Дан: 30. март 2023.

Književni klub “Zlatno pero” – Obaveštenje

Poštovani, izašao je naš 14. zbornik, da li biste mogli da objavite na Vašem sajtu imena ovih autora kako bi nam dostavili adrese da pošaljemo knjige za koje su uplatili? Ovako bi bilo obaveštenje:

Poštovani autori, naš 14. književni zbornik “Književna čarolija” je nedavno izašao iz štampe. Molimo sledeće autore da nam pošalju mejlom svoje tačne adrese, ukoliko žive u stanu broj stana takođe obavezno da napišu, poštanski broj, mesto i telefon kako bismo im poslali knjige za koje su uplatili. Književni klub “Zlatno pero” Knjaževac. zlatnoperoknjazevac@gmail.com
zlatnopero14@yahoo.com
  1. Ana Mirković iz Požarevca
  2. Biserka Dabetić iz Grocke
  3. Jovana Novaković iz Beograda
  4. Jovana Stojanović iz Niša
  5. Marina Nikolić iz Šapca
  6. Mirjana Šećerov iz Novog Sada
  7. Nebojša Janković iz Niša
  8. Tatjana Ilić iz Novog Sada i
  9. Tatjana Radovanović iz Novog Sada.

Настави са читањем “Književni klub “Zlatno pero” – Obaveštenje”

НЕКИ КАСНИ САТИ

НЕКИ КАСНИ САТИ

У касне сате док се мисли роје
Пригушена лампа а ватра се жари,
Разум срце пита од које је боје
То око сетно што ми немир пали.

Увек ми по ноћи душа искру тражи
Младости срећу која душу блажи
Ни године многе не бришу лепоту
Мени милог гласа што шири доброту.

Тад су очи моје широм отворене
Чекајућ да виде њено лице мило
Да гледам је опет као давне зиме
Кад њено је срце само топло било.

Дочекујем зоре уз петлова пој
И миришем јастук на коме је снила
Моје жеље сад су ко у птића крила
Да је опет ноћас ту крај мене била.

И тако ми дани ко авети тешки
Само ноћу живим у сновима жеља
Кад се разум савија ка сети
Па је будан чекам да од некуд слети.

Да ко’ вила горска бар још једном каже
Волела сам једном и никада више
Не чекај, не пиши, сећање те лаже
Низ уморно лице нема суза више.

И не мучи душу, није нам се дало
Наша срца више нису што су била
У њима су само још сећања наша
Потрошен је живот, испијена чаша.

Ону боцу вина од пре четрес лета
Што смо оставили за дете детета
Отвори је ноћас, па пиј из две чаше
На дну чаше обе, стоје сузе наше.

Кад последња чаша буде попијена
Боцу реком пусти нек поруку носи
Па ако је нађе изгубљена душа
Знаће како боли кад се срце слуша.

Драгојло Јовић

ДОК ПРОЛАЗИШ ГРАДОМ – Мирослав Мића Живановић



ДОК ПРОЛАЗИШ ГРАДОМ

Као и сви други, дивим ти се крадом,
заборављам поглед негде на твом телу,
можда и не слутиш док пролазиш градом,
дечацима ледиш крв тек узаврелу.

Све некако стане, заћути у трену,
а погледи неми у стопу те прате,
прошапуће неко види ону жену,
кад одмакнеш лаже да од некуд зна те.

А ако застанеш, окренеш се мало,
свако главу доле ко да нешто тражи,
од погледа твога занеме јунаци,
настане тишина ко на мртвој стражи.

И тако данима увек иста слика,
а ја бих да могу да измислим нешто,
да измамим осмех са воштаног лика,
што као у сефу крије душу вешто.

Ма признајем јеси ко богиња збиља,
али и у теби женско срце бије,
пала је и Троја, Рим, Спарта, Бастиља,
нетакнуто ништа још остало није.

Но Амор и ја смо већ дуго у свађи,
најбоље сам стреле потрошио давно,
нека на те куле јуришају млађи,
и без тог трофеја осећам се славно.

Е, ово већ личи на познату причу,
о киселом грожђу и лукавом лисцу,
за мене је касно, одустајем часно,
а твоја лепота нек опрости писцу.


 Настави са читањем “ДОК ПРОЛАЗИШ ГРАДОМ – Мирослав Мића Живановић”

НАГА МАЈА – мр Рако Тодосијевић

НАГА МАЈА

У Мадриду,
на ретроспективној изложби
Франциска Гоје,
испред слике наге Маје,
на коленима сам чекао да ме
пољуби.

Прошло је много лета…

Да ме је и стварно пољубила,
да ли би је после моје смрти
удовицом мојом звали?
Настави са читањем “НАГА МАЈА – мр Рако Тодосијевић”

РАЊЕНА ПТИЦА – Латинка Ђорђевић

РАЊЕНА ПТИЦА

Прхнем под крилато небо
са запада на исток
са севера  на југ,
где се сви летови
у један уплету.

Лебдим и чекам
између бљеска
и светлости.
Гоњена  муњама
плашећи се да ме дан
не заборави.

Исти лет
Исте мисли
невина ћутања
призивам и мамим
истом љубављу
измирена са собом
у себи,
знајући
док крилима
бешумно треперим
у тишини
рањену птицу
соколом.

Настави са читањем “РАЊЕНА ПТИЦА – Латинка Ђорђевић”

ПЕТАО – Живојин Манојловић


ПЕТАО

Ономад препраћуем једнога петла
Млого ми сумљив
Офуцао се пола репа нема
Крила обесио
Једва се вуче по буњишту
Сам куња ил дрема.

Квочке око њег облићау
Те зачучкују
Кочопере се пред њег
Рачунау ће бидне
Па зачикуу.

Све се раскокодакале
Јаја зафаљују
С нервозу кљуцу по авлие
И од њег мушкос очекују.

Сам искриви шиу
Гледа негде у даљину
Машта о будућнос
С осталу живину.
Млађи кокотан
Не мож да постигне
Све кљун иступио
Кад се смркне
Једва на легало тркне.

Доадио ми ова кљокави.
Секирче под мишку
Уватим га па на пањче
Да ми живци не мрљави.

Сачекам да се примири
Па Радојке однесем
Еве га па чорбицу зготви.
Има с слас да га поем.

Поглеђуе Радојка па ју жао.
Годинама ние стао.
Сад кад не рипље више
С кои разлози си му доакао.

На тенане ју образлага.

Греота бре Станојко
Ако е сам из ти разлози
Тебе сам онда још лане
Требала на пањче
Радојка ме пренерази.
Настави са читањем “ПЕТАО – Живојин Манојловић”