Месец: фебруар 2023.

Знај, љубав је наша кано сиње море,
ко пролећна киша која сипи благо;
и љубав ми твоја утеха у тузи,
сафиру плави ти све си моје драго.

Ти корачаш нежно по сновима мојим
и дах си, анђео моје душе снене;
љубим твоје руке и пред тобом клечим,
процвето пупољак ком недам да свене.

Створена да будеш дивна жена, мајка,
да са тобом испијам најслађа вина;
дата си од Бога, чаробна си бајка,
да будеш сестра и љуба хероина.

Ти си за мене и капија од раја,
твој последњи поглед увек је најлепши;
ти увек си нова, чедна, пуна сјаја,
у самотној ноћи твој осмех ме теши.

Не, немој ми прићи када те сањам ја,
богињо лепоте ти си плаве крви;
ја сам само сањар и прекратки су сни,
а међ песницима ја сам клошар први.

Крај мене те нема анђеле мој плави,
вај, немој да често у сан ми долазиш;
док наздрављам теби, јер твој дан се слави,
Када и ти увек са санком пролазиш.

Одлепршај нежно ти из мојих снова,
о чаробна вило небескога свода;
песник што те снио дубоко уснио,
од љубави наше оста само ода.

Davno sam čuo svoj strašni vrisak,
video svoje čemerne suze;
zmije pod pragom čuo sam pisak,
Gospod mi dade, Gospod i uze.

S orloseda gledao sam ljude,
gnojavih, trulih, donjih vilica;
kako me mrze, kako me kude,
nekad na me nasmejana lica.

Imao sam i davao svima,
ne znajući šta donosi vreme;
od Boga je, svak treba da ima,
na pleća se svali teško breme.

Kući primih znane i neznane,
sa mojieh još troje čeljadi;
tain s vodom jedoh moj jarane,
oni siti, ja slomljen od gladi.

Iz bâra sam žedan vodu pio,
kad omrznu strašno brat na brata;
sad se čini ko da sve sam snio,
i staricu vešanu za vrata.

Davno beše, ali još se pamti,
pomami se na sve strane sveta;
što pametan ne može da shvati,
to uradi budalina kleta.

Sad živimo svako na svom kraju,
ove trule, jadne, zemlje gladne;
a moglo se živet ko u raju,
da nas nikad niko ne napadne.

Bog mi vrati sveg u izobilju,
mnogo radih, opet postah gazda;
al u oči kad pogledam zbilju,
grke suze onda ronim vazda.

Kraj men nema mojih milih tića,
kuća mi je ostanula pusta;
zalud mi je i ića i pića,
ljûbi mojoj drugi ljubi usta.

Ič ne vrede bogastvo i blago,
zalud hvâle i razna znamenja;
kada nemaš što je srcu drago,
kad sa strane dolaze kamenja.

Dok me jedni suvim zlatom kuju,
ja ih gledam s vrha orloseda;
zlobnici me još i više pljuju,
moćni oro s Timora me gleda.

,,Beži čoče od ljudskoga smrada,
širi krila, u nebo se vini;
od čoveka nema većeg gada!”,
reče oro…ode ka visini.