Jutarnja

dobro vam jutro narode
i sretno vam bilo sve što vas danas čeka
nad moje se mało mjesto
nadvila magla neka,
čak i ova siromašna svjetlost
je ponovo sakrila velika nebeska tijela
na tugu mornarima i svima koji lutaju,
za nas što znamo kuda ćemo ovo jutro
je lakše, u udobne cipele poslije jutarnje kaše
pravo kroz maglu do ordinacije
na stranu traćevi i konspiracije,
samo pravo, ravnih leđa
ima se važnijih stvari ispričati i čuti
dok vrijeme ćuti.

Rodni grad

U sjećanju te gradim porušeni grade,
Dižem ti tornjeve srušene,
Perem isprljane fasade.

Čistim ti ulice, sadim ti cvijeće na balkone
Slušam poznatu muziku kroz otvorene prozore
Vraćam ti zemljo raseljene milione.

Iz logora laži puštam logoraše
Vraćam ti nivo vode u rijeku,
Sadim još starije drveće
Kad zadnje drvo neosjetljivi posijeku

Vraćam ti na ulice poznata lica, vraćam ti narodne heroje
što postaše imena ulica
U sjećanje te vraćam porušeni grade
Dižem ti tornjeve srušene, perem isprljane fasade.

10. јубиларни конкурс за Награду „Милутин Бојић“ за 2023. годину

Библиотека „Милутин Бојић“ расписала је 10. јубиларни конкурс за Награду „Милутин Бојић“ за 2023. годину за младе песнике. Право учешћа на конкурсу имају млади песници до 35 година, а победнику ће као награда бити уручена повеља и одштампана књига песама у издању библиотеке

Пропозиције:

А) Песници достављају циклус од најмање 10, а највише 30 песама.

Б) Радове потписати шифром. Решење шифре, као и циклус песама, послати на имејл konkurs@milutinbojic.org.rs с назнаком „За песнички конкурс“.

В) Учесницима конкурса се не плаћа ауторско право, а радови се не враћају.
Настави са читањем “10. јубиларни конкурс за Награду „Милутин Бојић“ за 2023. годину”

MISLI-Zdravka Pap

Misli mi
kolaju po glavi
i misle da će
u mislima
pronaći sreću.

Čovek ponekad
laže sam sebe,
da je srećan
i da mu sreće
ne treba više.

Pusti ih, nek idu
dalje od tebe
i nadaj se sreći.
Sreću ne traži
u mislima, one je
drže zatvorenu.

Okrenuću sve misli
u svoju korist
i postati srećna.

Pesmu pevaj,
leti, leti,
bubamaro,
raširi krila,
sreću mi donesi,
ma gde ona bila.

НОЋ НЕИМАРА – Душан Комазец

О судбо шта је ово,
заблудни сан ил’ варка?
Да л’ искушење ново
ил’ насукана барка
на хриди неме студи?

Овде тишина буди
дане бескрајне, сиве
и ко сад сме да суди
онима који живе
у мору лажних нада?

Судбино, реци када
распеће биће врло,
јер душа није рада
да сама, неумрло
страдање опет тражи?

Сам на злослутној стражи
чекањем мами сузе,
саткан од безброј лажи
дан, што немире узе
док вапај болни „ствара”.

У ноћи „неимара”
што зазидаше очи
копреном тужног зара
к’ безнађу душа крочи.
Тишина свуда хара!