TIŠINA- Zdravka Pap

Tišina uspavljuje san
cipelom škripi po snegu
zaborav traži u reči
kaput od kašmira nosi
pesmu peva u rukavu
ćuti i smeje se tragu
ptici kad leti po krugu.

Tišina tihuje u strahu
dok bubanj udara u vrata
spremaš je za izlazak u bespuću
nosiš sa sobom karmin
da precrtaš usne kad kažu
a treba da ćute u nadahnuću.

Tišinu kriješ u jastuku
i čekaš da usni u mraku
nagni se da vidiš
gde su se sakrili crvi
što gamižu ko ljudi
i pitaju kad će tišina
da naredi da ćute
oni što nnemaju
šta da kažu.