ВИСИНОМ ЖИВЕ
песнику, Драгојлу Јовићу
Постоје они који нас врате,
у дане тавне, тајне сате,
осветле наше највеће тренутке,
пренесу радост, да нестану ћутке.
Ти необични људи, адиђари светла,
радују трајањем ко дете осмехом,
животе им троше, те широке душе,
истинити живе, с именом утехом.
ИЗГНАН
песнику, Рајку П. Ноги
У диптиху слика,
изгнан из капи свјетла,
тамом тумарао,
шта ће доћи, он је знао.
У ширину вјере заљубљеник,
пут слободи њега је открио,
нудили му богат живот, али тесан,
није хтио, одбио!
НОВИ ПОЧЕТАК
песнику, Бранку Мијатовићу
Пролеће је и ове 2022. године,
показало на места вечитих сусретања,
када љубав у радост упире срцем,
неко ће овог зеленог тромесечја,
написати прве стихове,
доживети радост само једног тренутка,
неко ће запловити надањима.
Док по аулама дечачких одрастања,
обесни воде ратове,
кројећи дешавања, супротна разуму.
На другом крају планете,
љубав корача усправна,
тамо где је свако по мало део нечије среће.
Безумља ће славити понижења,
а пролећа радовати љубав,
да би све на једном поново стало.
ПРОШЛОСТ СВЕ ЈЕ
Професору Јанку Јовановићу
Срем сања,
на рубу неба,
колут сјаја дрема.
Равницом док се сунчано буди,
Срем мудријаш стари уме,
римске гноме да разуме.
ПОЕТА КЛЕТИ
песнику, Љубодрагу Обрадовићу
Страдањем усамљен,
време га боли, песма весели,
на животу столу, карта,
себе дели.
Из светлости време краде,
није лопов, а није ни маг,
игре су риме, његове баладе,
кад једном нестане, дубок је траг.
Становник сете, остатак њезин,
стихова батлер, у срцу их скрива,
све што дарује, улог је лепоти,
када је на јави, он и даље снива.
ПЕСНИЦИ
песнику, Љубодрагу Обрадовићу
Пријатељства чувају између тајни,
из снова рањени буде,
највише говоре, када заћуте,
у сузама дечјим, препознају људе.
Настави са читањем “ПЕСНИЦИМА… – Андреја Ђ. Врањеш”
