274 ПУТА ПРОЧИТАНО

Demoni slabih

U mraku vreme ne postoji, sutra se suprostavlja snazi, umom se gubish u nadi, telo se grchi u ekstazi, snovidjenja se prividjaju na javi, gushe poslednje osecaje osakacene dushe, tmina pritiska poput palog andjela, prljavim brazdama zatvorskog odela, o suncu samo sanjash, mesecheva mena ti se kroz maglu javlja, kidash charshave sramotnog robstva, oko vrata … Настави са читањем “Demoni slabih”

U mraku vreme ne postoji,
sutra se suprostavlja snazi,
umom se gubish u nadi,
telo se grchi u ekstazi,
snovidjenja se prividjaju na javi,
gushe poslednje osecaje osakacene dushe,
tmina pritiska poput palog andjela,
prljavim brazdama zatvorskog odela,
o suncu samo sanjash,
mesecheva mena ti se kroz maglu javlja,
kidash charshave sramotnog robstva,
oko vrata se steze omcha,
on ti ukazuje stazu spasa,
polako te napushta i slabi nada,
borish se za dah u obmani cara lazi trazish spas,
bitku gubish dok vrishtish u sebi na glas,
trzajem nogu se prepushtash suludom snu,
u jezivoj tami predajesh svoj zivot demonima gladnim,
koje dushe uzimaju slabim.

U mraku vreme ne postoji,sutra se suprostavlja snazi,umom se gubish u nadi,telo se grchi u ekstazi,snovidjenja se prividjaju na javi,gushe poslednje osecaje osakacene dushe,tmina pritiska poput palog andjela,prljavim brazdama zatvorskog odela,o suncu samo sanjash,mesecheva mena ti se kroz maglu javlja,kidash charshave sramotnog robstva,oko vrata se steze omcha,on ti ukazuje stazu spasa,polako te napushta i slabi nada,borish se za dah u obmani cara lazi trazish spas,bitku gubish dok vrishtish u sebi na glas,trzajem nogu se prepushtash suludom snu,u jezivoj tami predajesh svoj zivot demonima gladnim,koje dushe uzimaju slabim.

279 ПУТА ПРОЧИТАНО

NE PLAČI – Ljubodrag Obradović

NE PLAČI Ne plači izlomljena slamko, suze svetlost odnose. Mravi te gone u snu? Ne plači! Spavati ne možeš, dok ja lutam, dok mesecu šapćem, a on posle priča zvezdama, baladu mog kajanja. Ne plači grešna planeto, nećeš se razbiti o mene. Već te ima on, sunce. Već kružiš oko njega, a kružna putanja gubi … Настави са читањем “NE PLAČI – Ljubodrag Obradović”

Ljuba

NE PLAČI

Ne plači
izlomljena slamko,
suze svetlost odnose.
Mravi te gone u snu?

Ne plači!
Spavati ne možeš,
dok ja lutam,
dok mesecu šapćem,
a on posle priča zvezdama,
baladu mog kajanja.

Ne plači
grešna planeto,
nećeš se razbiti o mene.
Već te ima on, sunce.
Već kružiš oko njega,
a kružna putanja
gubi kilometre.

Ne plači.
Plakala si juče,
ali radost ti blistala u oku,
kad si mi kazala
*imam već dečka*.
Sunce zajeca,
pa u oblak pobeže.
Gorda, ti otrča *dečku*
i suze slađe od meda,
on je kupio usnama,
dok su mu za moju
ponudu pričala.

Ne plači.
On te je dobio,
a ja sam kriv.
Oh, samo da ti nisam
svilenu budućnost nudio,
ne bih danas lutao,
ni mrtav, ni živ
i ne bi te ljubio,
pa ostavio,
on tvoj *dečko*
tvoj promašaj.

Ne plači,
ne mogu da slušam,
skriven iza prozora,
u senci dunje.
I ne mogu shvatiti
da zora može postati dan.
Ne mogu, ne umem.
Izlomljena slamko,
ne plači.
Sada smo jači
za patnju.

Ne plači !
Greška ništa
ne mora da znači,
kad ljubav blista
u meni nežna i čista
i kad njena iskra
oprašta zvezdi sve.

Ne plači…

(C) Ljubodrag Obradović

1973. godine, Trebotin

Praštati,
praštati sve.
Uvek praštati,
praštati nije greh.

Postavljeno Wednesday, December 21.09.2005. godine @ 10:03:58 CET od ljuba-trebotin

282 ПУТА ПРОЧИТАНО

PRIJATELJI – Milica Perun Ivanović

PRIJATELJI Nekako neosjeto Rastrgali smo nebo sreće Mrakom zemaljskih dana Ogrnuti tijelom  kao odijelom Bez  želja i volje Drveće s crvom ispod kore Kresanih grana do panja Ljudi nježnih osjećanja  Ili  zgasle zvijezde Nad šumom umirućom Zalutali odsjaj snivanja Nad nekim poljem Beznadno dalekim  Prijatelji malo nam treba Trenutak osmjeha Pružena ruka Ljubav prije svega … Настави са читањем “PRIJATELJI – Milica Perun Ivanović”

MilicaPerun

PRIJATELJI

Nekako neosjeto
Rastrgali smo nebo sreće
Mrakom zemaljskih dana
Ogrnuti tijelom  kao odijelom
Bez  želja i volje
Drveće s crvom ispod kore
Kresanih grana do panja
Ljudi nježnih osjećanja 

Ili  zgasle zvijezde
Nad šumom umirućom
Zalutali odsjaj snivanja
Nad nekim poljem
Beznadno dalekim 

Prijatelji malo nam treba
Trenutak osmjeha
Pružena ruka
Ljubav prije svega
Evo nas opet do neba 

Najteži korak je izići
Iz  noći  života
Ne razljuditi se
Ostati Božja ljubav
Biti  svoj čovjek

(C) Milica Perun. Ivanović

291 ПУТА ПРОЧИТАНО