Добродошли!
О самоћи
Не верујем да смо сви
Само половине које се траже
И да смо само са другим цели.
Верујем да сам потпуна
И да сам сама са собом
У добром друштву.
Ја се са собом
Лепо слажем,
Знам све што моја
Персона воли,
Свако јутро се сређујем
Да се себи допаднем.
Кад све послове завршим
Уморној себи ја угађам.
Самоћа ми је и лек
И комфор и луксуз.
Ја се са њом дружим
Никад није досадно
Мени самој са њом
Уме и да ме изненади
Моја личност у самоћи
Љубоморно је чувам
Као јежеву кућицу.
Нина Симић
Ј У Н А К
Како се постаје јунак
Како се то деси од детета
Које се плаши мрака, грмљавине и инсеката
Од оног малог клиње
Коме мама љуби огреботине да прођу
Да после буде човек
Са оредењем и медаљама на грудима?
Па једном се рашчисти са страхом
Да мора да се јуриша кад треба
И да нема повлачења пред онима
Који ти стану на пут
И постане се јунак
Не може увек да се победи
Али и порази морају да се поднесу
А кад нема никаквог оружја
И кад је сила јака
Онда мора јуначки да се трпи и страда
И да се припрема и слобода сања
И кад си повређен и рањен
Да мора да се верује и нада
И после сваког пада да се устане
И кад ти зарасту ране
Важно је да образ ниси упрљао
А кад се сретне неко слабији и мањи
Да мора да се буде и милостив
И да се јуначки заштити
Да се чува породица и дом
И гробови предака
Да се не да своје и не дира туђе
А кад се сретне бољи од тебе
Да се честита и скине капа
Е онда си постао јунак!