АФОРИЗМИ – Душан комазец

Ако (про)дамо Метохију Патријаршија ће постати пећ!

Због „апетита” нам се губер смањио!

Наши политичари „показују” само оно што имају, а не и оно што „немају”!

Аутократе све што је лепо проституишу!

Он има „њихову дозволу” да их овде „блати” да би они овде могли да раде шта желе!

У јеку наваде покрали смо себе!

Баш би лепо било да су нам сваки дан  сутра  избори!

Мржња влада само непотпуним умом!

Није твоје то што си украо, већ оно што си другом дао!

Неки међу нама раде на црно! Немају издавачку кућу, а баве се издавањем!

Требало би га излечити од „ себе”.

„Брату” пружиш руку избављења, он ти из захвалности узме главу!

Е мој Лазо! Да си жив одмах би га „
усвојио”

Паметан човек не може бити непоштен, али како онда непоштен може схватити да није паметан?

Треба се бојати „пријатеља.” Они знају где су вам „кључеви!”

Песник је раскршће између два света!

Живот почиње када „израсту” зуби!

Узели су „ слободне дане” да би нас заробили!

Saša Milivojev in Dubai Marina, United Arab Emirates, 2021

Saša Milivojev in Dubai Marina, United Arab Emirates, 2021.Photographer: Tarlan Bayramov
Saša Milivojev in Dubai Marina, United Arab Emirates, 2021.
Photographer: Tarlan Bayramov

PROLEĆE- Zdravka Pap

Nema proleća
u tvojoj kosi,
negde u meni
zove me tuga
da ti pletem
venac sreće.

Od ovog
prelepog behara
suze mi oči,
stegnuta pesnica
gnječi tvoju tugu,
ne dam joj da diše.

Proleće me zove,
da se krijem
u mirisu ljubičice,
da osetim dah proleća
i da mu se predam.

Potraži me
u letu ptica
počinjem da živim,
hoću da okitim
tvoju kosu
i zadenem
za moju dušu.

ДУША ЈУТРА – Сандра Миладиновић

ДУША ЈУТРА

Свет је луд поклони му се
Дугих шарених рукава
И зналачки играј кловна
Коме се баш сада спава!

Свет је прегршт шаке пакла
Не дури се и не сметај
Буди весео и чио
Кад затреба пусти вапај!

Свет је покисла дружина
Све ужих усахлих зена
Ти не бој се буди ВИТЕЗ
Ти љубави буди ЖЕНА!

Нека пршти све пред вама
И настане моћни талас
Чамотињу и срам спраће
Јутру дати душу наглас!

Настави са читањем “ДУША ЈУТРА – Сандра Миладиновић”

Књиге у најaви – ФУСНОТА ЖИВОТА – Алекса Јаџић


Алекса ЈаџићСАН ИЗМЕЋУ ПЕПЕЛА И ЦВЕТА – Љубодраг Обрадовић 

Пред нама је прва поетска књига ФУСНОТА ЖИВОТА Алексе Јаџића, младог песника (26. година) из Београда. И одмах да кажем, одлична је. На прво читање могло би се рећи да је Алекса већ њом достигао поетску зрелост, коју многи знатно старији песници, још нису.Моја позната мисао је, да је за песника довољно да напише једну добру песму, да би био песник. А Алекса у овој својој књизи има 41 одличну песму.

Има ту различитих праваца и стилова, има љубавних, социјалних, мисаоних, родољубових песама… Али све су посебне, све имају своју причу и поуку. И све су јасне и имају свој циљ, а то је да нам предоче Алексин поглед “на живот и тумачења света”.

Књига почиње песмом МЛАДОМ САЊАРУ.

Не, ништа од глуме.
Али твој хоби постаде ми струка.
Из те музе створих изуме
У маниру твојих несташлука.

Можда јесам одоцнио. Ипак,
Нисам закаснио. Надам се…
Поново пишем. Опет наивно битак,
Детиње верујем да речју мењамо атласе.
Настави са читањем “Књиге у најaви – ФУСНОТА ЖИВОТА – Алекса Јаџић”

NAŠE SVETILIŠTE – Jasmina Dimitrijević, Srbija

NAŠE SVETILIŠTE

Jošte cvile mrtve duše iz grobova i još pate.
Pritiska ih zemlja crna,još ih muče crni jadi,
kada bi se mogli dići tamo gore da se vrate,
pa da stanu pred zlotvorom što se novom krvlju sladi.

Teška im je zemlja pusta  pozobala srećne sane,
a grobovi ko okovi još čuvaju njine kosti,
kad bi moglo bar jos jednom da ožive one dane,
da ne daju toj zveradi da se svetom krvlju gosti.

Da pomognu da oživi zemlja naša poharana.
Da đavola oteraju sa ovoga svetilišta,
prestala bi da ih boli i ta ljuta čemer rana,

a vatra će da pucketa na Kosovu sa ognjista
Tad ne cvile iz grobova,svete duše tad ne pate,
nije zalud njina žrtva zlotvori će to da shvate.

Настави са читањем “NAŠE SVETILIŠTE – Jasmina Dimitrijević, Srbija”

ВРЕЋА И РОГ – Душан Комазец

Било је време пролећа и цвасти
када се могло све до неба расти,
ал’ ми смо ипак одлучили пасти
и сами своје године украсти!

Било је време и времена злога
када смо брзо одрекли се Бога,
цркве у којој „ нека бабарога”…
Било је време и „вреће и рога”.

Било је време чежњи које вриште,
ливада, којим врани коњи њиште.
Душе преблаге што ништа не иште,
али смо због тог призвали поприште!

Било је време, хитале су пруге
тамо далеко, широм „ неке Југе”.
Биле су ноћи, ал’ не беху дуге.
Били смо газде, а сада смо слуге!

Било је време мириса и трава
када је смело мирно да се спава.
Сада, због трена „изгубљених јава”
прошлост нам душом сетном провејава.

Било је време нечаснога мира!
Можда се могло крај дубоког вира,
али због нашег безбожја и хира
ту смо, где песма лабуђа се свира.

Било је време шуме која листа,
младости бујне што безвремљем блиста,
као и сада врлих “комуниста”.
Било је време није било Христа!

Било је време пролећа и цвасти
када се могло до неба израсти,
али смо ипак одлучили пасти
и сами своје године украсти!