Književni klub “Zlatno pero” Knjaževac organizuje 15. po redu Međunarodni književni konkurs pod nazivom “Osmehom mi dođi”

Poštovani autori, naš 14. književni zbornik “Književna čarolija” je u štampi i autori koji su uplatili za svoje primerke dobiće knjige čim knjiga izađe iz štampe do kraja marta. 
Dragi autori, naš novi  konkurs je otvoren do 31. marta 2023. godine. Književni klub “Zlatno pero” Knjaževac nakon uspešno završenog 14. konkursa organizuje 15. po redu Međunarodni književni konkurs pod nazivom “Osmehom mi dođi” za najlepše radove, a tema je slobodna. Šaljite pesme, pisma, anagrame, priče, haiku, haigu, odlomke, ilustracije, aforizme.
Za najbolje ćemo, kao i do sad, pripremiti posebna priznanja, a za sve ostale knjige, diplome i članske kartice našeg kluba. Svi autori koji žele zbornik sa svojim radovima uplaćuju, a cena zavisi od broja i dužine radova. Radovi mogu biti pisani ćirilicom i latinicom, a nakon štampe će dobiti knjige na kućnu adresu uz plaćenu poštarinu za sve bivše YU republike
.
Radove i sva pitanja šaljite isključivo elektronskom poštom, tj. mejlom: zlatnopero14@yahoo.com

DUŠA-ZDRAVKA PAP

Uplovi u tvoju i moju dušu
i molitvom zamoli sve želje
da sijaju u nama i noću i danju
i nikad ne napuste ostrvo sreće.

I nemoj me lagati
da si se rodio samo za mene
ako me ne pogledaš ko majka dete
i zaljuljaš u krilu i zapevaš uspavanku.

Pomeri granice sna
i probudi se na ramenu mom
i zapiši sve želje na usnama mojim
i oteraj misli koje u ljubavi ćute.

I nemoj zaboraviti da me tešiš
da ćemo zagrljeni jednog dana
napustiti ovaj život na zemlji
i otići u raj u jednoj duši.

СНОХВАТИЦА – Душан Комазец

Што баш волим кад се мало узјогуни
ово време, које подсећа на тебе.
„Пргаву-охолу”, што се стално буни
и због чијег хира „ душа стално зебе”.

Што не волим кад се кући припит вратим,
а ти ме дочекаш несмркнутог лица!
Тад сам ко рис бесан, не могу да схватим:
Где се сада деде она свађалица?

И не волим јутро након свега тога
кад умилно ћутиш, насмејаних веђа.
Знам да нешто смераш, „ видећу свог Бога”,
јер си иза леђа „ срђа злопоглеђа”.

Што баш волим кад се примакнеш прозору
пред свитање рујно заносна и чила,
па украдеш дану прву белу зору.
Тад помислим да си „Нагоркиња вила”.

И још волим, када заспиш ми у крилу,
па те нежно зари плам „ небеског свица”,
милује ти косу нежну као свила…
Тад поново спознам да си снохватица!

PILA SAM BOL – Zdravka Pap

Pila sam bol
izgrižena lažima
i zamotana u strah
sa licem bez zuba
i otrovom u duši.
Pila sam bol
iza rešetaka
zaključana u sebi
i polivena benzinom
i čekala da izgorim.
Pila sam bol
u grlu nosila kost
koju nisam mogla
iščupati iz srca.
Pila sam bol
zatrovana željom
da raširim krila
i ispunim obećanja.
Pila sam bol
pretočena u nadu
u istini da živim
i laži da se čuvam.

Настави са читањем “PILA SAM BOL – Zdravka Pap”

СМЕЈ СЕ – Љубодраг Обрадовић – Стихове говори Лидија Ужаревић

СМЕЈ СЕ

Смеј се,
док стојим
у тишини без дна,
а река односи
ваздух мисли у
космос?

Смеј се.
Желим твој смех,
ко земља сунце.

Смеј се.
Волим твој глас,
поругу из језика,
мача без сјаја.

Смеј се.
Убиј ме.

Хоћу ту смрт,
ко огањ суво дрво.

Смеј се.
Ко вода ватру,
угаси ми пепео снова
и иди на југ. Настави са читањем “СМЕЈ СЕ – Љубодраг Обрадовић – Стихове говори Лидија Ужаревић”

РАЗВИГОРАЦ – Мирослав Мића Живановић

м


РАЗВИГОРАЦ

Прошетао развигорац
од Мораве до Пањака
од врбака до врбака
па кроз село
од сокака до сокака

Да развије шевтелије
развигори да процвета
да месецу пут покаже
и да звезде намигуше
младенцима оклевета

По седој ми бради вршља
тражи претке броји лета
сам се служи и не пита
чини му се да све види

А ја, ћутим, не говорим
нит говорим нит роморим
не смем уста да отворим
чини ми се заплакаћу

Северац се уселио
усред груди па ми прети
неда душу да огрејем
ко да ми се живот свети

Кад помисилим на године
и кад почнем да их бројим
чини ми се да не дишем
као да и не постојим

Кад је било кад је прошло
шта сам био а шта сада
развигорцу добро дошло
прави шалу од мог јада

Помало ми све то смета
и ако смо стари знанци
далеко смо ко два света
и гледамо као странци

Он одлази па се враћа
свуд завири не залута
моја стаза све је краћа
скоро сам на крају пута
Настави са читањем “РАЗВИГОРАЦ – Мирослав Мића Живановић”

ОТКЉУЧАЈ МИ ВРАТА – Даница Рајковић


Откључај ми врата


Откључај ми врата и поведи ме
на пут прави звездо моја северњачо
на право место ме остави.

Својим погледом си ме усмеравала
и сведочила моме путу
откључај ми своја врата

Не гледај ме забринуту
као да сам у бунар пала
и немогу да изађем

Засијај звездо северњачо
у твоме сјају да се снађем
ти си мој животни дах

У коме сабирам мисли
руше се предходна сећања
испод настрешнице жута ружа виси

Настави са читањем “ОТКЉУЧАЈ МИ ВРАТА – Даница Рајковић”

DOBRI LJUDI

Da li negde još postoji nada,

da l` će sunce ponovo da sija,

zašto s` neba jedna zvezda pada,

mome srcu možda najmilija?

Da li negde još postoji nada?

 

Da l` će iskra goru da zapali,

ako padne međ` sokole mlade,

da l` će neko za ptiće da žali,

da l` za ljudskost još imade nade?

Da l` će iskra goru da zapali?

 

Da l` bi čovek međ` ljudima bio,

ako štitiš nejakog od bede,

da l` bi sa njim hleba podelio,

ako nema jadan šta da jede?

Da l` bi čovek međ` ljudima bio?

 

Da li Bože još nada postoji,

što nam zlotvor bez milosti sudi,

zašto dušman život da nam kroji,

zašto nismo samo dobri ljudi?

Da li Bože još nada postoji?

 

autor

Jovica. N. Đorđević

 

 

 

 

 

 

Промоција три књиге у једном дану – Љиљана Тамбурић

Промоција три књиге ауторке Љиљане Тамбурић у једном дану – 1. марта 2023. године у 19 сати у Белој сали КЦК! И догодило се!

На промоцији књига Љиљане Тамбурић: ДАМАРИ ТИШИНЕ, КАД ЗАСПИ МЕСЕЦ и ПЕСМА МИ ЈЕ ИМЕ говорио је (о све три) Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Невена Татић Карајовић ( о књизи ПЕСМА МИ ЈЕ ИМЕ) и Јелена Протић Петронијевић, која је осмислила и водила целу промоцију. Поезију Љиљане Тамбурић, осим саме ауторке говорили су и Лука Кијачић и Јована Живковић. Миљко Шљивић је говорио своју песму посвећену Љиљани Тамбурић. Ово прелепо поетско вече музиком је обојио Иван Ћукић Ћука, а за микс пултом је био Бранко Симић из Културног центра.

ИГРА КОЈА ТРАЈЕ – Љубодраг Обрадовић

Пре две године Љиљана је написала прву књигу поезије и већ тада сам написао да су јој песме одличне… Сада је пред нам њена трећа књига, ПЕСМА МИ ЈЕ ИМЕ, најобимнија по обиму и такође по квалитету, а утисак је остао исти, чак је још бољи. Песму су јој заиста одличне и нема се ту шта одбацити. Кад би се хтело гледати мак на конац, мора се прихватити чињеница да лоше нема.
Настави са читањем “Промоција три књиге у једном дану – Љиљана Тамбурић”

Karte su noćas pale na sto – Nenad Đekić

Karte su noćas pale na sto.

U igri u kojoj ja ne znam za blef.

Sad se sve vidi a ja još ne znam,

dal’ imam damu il’ žandar tref.

 

Karte su noćas pale na sto.

Više da bežim ja nemam gde.

To nije igra već moja zbilja,

u hercu dama sad nosi sve.

 

Karte su noćas pale na sto.

Da li sam luzer il’ heroj tih?

Borba još traje,sve je u igri

makar se borio sam protiv svih.