Добродошли!
Život kao u raju
Ти си осмијех у моме сјећању,
први зрак сунца у јутарњој роси,
ти си онај што дукате просипа
по мојој дугој таласастој коси.
Ти си лахор што пољупце разноси
са твојих усана на дрхтаве груди
да се играју с’ два топла белутка
кад зора пуца и почиње да руди.
Ти си моја нада ружичасто ведра
што би да те отме од тајних снова,
док теку сјетне године прошлости
и кришом гледам твој одраз изнова.
А кад сјећање зађе за хоризонте,
када у снима сусрети изблиједе,
трагове самоће нико не избрише,
остају само косе да за тобом сиједе.
И ову ноћ сам пробио
дочекао јутро
Глас разума давно сам изгубио
Још само нека измаглица прошлости
Доказују да сам
Некада био човек
Сада живим живот мртвог човека
Хватам се за зидове када ходам
Као паук јурим неке трице и кучине
Плетем мреже
Ловим гласове давних дана
Када смо били деца анђела
Када нисмо имали данас а камоли сутра
Умирали сретни и изгубљени
Временом као велики грешници заборављени
Само још зоре заглављене
У придошлим каналима нашег смрада и неспокоја
Мртвим језиком говоре
Уканалише нас
Брате