ДАЛЕКО ВРЕМЕ – Андреја Ђ. Врањеш

ДАЛЕКО ВРЕМЕ

Никола је читао стихове Р. Л. Стивенсона “Home ne more home to me”, “ДОМ МОЈ НИЈЕ ВИШЕ ДОМ МОЈ“,  песника и романсијера викторијанског доба, аутора  романа ,,Острво с благом“. Занет читањем звоно на вратима га врати у стварност. Николин школски друг Милан имао је инстинкт да  сврати када овај  не би  ништа чуо занет поезијом. Носио је уз гитару и широки осмех. Николи се чинило као да види Мики Мауса, онда би започињали лагодни тренуци спојени у заједничко њихово. Никола је рецитовао, док га је Милан пратио умилним инструменталом.  Доцније би се скупило друштво из суседних станова и за тили час би се на дугачкој тераси нашло мноштво  тинејџера, различитих  погледа и хтења, сви би  уживали у штимунгу. Од рата, деведесетих година прошлог века, опсаде људског достојанства прошло је више од две деценије. У Новом Саду у којем живи неко време Никола угледа Милана.  Као у башти детињства јавише му се стихови,  ,,Дом мој беше пун најдражих лица.“ Пришао је и узбуђено почео да рецитује подсећање на далеко јуче. Додирнули су се истим зовом.

Sreća-Zdravaka Pap

Sreća beži,
da je ne uhvatiš,
u raju hoće da živi,
neće u srcu da je kriješ,
da žubori i svetluca
samo za tebe,
ako sreće nemaš,
nisi je stvorio
sam sebi.

Sreća je u tebi,
ne daj da spava,
probudi je da se igra,
uradi nešto lepo
zagrli i poljubac daj,
pruži ruku i pomozi,
ponekad moraš
u tuđim cipelama
da hodaš.

ВАСКРСЛИ НЕРОНИ

(сонет 189.)

Опет светом оргијају васкрсли, силни, Нерони,
мачеви тешки крвави у невине заривени;
и опет светом дивљају паклено страшни демони,
сурове хорде крвника мржњом, крвљу, опијени.

И опет, туго голема, хушкају брата на брата,
ножеви бритки под грлом поново крвцу пролише;
опет се велики, силни, опет се играју рата,
крви се братске напише, Нероне задовољише.

Станите клети, уклети, реците не Неронима,
бистре сте реке крвљу рођених својих обојили;
још јарко Сунце излази, још наде за спаса има,

разум су вам помутили, мисли ваше освојили.
Нек се ђавољи Нерони у пакао суноврате,
деци, што подруму вриште, осмех на лица врате.